Šta će muškarac sam na modnoj pisti?

Andrej Pejić lepši od blic žena. Blic žene uvređene.

"Ne samo što je lepša, nego je lepši!!!" vrišti sa stranica Blic žene.

Čak dve blic žene su se našle da nam to objave. U uvodu, Mariota Vlaisavljević i Zorana Nikolić tvrde da su modna mafija, fotografi, trendseteri, dizajneri, kreativni genijalci i gej ikone istisnuli žene iz modne industrije. Dalje ove dve blic žene tvrde da je takva podloga bila savršena za pojavu Andreja Pejića manekena "amndroidnog koji je zaludeo svet", šta ovo znači samo blic žene znaju, a mi možemo da pretpostavimo da su htele da kažu "androginog izgleda koji je zaludeo svet".

Šta će žena sama u Areni?

"Svi znamo kakve se žene tamo skupljaju"

Žensko obrezivanje ili genitalno kasapljenje je odstranjivanje dela ili celokupnih ženskih spoljnih genitalija. Ova praksa se sprovodi kako bi se umanjila ženska seksualna želja, odnosno kako bi ih učinila „prikladnijim“ za udaju. Ta praksa je izuzetno opasna; često se izvodi u nehigijenskim uslovima, a rezultat toga su brojne infekcije koje često dovode do steriliteta. Ukoliko ne ostanu sterilne, trudnoća i porođaj su izuzetno teški za žene koje su obrezane, a procenjuje se da trenutno između 100 i 140 miliona devojčica, devojaka i žena živi sa posledicama genitalnog kasapljenja, najveći broj u Africi. Svake godine oko dva miliona devojčica mogu postati žrtve ženskog obrezivanja. Najstrašnija stvar kod ženskog obrezivanja? Najčešće ga obavljaju druge žene, bliske rođake devojčice. Čak i majka devojčice koja treba da bude obrezana učestvuje.

Kada je prošle godine aprila meseca sa svojim dečkom odlučila da isproba seks na otvorenom (i ne baš toliko otvorenom), Elizabeta Mitić nije ni mogla da sluti na koliko načina će joj biti povređena privatnost (i niz drugih prava). Pre svega policajci u patrolnom autu, zaduženi za kontrolisanje saobraćaja, umesto saobraćaja u jednom trenutku, primetivši dvoje mladih, odlučili su da bi bilo zabavnije snimati njih, a ne saobraćaj (1). Da li je neki automobil koji im je promakao izazvao sudar na drugom mestu nikada nećemo saznati. Policajcima to nije bilo dovoljno, već su deo snimka objavili na internetu (2). Kada je originalno postavljen, snimak nije izazvao veću buru, tek kada je ponovo postavljen pre neki dan (3) snimak je u rekordnom roku obišao celu Srbiju. Možda je snimak u drugom pojavljivanju bio uspešniji zato što su akteri identifikovani u medijima (4). Na sajtu tabloida Svet, objavljeno je ne samo puno ime i prezime Elizabete Mitić, već i njena fotografija i neki frejmovi snimka; stavljeni su i njeni podaci sa Fejsbuka, datum rođenja, mesto rođenja itd. (toliko povreda privatnosti da bi moglo da se stavi 5-10).

U prvom talasu reakcija (nakon drugog objavljivanja snimka), javnost se odmah skoncentrisala (da ne kažem ustremila) na Elizabetu Mitić. Njen partner je označen kao „izvesni Milovan“ i tu priča o njemu prestaje. Njegovi podaci nisu objavljeni, iako je navedeno da njen fejsbuk profil vodi ka njegovom profilu. Na fejsbuku je osnovana grupa „Elizabeta Mitic - Akcija Kod Beogradske Arene“ (molim vas, prijavite grupu) gde ljudi komentarišu snimak i stavljaju privatne fotografije Elizabete Mitić. U novinama se piše o povredi privatnosti i drugih ljudskih prava (Blic), ali se u naslovu kaže „porno-snimak“ što ukazuje na pristanak na snimanje sa jedne strane, a sa druge daje vrednosni sud o akterima snimka (naročito o akterki).

Ali kakve veze ova priča ima sa genitalnim sakaćenjem u nekim mračnim uglovima Afrike? Ima tačno dve veze. Masovno učešće žena i patrijarhalni moral.

