Još nije našao devojku, a kad će, ne znamo

Još jedan tekst Vladislava Đorđevića podvrgavam e-novinskom tretmanu. Sada je u pitanju traktat o Diktaturi radikalnog feminizma u devet (i brojkom - 9) tačaka. I ponovo, boldiran tekst je moj, sve ostalo direktno iz pera autora.

§

Znake navoda volim ja, tra-la-la-la-la: 
1. Vlаdаvinа rаdikаlnog feminizmа
Rаdikаlni feminizmа nije dаnаs usаmljeno mišljenje nekoliko pojedinаcа („pojedinki”), već deo vlаdаjuće držаvne ideologije i držаvne politike. Vlаdа Republike Srbije je 13. februаrа 2009. usvojilа „Nаcionаlnu strаtegiju zа poboljšаnje položаjа ženа i unаpređivаnje rodne rаvnoprаvnosti (2009-2015)”. Nju sprovode mnogа držаvnа telа: Uprаvа zа rodnu rаvnoprаvnost Ministаrstvа rаdа i socijаlne politike Republike Srbije, Odbor zа rаvnoprаvnost polovа Skupštine Republike Srbije, Sаvet zа rаvnoprаvnost polovа Vlаde Republike Srbije, Republički Zаštitnik grаđаnа, Sekretаrijаt zа rаd, zаpošljаvаnje i rаvnoprаvnost polovа AP Vojvodine, Odbor zа rаvnoprаvnost polovа Skupštine AP Vojvodine, Zаvod zа rаvnoprаvnost polovа AP Vojvodine, Pokrаjinski Ombudsmаn i odbori zа „rodnu rаvnoprаvnost” pri mnogim opštinаmа. Nju podupiru i mnoge druge orgаnizаcije: UNIFEM, UNDP, аktivistkinje AŽIN-а, kаo i brojne NVO (preko trideset).

Politička korektnost kao religija (još uvek volim znake navoda ja, tra-la-la-la-la): Ideje rаdikаlnog feminizmа deo su politički korektnog mišljenjа. Svаko ko se usudi dа kritikuje rаdikаlni feminizаm (kаo npr. pisаc ovih redovа) izlаže se opаsnosti dа bude proglаšen zа „jeretikа”, zа držаvnog neprijаteljа.

Antonić, iznenađen
i uvređen

Antonić? Nikad čuo za Antonića: Nije mi poznаt nijedаn intelektuаlаc koji je u medijimа (pisаnim ili elektronskim) kritikovаo rаdikаlni feminizаm. Srpskа inteligencijo, gde vаm se denulа kritičnost? Kаdа trebа kritikovаti „nаcionаlizаm” i ostаle pаpirne tigrove hiljаde intelektuаlаcа je spremno dа preduzme tаj tobožnji rizik. Kаko je čаsno i hrаbro biti opozicionаr kаdа je tаkаv stаv konjukturаn, kаdа donosi lični ugled, prestiž i društveni stаtus. A koliko dаnаs imа intelektuаlacа koji su spremni dа propituju teze vlаdаjućeg rаdikаlnog feminizmа? Nije mi poznаt nijedаn. Izvinjаvаm se čаsnom izuzetku, аko postoji.
Ispitujem neupitno: Rаdikаlni feminizаm dаnаs predstаvljа nаjneupitniju držаvnu dogmu!

Užurban hod doma

[Uz dopuštenje autorke, prenosim tekst Asje Bakić, pesnikinje iz Tuzle. Tekst je prvobitno objavljen u časopisu za književnost Quorum br. 5/6, 2010, a ona ga je prenela na svom blogu U carstvu melanholije.]

Naizgled dostupan svima, prečac otkriva problem s kojim se javnost (popločana i osvijetljena) teško suočava – žene nisu slobodne da se kreću kuda, kako i kada žele.

Pretpostavljam da je ljepše i ugodnije kontemplirati o ljepoti prečaca, o puteljcima koji se čas blatnjavi, čas ispucali nude pjesnicima koji tumaraju gradom ne bi li pronašli nadahnuće. No, ne završavaju sve šetnje dubokoumnim pjesničkim opservacijama – neke od njih dospiju u priručnike za sudsku medicinu.

Zapravo, kada su žene u pitanju, ne možemo govoriti o šetnjama. Žene koje koriste prečace, najčešće nemaju vremena za promenadu: nije u pitanju skitanje po puteljcima, već užurban hod doma. A znamo zašto žure, pogotovo ako se kući vraćaju kasno navečer: ti ih puteljci stavljaju na mapu tuđe želje koje su one svjesne, ali koju moraju ignorirati ako nekuda žele stići brže. Ukoliko se, dakle, žena odvaži upotrijebiti prečac, treba biti spremna na to da će, raspolažući vlastitim kretnjama i vremenom, „dati“ nekome za pravo da raspolaže njezinim tijelom.

