Svirepo i teško

Presuda ubici Vladislave Červenko je ukinuta. Suđenje će se ponoviti, po svemu sudeći, zbog tehničke greške (sudija u obrazloženju naveo da je zločin počinjen „na svirep način“, čime se „različito u odnosu na Krivični zakonik kvalifikuje teško ubistvo”). Kada je stigla vest da je presuda ukinuta, u medijima i među komentatorima na internet portalima istih su počele kalkulacije zašto je došlo do ukidanja presude. Međutim, kako reče @DokonaPopadija:

Veruje se, da, kao što ne postoji nerešiva FreeCell kombinacija, tako ne postoji ni savršena presuda - svaku je moguće oboriti.

Svi su besni, traži se (ponovo) uvođenje smrtne kazne, priča se o korumpiranosti sudija, o propalom pravosuđu, generalno - traži se krv. Ja bih ipak da se podsetimo kakvi komentari su ostavljani kada je novembra 2012. godine objavljena vest da je Vladislava Červenko ubijena.

Nemamo razloga, niti dokaza, da tvrdimo da su iste osobe odobravale ('udarale pluseve') ovim komentarima i komentarima u kojima se proziva korumpirano pravosuđe jer je ukinulo presudu još jednom ubici. Nemamo razloga, niti dokaza, da tvrdimo da su iste osobe pisale komentare u kojima se poziva na vraćanje smrtne kazne za ubicu Vladislave Červenko, i ove komentare u kojima je ona sama okrivljena za sopstveno ubistvo. Zaista nemamo razloga, niti dokaza, da tvrdimo tako nešto. Međutim, sve te osobe žive u istom društvu. A to društvo je previše nasilno.

Kada se desi ubistvo previše je kasno. Pravi trenutak da se reaguje je pre nego što pojedinac/ka nauči da je "žena sama kriva" jer je "sponzoruša" ili "ga je sama birala" ili "ga nije napustila nakon prvog šamara" ili bilo koji od bezbroj izgovora. Pravi trenutak da se reaguje povodom slučaja Vladisalve Červenko nije sada, pravi trenutak je bio kada je policiji prijavljivala nasilje, a policija nije reagovala. Tada je trebalo vršiti pritisak uz pomoć medija i organizovati proteste. Pravi trenutak za vršenje pritiska na medije je bio kada su pišući o slučaju Vladislave Červenko insistirali na tome da je pozirala za naslovne strane muških časopisa. Sada je previše kasno.

Vladislava Červenko takođe zaslužuje i bolju reakciju javnosti, koja trenutno radi jedino što zna - traži više krvi. Upravo to uverenje da se pravda dobija nasiljem je ono što je ubilo Vladislavu Červenko. A ona zaslužuje bolje. Kao i sve žrtve partnerskog nasilja u Srbiji, ona zaslužuje da se u njeno ime sprovede pravda, a ne još nasilja. 

"Ubio je pravu ženu"

Pre nekoliko dana u selu Prisoje u Bosni i Hercegovini, ubijena je Biljana Paić, funkcionerka Jedinstvene Srbije iz Vrbasa. Ubio ju je Mladen Danilović. Po svemu sudeći, Biljana Paić i Mladen Danilović se nisu ni poznavali i Paić nije ni bila osoba koju je Danilović planirao da ubije. Planirao je da ubije svoju verenicu. Na ovoj činjenici se insistira već u naslovima:

Porodica i prijatelji ubijene funkcionerke: U kakvom to svetu živimo kada ljude greškom na spavanju ubijaju?

Palmina odbornica stradala u RS: Majku troje dece greškom ubio na spavanju!

VRBAS U ŠOKU: Planirao jednu, a ubio drugu ženu!

Funkcionerka iz Vrbasa greškom ubijena u RS

Ubio ženu iz Srbije greškom, pa izvršio samoubistvo

Kakvi li bi naslovi bili da je Mladen Danilović, umesto Biljane Paić, na spavanju zatekao svoju verenicu i ubio nju? Da li bi nas zatekli naslovi "Ubio je pravu ženu"? Naravno da ne. I pored sve svoje krvoločnosti, mediji znaju da se tiraž povećava ukoliko se čitalaštvu dozvoli da ono samo dođe do određenih zaključaka. 