Šta će žena sama u kafani? - deo 2 - Čarli Šin izdanje

Žena za jednokratnu upotrebu 

Ana Holms 

U četrdeset i trećem minutu „specijalnog izdanja uživo“ sa Čarli Šinom u ponedeljak uveče, voditelj Pirs Morgan je konačno svog gosta pitao pravo pitanje. Pre toga su gospodin Morgan i gospodin Šin, cerekajući se, razmenjivali anegdote o višednevnim pijanstvima, naduvanim platama u netvork televiziji i o susretima u Aspenu, Kolorado. Ali onda, nakon tri bloka reklama, gospodin Morgan je upitao, „Da li si ikada udario ženu?“

Dva minuta kasnije, ispitivanje o tome je bilo završeno, jer je gospodin Morgan naočigled bio zadovoljan odgovorom kako žene treba „grliti i milovati.“

Ne bi trebalo da iznenađuje to što gospodin Morgan nije insistirao na razgovoru o nasilju nad ženama. Rukovodioci CBS-a, a da ne pominjemo milione gledalaca njegovog „porodičnog“ sitkoma „Dva i po muškarca,“ su konstantno okretali glavu od istorije zlostavljanja žena gospodina Šina. Deo ovoga se naravno tiče novca. Glumčev avionski id – da pozajmimo metaforu od samog gospodina Šina – dugo je seriji obezbeđivao konstatan besplatan publicitet. To je takođe pomoglo gospodinu Šinu da postane najplaćeniji glumac na televiziji, sa 1.2 miliona dolara po epizodi.

To takođe ima veze sa apatijom. Čak i sada – nakon što je gospodin Šin počeo da napada svoje šefove u nasumičnim buncanjima u radio emisijama, usled čega je CBS prekinuo snimanje serije – čini se da je posmatračima više zabavno nego što su besni i uvređeni, prate svako njegovo pojavljivanje u raznim talk show-ovima i smišljaju kreativne internet zezalice bazirane na njegovim najživopisnijim izjavama. I dok je njegovo samozlostavljanje večita tema, o njegovom zlostavljanju žena se retko priča.

Praznik čega?

Ako ste pomislili da čestitate, zaustavite se.
Ako ste pomislili da kupite cvet, zaustavite se.
Ako ste pomislili da kupite nakit, za boga miloga, zaustavite se.

Nema mnogo razloga za slavlje. Povoda za slavlje je bilo u početku. Mogao se proslaviti početak borbe, prvi korak iz kuhinje, ali danas, kad smo jednom nogom nadomak direktorskog mesta, ali drugom još uvek čvrsto u kuhinji, jedino bi moglo da se proslavi činjenica da nekakvi napori još uvek postoje. A to je malo bezveze.

Ne dajte se zavarati, ako danas od dragog dobijete ružu kupljenu za 69,99 RSD u IDEA-i, i kasnije vas izvede na večeru da se častite svi skupa za 8. mart, internacionalni dan žena, to ne znači da ste emancipovane.

Umesto toga, poslušajte ovu pesmu i pogledajte ovaj spot (na žalost sklonjen sa youtube-a, pa mora okolnim putem).

Salt n' Pepa - Ain't Nothin' But a She Thing

Šta će žena sama u kafani?

Srpska kafana. U njoj nema poštenih žena...

Kada je u pitanju nasilje u porodici, a u sklopu toga nasilje nad ženama, dve su glavne sfere gde je bitan odnos prema žrtvi odnosno, od odnosa prema žrtvi u tim sferama u stvari zavisi da li će se žrtva dovoljno ohrabriti da nasilnika prijavi. Te dve sfere su pravosuđe i javnost.  

U noći između četvrtka i petka (3. na 4. mart) osvanula je vest kako je pevačicu Katarinu Ostojić Kaju, prethodne noći, u diskoteci pretukao „fan.“ Ispratićemo kako je javnost, oličena u novinarima i čitaocima ispratila i protumačila tu vest, sa namerom da vidimo kakav je odnos prema nasilju nad ženama u našem društvu. To ćemo ispratiti preko internet izdanja dnevnih novina „Blic“. Ovo je naročito pogodno, jer je čitaocima/čitateljkama omogućeno ostavljanje komentara. Do ovog trenutka ima 289 komentara.

Pao sa Venere

U Magazinu, koji izlazi uz Politiku, 20. februara mogao je da se pročita tekst naslovljen "Muškarac sa planete žena". U pitanju je razgovor sa Jovom Toševskim, poznatim tumačem muško-ženskih odnosa pretočen u poduži hvalospev.