Uvređeni vitezovi i dostojne dame

Slučajno, ili pak ne, danas se na stranici B92/ŽIVOT pojavio tekst naslovljen Kavaljerstvo je seksizam? i kao što obično biva sa pomenutom stranicom, komentari su daleko rečitiji od teksta*. Prenosim tri najzanimljivija, uz malo osveženje. Tretiraću ih kao oglase u rubrici Usamljena srca (naslovi italikom su moji, sve ostalo je direktno iz pera čitalaca i čitateljke B92/ŽIVOT-a):

Manekenska građa mi ne dozvoljava da nosim ništa teže od 1,5kg. Ponesi mi torbu i ukradi mi srce. 

Šifra: Zvaću te tatica ;)

Gospode, besposlenih li i zaludnih žena, mislim na ove iz tog feminističkog...whatever. Elem: muškarci su, generalno, fizički superiorniji od žena. Jači su. To je činjenica. Kao što su odrasli jači od dece. Normalno je da fizički jača osoba, ako je dobra, saosećajna i lepo vaspitana ponudi pomoć slabijoj. Mislim, ja sam visoka 160 cm i imam oko 40 kg i nije mi potrebna pomoć da instaliram program, promenim HD i slično, za to nije potrebna nikakva snaga, ali ako treba da nosim više od 15 kila i osoba koja je duplo teža i jača od mene mi ponudi pomoć, verujte da bih joj bila zahvalna na tom seksističkom činu! Kao što bi svako od nas ponudio detetu od 7 godina da mu ponese torbu sa knjigama, kakav bre seksizam! Naravno, slabiji može da odbija realnost i da bude iznenađen i uvređen ponudom pomoći i da vuče torbetine teže od njega samog, bitno da je dokazao da je...šta je dokazao? Ne, stvarno, da nisu ove feministkinje objasnile negde šta dobijamo time što se pravimo Musa Kesedžija, sem bolova u ramenima, vratu, leđima, žuljeva na rukama...

(mima Niš, 16. jun 2011 16:09)

Moderan vitez u potrazi za staromodnom damom. Feministkinje i nafrakane trash kreature stop!

Šifra: Ispoštuj me.

Viteštvo nije odavno mrtvo, samo se jako proredio broj žena koje su zaista dame i koje zaslužuju takvo ophođenje, dok se istovremeno užasno povećao broj žena bez trunke kućnog vaspitanja, etike, kojima je lep gest muškarca nešto uvredljivo, i to ne zato što su emancipovane, naprotiv, već zato što su bez manira, bez šlifa, neproduhovljenje, nekulturne, sa mozgovima ispranim meksičkim serijama, dragima savetama, uticajem estradnih zvezda i sl. Verovatno su to te koje kavaljerstvo smatraju za seksizam, no neka ne brinu, kavaljeri takve nafrakane trash kreature provale posle dve rečenice i skinu prezumpciju zavređivanja ikavog poštovanja.

(novosađanin, 16. jun 2011 16:18)

Naučnik-praktičar. Misija - da nijedna žena ne ostane usamljena i jadna. Omiljena pesma 'Majstor za žene' Seke Aleksić.

Šifra: Ne opiri se! Znaš da hoćeš!

Napravile su sveobuhvatno istraživanje, potrošile milione dolara, ispitale pola planete i zaključile: "Naučnice feminističkog Društva za psihologiju žena koje je stacionirano u Vašingtonu (SAD) kažu da se mnogi otvoreno seksistički činovi neprimećeno pojavljuju u svakodnevnoj komunikaciji."
Pročitao sam tekst, razmislio sam par sekundi, nisam potrošio ni dinara i zaključio: "One su jadne, usamljene žene bez ljubavi i pažnje, pa pošto one navedeno ne dobijaju onda to sve ne valja, niti jedna žena ne treba to da želi i još je i seksizam"... 

(Giurra, 16. jun 2011 14:45)

*Na tekst me je uputila Sajens. Hvala.

Zemlja viteštva i džentlmenstva, a u njoj - ko je jači taj i tlači

Maja ove godine, objašnjavajući šta ga je nagnalo da postane predsednik Unije teniskih profesionalaca Srbije, ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije rekao je sledeće:

Pristao sam iz dva razloga, prvi je predstavljanje Srbije u inostranstvu i ima veze sa mojim spoljno-političkim angažmanom, a drugi je što smatram da treba izgraditi društvo koje neguje viteštvo i džentlmenstvo, što je karakteristika naših reprezentativaca. Diplomatija postaje sve važniji deo jednog naroda i neću preterati kada kažem da je naš tenis najvažniji srpski brend.

