Mahi, mahi, mahinalno - drugi nastavak

Nastavljamo sa tekstom o Centru za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije, i u ovom delu se bavimo zbrkom u glavi predsednika Centra, Gorana Puzića. Uživajte.

Deo treći: O kognitivnoj disonanci 

Kognitivna disonanca predstavlja situaciju u kojoj pokušavate da u isto vreme održite dva dijametralno suprotna uverenja, stavove ili načine delovanja. Teoriju o kognitivnoj disonanci je razvio psiholog Leon Festinger 1957 godine. Po toj teoriji, postojanje kognitivne disonance stvara osećanje neprijatnosti koje vodi do promene jednog od stava, uverenja ili načina delovanja kako bi se održala harmonija kojoj um teži.

Nasuprot teoriji, u praksi interent komentarisanja termin 'kognitivna disonanca' se koristi kao opis komentara, tekstova, postova i svega drugog, što sadrži kontradiktorne stavove. Razlika je u tome što se ovim terminom na internetu opisuju stavovi osoba koje ne teže uspostavljanju ravnoteže time što će jedan stav promeniti, već upravo, raznim mentalnim gimnastikama teže da oba stava opravdaju. U komentarisanju stavova Gorana Puzića, ja ću se koristiti internetskom interpretacijom termina.

Goran Puzić pokušava da objasni svoje stavove

Mahi, mahi, mahinalno - prvi nastavak

Sledi poduži tekst o Centru za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije u više nastavaka. Najverovatnije će ih biti tri, ali može se desiti da dobijete i bonus tekst. Radi lakše orijentacije, nastavci su podeljeni na delove. Čemu toliko tekstova o jednoj nevladinoj organizaciji, odnosno Centru, za koji do juče niko nije čuo? O tome će najviše biti reči u poslednjem delu, međutim, samo da napomenem da sam, za potrebe ovih tekstova, odslušala i transkribovala najveći deo ovog polu-časovnog intervjua sa predsednikom Centra Goranom Puzićem. I ne, ovo uopšte nije pasivno-agresivna poruka kako bih vas naterala da pročitate moj tekst. Možda samo malo...

Deo prvi: O Centru za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije

Krajem 2011 godine u Srbiji je osnovan Centar za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije. Kako bismo ih bolje upoznali koristićemo radio intervju predsednika Centra iz 2012 godine. Predsednik udruženja je doc. Dr Goran Puzić, inače prodekan za nastavu na Fakultetu za poslovne studije Vršac (Univerzitet Megatrend) I professor na istom fakultetu.

Krenimo od inspiracije za nastanak ovog centra.

Ne možete da planirate gde ćete biti kada dobijete inspiraciju

U jednom neformalnom razgovoru dok smo zaista pekli roštilj kod jednog prijatelja pogledali smo dve TV stanice oko 11 noću. To je bilo negde septembra meseca prošle godine. Šta smo zaključili i zašto smo osnovali centar naravno i vrlo intrigantan naziv. Kad smo pogledali RTS1 u tom periodu naravno bila je gej populacija prisutna. Na B92 čekajući vesti bile su prisutne feministkinje i ja sam onako mahinalno rekao "ljudi moji pa šta je ovo samo gej populacija i feministkinje, gde su radnici ljudi kojima su razorene fabrike ljudi koji su ostali bez posla ljudi koji su u velikim problemima i gde su naravno muškarci ako se stalno borimo za prava žena sa jedne strane i sa druge strane imamo dosta prisutni uticaj gej populacije počev od onih ovaj organizacija prve gej parade pa i pokušaja organizacije druge gej parade zaključili smo da je najbolje osnovati centar koji će direktno da se bori protiv toga". I ja sam izabran na skupštini za predsednika. 

Neobrazovana i trudna - idealna žena Vladislava Đorđevića

Vraćamo se onome što najviše volimo - e-novinskom tretiranju teksta Vladislava Đorđevića. Zarad autentičnosti, tekst Vladislava Đorđevića ispisan je u originalu, ćiriličnim pismom. Pa krenimo.