Te tako iz ovog slučaja treba da zaključimo da je tragedija u tome što je ubijena "pogrešna žena", a ne u tome što je mladić naoružan puškom krenuo na radno mesto svoje verenice kako bi se "obračunao sa njom". Koliko se zna, ubica nije krenuo sa dve puške da bi izazvao svoju verenicu na dvoboj, te stoga ne može da se priča o kretanju u obračun. Takođe ne može da se priča o bilo kakvoj "pomahnitalosti"; Danilović je svesno krenuo da ubije svoju verenicu - zato je i poneo pušku. A definitivno ne može i ne sme da se priča o tome da je bio "miran mladić" i da je ovaj slučaj "iznenadio sve". Ovakva vrsta posesivnosti - bićeš moja ili te neće biti - ne nastaje u trenutku. Jednostavno, većina je isprogramirana da posesivnost sa muške strane vidi kao nešto romantično (dok se posesivnost sa ženske strane vidi kao nešto što guši; koliko viceva i šala ima na temu "žena/devojka neće da me pusti da __________"). 

Još jedna stvar predstavlja puko nagađanje novinara, i stoga ne bi smelo da se nađe u tekstovima povodom ovog slučaja. To je nagađanje da je Danilović izvršio samoubistvo kada je video da je ubio "pogrešnu" ženu. Sasvim je moguće da je Danilović samoubistvo izvršio uveren da je ubio "pravu" ženu; ubistva praćena samoubistvima ili pokušajima samoubistava kao rezultat nasilja u porodici nisu tako retka pojava. A ovaj slučaj je upravo to - ubistvo i samoubistvo kao rezultat nasilja u porodici. To što ubijena nije i nameravana žrtva ne čini je manje ili više pogrešnom odnosno pravom. 

[Ovde se može pričati o mnogim stvarima - na primer o tome kako mediji pričom o 'pogrešnoj' ženi u stvari za njenu smrt implicitno krive 'pravu' ženu; ili o tome kako spekulacije o tome zašto je Biljana Paić prespavala u tom hotelu, u toj sobi, a ne na drugom mestu ostavljaju prostora da se okrivi i sama žrtva, međutim o tome drugom prilikom.]

Obrazovanje, istina, poštovanje, jednakost

Jučerašnji internet događaj dana je ovaj video

Video je naslovljen "Jedna fotografija dnevno u najgoroj godini života" i u njemu vidimo devojku, uvek slikanu iz istog ugla, i te fotografije se smenjuju velikom brzinom. U početku je devojka skoro na svakoj fotografiji nasmejana, međutim kako video odmiče, tako počinju da se pojavljuju fotografije sa tragovima nasilja na licu devojke (neke su izuzetno potresne, na primer na jednoj se jasno vide tragovi davljenja na vratu). Video se završava ovom fotografijom

Jedna od prvih stvari koje su komentatori (na raznim internet portalima) primetili i počeli da komentarišu je da je video najverovatnije lažan, odnosno režiran. Odmah su se javili oni koji smatraju da nije bitno da li je video režiran ili ne, već da je bitno da se skrene pažnja na problem nasilja nad ženama u našem društvu. Ovo je naravno i te kako tačno, i zaista, većina komentatora se slaže.

Međutim, ima i drugačijih komentara. Na primer, na sajtu B92 mogli su da se pročitaju i ovakvi komentari

Devojke u najvecem broju slucajeva imaju pogresne kriterijume kod odabira partnera. Ima dosta pametnih i dobrih momaka koje devojke ignorisu.
(GdeJeLevo, 20. mart 2013 11:36)

A kako ja da joj pomognem ??? Da sam joj prišao u nekom trenutku i rekao da mi se sviđa da hoću da je usrećim rekla bi :"Pih, šonja" ... Moja devojka možda nije najsrećnija na svetu ali nikada neće biti udarena ! Partnera biramo sami !
(P U N K, 20. mart 2013 11:30)