Motivi ministra Jeremića su jasni. Država se od početka godine kiti lovorikama Novaka Đokovića (niz od 43 pobeda i 0 poraza, pa ko ne bi hteo malo da se okiti time), čija porodica je osnivač Unije. Interesantniji je ovaj poziv na izgradnju društva viteštva i džentlmenstva. Ne nosim se mišlju da je ministar razmišljao o dubljim značenjima tih termina; oni se samo uklapaju u izgradnju mita o Novaku Đokoviću. Ovaj poziv me je u stvari podsetio na jedno predavanje naše stare znanke Kristine Hof Samers.    

Predavanje je održano 2008. godine. Kada je došlo vreme za pitanja, jedna devojka je upitala, odnosno konstatovala (parafraziram): Primećujem da je dosta momaka zbunjeno i nisu sigurni da li treba devojci da otvore vrata, da joj pridrže stolicu. A primećujem da su i devojke zbunjene. Nisu sigurne kako da se ponašaju. Odgovor Kristine Hof Samers je sledeći (transkript):

Proizvedeno u Degnamu

Proizvedeno u Degnamu je britanski film o 187 radnica Fordove fabrike u Degenamu (predgrađe Londona) koje su svojim štrajkom došle do izjednačavanja plata muškaraca i žena.

Film kao film je dobar. Ima iste probleme kao i većina filmova koji se bave događajima koji su promenili svet, da bi sve stalo u filmske okvire priča se mora pojednostaviti i mnogi slojevi se pritom izgube. Međutim, ovaj film odlično prikazuje da se određene nepravde moraju ispravljati kolektivno i da je neophodno imati podršku pojedinaca koji su na ovaj ili onaj način privilegovani.

Dok se nisu odlučile na štrajk i dok taj štrajk nisu realizovale, odnosno, delovale kao kolektiv, predstavnice radnica su išle od sastanka do sastanka bez većih rezultata (zahtev - da se plate žena izjednače sa platama muškaraca). Tek kao kolektiv su bile primećene. Međutim, i kada su bile primećene, njihova akcija je tretirana kao akcija žena, stoga nebitna. Kada su dobile podršku radnika (sindikata), tek onda su njihovi zahtevi razmatrani ozbiljno, odnosno kada su istupile kao kolektiv muškaraca i žena. (Ovo je prikazano i na mikro planu kroz odnos glavne junakinje, predvodnice štrajka, i nadzornika rada ženskog odeljenja)

Sa pozicije obespravljenog teško je promeniti svoju poziciju; pozitivnim razmišljanjem ne možete promeniti činjenicu da primate manju platu zato što ste žena, a to ne možete promniti ni radom na sebi, ma koliko energično radile i ma koliko se trudile. Ali, ako delujete kao kolektiv, možete da postignete mnogo toga. Možda čak i da promenite svet.  

Anđeo spavaće sobe

Žena viktorijanskog doba - anđeo doma

U svojoj knjizi Postajanje ženom, Adriana Zaharijević se bavi istorijom feminizma, ali i načinom na koji se 'biva ženom'. Pišući o modelu bivanja ženom u viktorijanskoj Engleskoj autorka se posebno osvrće na koncept anđela doma. Termin je skovao Koventri Patmor sredinom XIX veka u pesmi posvećenoj svojoj ženi, za koju je verovao da je savršena žena viktorijanskog doba. A ta žena, kako je opisuje Koventri Patmor, ima sledeće osobine: bespomoćna je, poslušna, graciozna, šarmantna, pobožna, a iznad svega čedna. Ova poslednja stavka je naročito interesantna. Viktorijanskim ženama je seks predstavljan kao nešto čega treba da se čuvaju, nešto čega treba da se gade. U isto vreme, imale su dužnost da zadovolje seksualne potrebe svojih muževa. Ženama je seks predstavljan kao dužnost, nešto što moraju da odrade s vremena na vreme, dok je za muškarce seks predstavljan kao potreba (koju mogu da zadovolje supruge ili pak prostitutke).

[O anđelu doma može da se kaže još štošta, ali ja se ne bih sada zadržavala previše na tome. Ukoliko vas interesuje, knjiga Adriane Zaharijević je dobra polazna tačka.]

Na sajtu B92, u rubrici ŽIVOT (a gde bi drugde) 30.5. je objavljen tekst Kako muškarci doživljavaju seks. I šta kaže neznani autor(ka?), kako to muškarci doživljavaju seks? Za početak nekoliko citata.

Muškarci verovatno nemaju pojma kako njihove voljene žene gledaju na njihov seksualni nagon. Svaka žena je svesna da je seks važan i da vam je potrebniji nego njoj. Ali ne zna da on
spada i u muške emocionalne potrebe.