Između ostalog, poznavalac muško-ženskih odnosa, kaže:

Pre svega žene nisu lukave, opasne i proračunate zato što one to hoće već zato što ih priroda na to prisiljava, naravno genetski uslovljenom spremnošću ženskog mozga da izvede to što muški ne može uvek da shvati. Verujte, ne postoje opasne žene. Žene su najplastičnija materija u prirodi koje su stvorene da ih muškarac, ako zna kako, oblikuje i vodi kroz život. Žene nisu ni za šta krive, uvek je kriv muškarac jer su one vođene zahtevima prirode, koja prema njima baš nije bila darežljiva.

Doktor Jovo Toševski našao je za shodno da svoju nauku izgradi oko uverenja da se muški i ženski mozak razlikuju po stepenu razvoja. To i nije tako revolucionarna misao kao što Toševski veruje. Do razvoja prirodnih nauka, naročito biologije u 19. veku, dominantno medicinsko uverenje je bilo da žensko telo predstavlja manje savršeno (to jest manje razvijeno) muško telo, na primer, gde su neki organi kod muškaraca spolja, kod žena su unutra, jer nisu u potpunosti razvijeni. Sumnjam da bi medicinari pre 19. veka ovako formulisali svoje viđenje stvari, ali oni su žensko telo (a u sklopu tela i mozak) posmatrali kao muško telo koje nije evoluiralo u potpunosti.

Na isti način Jovo Toševski posmatra ženski i muški mozak. Po njemu, muški mozak (pa samim tim i muškarac), budući da je u evoluciji dogurao dalje, više ne robuje sopstvenoj prirodi, sopstvenoj genetici, već je kontroliše, dok sa druge strane, ženski mozak (pa samim tim i žena) nesvesno izvršava naredbe majke prirode upisane u genetskom kodu. Žena nije dovoljno evoluirala da bi mogla da se uzdigne iznad svoje prirode. Zanemarimo za trenutak to da ovom tvrdnjom Jovo Toševski nagoveštava da se u određenom trenutku evolucija muškaraca i žena razgranala, i tekla nezavisno jedna od druge (pa makar i razlika bila samo u brzini evolucije) ili možda tvrdi da od početka nije bila ista, što bi značilo da su muškarci i žene pripadnici različitih vrsta i zanemarimo koje bi sve probleme to moglo da izazove (često, bez obzira na srodnost vrsta, mladunci dva pripadnika različitih vrsta pate od raznih bolesti, a najčešće su sterilni), i osvrnimo se na sledeće.

Da li je materinstvo „najbitnija uloga“ Natali Portman?

Meri Elizabet Vilijams

Primajući Oskara, zvezda „Crnog labuda“ je nagovestila da je trudnoća bitnija od karijere. Nije u pravu.

Kasno u subotu uveče, kada su se mnogi od nas u svojim domovima molili za slatki dolazak smrti uz Selin Dion soundtrek, za bilo šta, samo da pobegnemo od duge, internacionalne noćne more dodele Oskara, ozarena i trudna Natali Portman se konačno popela na pozornicu da primi nagradu za najbolju glumicu. Izgledala je ljupko i pomalo neugodno, kao i svaki put kada bi kući ponela još jednu nagradu za tragično jezivu ulogu u „Crnom labudu,“ zahvaljujući nominovanim koleginicama, roditeljima, rediteljima koji su usmeravali njenu karijeru, i na kraju zahvaljujući i „mojoj prelepoj ljubavi,“ plesaču i koreografu Bendžaminu Milpiedu, jer joj je dodelio „najbitniju ulogu života.“ Kladim se da joj je tu ulogu dodelio kad ju je oplodio.

U datom trenutku, taj komentar me je uzdrmao, kao i svaki put kada neko materinstvo opiše kao najvažniju stvar koju žena ikada može da uradi. Ali razlog zašto tako reagujem mi je postao jasan tek kada sam pročitala britki komentar Lizi Skurnik na tviteru: „Ono kao, đubretar je mogao da ti dodeli najbitniju ulogu u životu.“

Kada ste u drugom stanju, naročito po prvi put, mnogo je čudesnih i trenutaka punih strahopoštovanja izmešanih sa neprestanim osećanjem gorušice i insomnije. Ali da li je materinstvo zaista važnija uloga od na primer uloge ministra spoljnih poslova ili sudije vrhovnog suda? Da li razmnožavanje automatski postaje najbitnija stvar koju će Natali Portman ikada uraditi?