~ ~ ~

Владислав Ђорђевић: ПОСЛЕДИЦЕ ШКОЛОВАЊА ДЕВОЈАКА НА БРАК И ПОРОДИЦУ

Školska fantazija Vladislava Đorđevića
(inače ilustracija teksta objavljenog na sajtu srpskog književnog kluba)

Zašto li sve devojke beže od njega, pardon iz njega: Савремени српски интелектуалци – демографи, антрополози, социолози, психолози и ини – дају различите одговоре на питање: зашто је Србија захваћена депопулацијом – одумирањем становништва? Главни разлог депопулацији заправо је једноставан: одлазак девојака са села у град.

Da mu ne propadnu časovi latinskog: 1. Сеоски егзодус (exodus ruralis)

Fosterov dom za imaginarne protivnike I

8 marta ove godine organizovana je tribina "Mizoginija kao spona među religijama" u organizaciji Ateista Srbije. Najavljena je na sledeći način:

Na tribini će se kritički preispitivati suštinsko patrijarhalno ustrojstvo sve tri velike monoteističke verske zajednice (judaizam, hrišćanstvo i islam). Razgovor će se dotaći istorijskih okvira, i paralela sa mnogobožačkim kultovima koji su obilovali ženskim božanstvima, sve do činjenica o postepenom prelasku rane hrišćanske zajednice sa gotovo ravnopravnog tretiranja oba pola, do diskriminatornog odnosa prema ženama.

Sagovornice će govoriti o oslobađanju žena iz stega patrijarhalnih, tradicionalnih i verskih učenja, uz pokušaj pravljenja paralela sa denominacijama u okviru većih verskih zajednica, koje su poslednjih decenija počele da uključuju žene u svoj život kao ravnopravne, od nivoa vernice, pa sve do pristupanja svešteničkom pozivu (anglikanci, npr.).

Poseban osvrt će biti dat na položaj žene i majke u Republici Srbiji, uz pokušaj pronalaska odgovora na pitanje koliko je u današnje vreme žena u Srbiji emancipovana, kakve mogućnosti ima i na koje načine joj društvo i država u tome pomažu ili odmažu, uz veće ili manje pozivanje na tradiciju i verska učenja.

Tribina je održana, i možete je celu pogledati OVDE.

Tribinu je otvorila podpredsednica udruženja Ateisti Srbije Marija Dudić, koja kreće sa pričom o opresivnim religijskim praksama - nošenje velova, žensko genitalno sakaćenje, kamenovanje žena koje na bilo koji način i iz bilo koji razloga prekrše stroga pravila religije. Zatim prelazi na stanje kod nas i identifikuje retradicionalizaciju kao osnovu problema i crkvu kao vodilju te retradicionalizacije. Takođe kao jedan od problema identifikuje postojanje veronauke u školama. Kako bi ilustrovala štetnost postojanja veronauke Marija Dudić navodi zaista poražavajuće rezultate istraživanja vršenog među srednjoškolcima koje je radio centar E8 u saradnji sa Care International u 16 gradova Srbije. Pre nego što objavljuje rezultate ona navodi sledeće: "Zaključite sami koliko se njihova mišljenja poklapaju sa mišljenjima i programom crkve i koliko je prisustvo crkve u školama, i čime zapravo rezultuje." Međutim, ni u jednom trenutku nam nije navedeno koliki procenat srednjoškolaca čije mišljenje se poklapa sa stavovima crkve pohađa nastavu veronauke. To je klasična greška u nauci, naročito statistici, gde se iz korelacije izvlači kauzalnost, odnosno dva događaja vremenski prate jedan drugi te bi trebalo da zaključimo da jedan uzrokuje drugog. Ovo naravno nije nužno tačno i Marija Dudić nije iznela naučne dokaze da jeste.