Mislim da problem ne leži samo u muškarcima. Krivo je i samo društvo, pogledajte sadšnju omladinu kakve se vrednosti cene. I devojke su na neki način krive, većina njih voli opasne momke, preke naravi, u besnim kolima i sumnjivo stečenim kapitalom.Sve one vole da budu "viđene", da se vozikaju u skupim kolima, kupuju im markirane krpice. U početki prećute poneki šamar zarad sitnih materijalnih stvarčica a kasnije preraste u malo ozbiljniju stvar. Tako da devojke kada tražite ne gledajte samo kola, kuce, kamione, avione i td... Tražite nekog koće da vas na prvom mestu poštuje i voli i vi njega isto i biće sve uredu.
(Srbin, balkanac, džentlmem..., 20. mart 2013 11:07)

Neke vesti ne( bi trebalo da i)maju drugu stranu

Da li svaka vest treba da bude praćena objašnjenjima obe strane? Šta u vesti o ubistvu to uopšte znači?

U sredu, 13. februara ubijena je Stela Gundelj. Ubio ju je njen momak Aleksandar Šundić. U cilju 'objektivnosti', 'neutralnog izveštavanje' ili ipak možda u cilju stravaranje kontroverze gde je nema niti bi trebalo da je bude, a kako bi se prodala koja novina više Blic, tri dana nakon ubistva, objavljuje intervju sa porodicom ubice.  

- Upoznala sam je, svidela mi se jer je bila kulturna, lepa... Poslednji put su bili zajedno na svadbi, jesenas, kod naših rođaka u Arađelovcu. Nisam mogla da naslutim da će ovako nešto da se dogodi, posebno jer je Aleksandar bio miran, nikada se nije ni potukao - priča neutešna Svetlana, čiji sin je osumnjičen za ubistvo.

Brat ubice daje sledeću izjavu:

- Moj brat je bio miran. Pet godina je mlađi od mene. U tom studentskom domu na Kraburmi je imao sobu, a ja sam radio u istom domu kao portir i recepcionar. Znam kada je i upoznao Stelu u junu prošle godine. On je bio u čitaonici, spremao je ispit, a ona mu je prišla. Tako su se upoznali, on je odmah došao do mene, i ispričao mi da je upoznao jednu predivnu devojku i da se odmah zaljubio u nju. Ceo dom je znao koliko su se voleli. Držali su se za ruke, bili su nerazdvojni, plesali su zajedno od sreće. Ali, ona je bila ljubomorna i nije smeo da viđa drugarice, a izgleda da je i on bio ljubomoran. Krenule su svađe, sumnjao je da ga vara. Bila je starija od njega. Pre mesec i po dana su se poslednji put posvađali razmenili su i po dvesta poruka telefonom. On ih je meni pokazivao i ona ga je nazivala da je dete, da treba da poraste... Moj brat se malo i promenio, uvukao se u sebe, počeo da puši. A inače je sportista, trenira košarku, a dobio je i ponudu pre mesec dana da se bavi manekenstvom jer je bio jako zgodan i lepo građen. Ona mu to nije dala jer joj je smetalo da lepe devojke budu blizu njega - kaže Nemanja Šundić.

Odjednom iz ovih izjava, naročito izjave brata dobijamo sliku pasivnog Aleksandra i aktivne i ljubomorne Stele. I time se još jednom nasilje nad ženama stavlja u okvir gde su žene krive za zlostavljanje koje trpe, bilo zato što ne napuštaju nasilnika, bilo zbog nečega što su uradile/rekle. 

Međutim, ko je odgovoran za ove izjave? Da li zaista možemo da krivimo majku i brata ubice koji pokušavaju da nađu opravdanje za ubistvo koje je počinio njihov sin odnosno brat? Naravno da ne. Ovakve izjave su očekivane. Ono što nije očekivano je da budu objavljene u sklopu vesti koje se bave brutalnim ubistvom jedne devojke. Odgovornost je na navinarima koji su obavili intervju i novinama koje su odlučile da ga objave.