 

http://xkcd.com/552/ 

Ko na internetu piše mizogine poruke

Kada se pomene ogromno prisustvo seksizma ili mizoginije na internetu, naročito na društvenim mrežama, često se naiđe na odgovor da tome ne treba pridavati previše pažnje iz dva razloga - (1) odgovorni za mizogine i seksističke komentare čine izuzetno glasnu, ali ipak manjinu i (2) oni su izuzetno mladi i vremenom će naučiti. Međutim, da li je tako.

Michael Nugent opisuje šta se desilo kada je šala o ženi koja se pijana vraća kući stavljena na FB stranicu uz fotografiju onesvešćene žene u izuzetno kratkoj suknji. Fotografija je iz ugla koji omogućuje da se vidi ispod suknje. Ono što je interesantno je da je ista šala stavljana na drugu FB stranicu ali bez fotografije. Šala sa fotografijom je podeljena više od 24000 puta i dobila je više od 43000 like-ova; bez fotografije je podeljena 18 puta i dobila je 53 like-a. Čak i ako se uzme u obzir da je stranica na kojoj je šala bila 'ilustrovana' daleko posećenija, Nugent dolazi do rezultata da je uz fotografiju šala bila 200 puta popularnija.

Nova/Stara Srpska Mizogina Misao

You've come a long way, baby poručuje poster na kome je prikazana lepa i nasmejana mlada ženi sa cigaretom u rukama. Cigareta je bitna jer je ovo slogan i reklama za cigarete Virginia Slims, reklama za marku koja je stvorena krajem 60tih godina kako bi se do tada dominantno muška navika - pušenje, što uspešnije prodala ženama. Marketinški tim je odlučio da iskoristi rastući ženski pokret i da pušenje predstavi kao znak emancipacije žena. Tih kasnih 60tih u SAD-u žene zaista jesu stigle daleko, međutim ne baš toliko daleko. Oglasi za poslove bili su odvojeni, strane za muškarce i strane za žene; različita plata za isti rad bila je u skladu sa zakonom; u nekim državama žene nisu mogle da budu članice porote; abortus nije bio legalan.

You've gone too far, baby ženama Srbije poručuje Nova Srpska Politička Misao 8. marta 2013. godine. Baš na današnji dan objavljuju sledeća dva teksta - Kapitalizam feminizuje muškarce, prikaz knjige "Kraj muškaraca" Hane Rosin iz pera Zorana Miloševića i "Muškomrzačka" literatura - klatno je otišlo na drugu stranu, Vladislava Đorđevića.

Nezadovolj(e)ni penis Aleksandra Mandića

Kada je problematičan tekst objavljen u cenjenoj dnevnoj novini, i vi primetite problematičnost tog teksta, od vas, kao cenjene čitateljke cenjenog lista se očekuje, koja je primetila problematičnost tog teksta se očekuje da presavijete tabak (ali ja, a ne vi - bar u ovom slučaju), napišete strongly-worded letter, i sačekate da ga cenjena dnevna novina objavi. Kada je taj tekst objavljen u dodatku dnevnoj novini koji izlazi jednom nedeljno, morate da sačekate nedelju dana da vidite da li će vaše strongly-worded letter uopšte biti objavljeno. Ako i bude objavljeno morate da sačekate još nedelju dana da vidite da li će autor problematičnog teksta da vam odgovori, i pre no što ste svesne šta se zbiva, već ponovo izvlačite zimski kaput iz zadnjeg dela ormara. Poenta - sve to traje prilično dugo, ali i više od toga, ta 'cenjena' dnevna novina odavno ne zaslužuje da bude cenjena, kao ni autor problematičnog teksta.

U današnjem kulturnom dodatku koji svake subote objavljuje Politika, u svojoj redovnoj kolumni Mera za meru, Aleksandar Mandić je odlučio da prozbori koju o kondomima. Tačnije, o tome kako on smatra da kondomi uništavaju kvalitet muško-ženskih odnosa. Tekst je i mnogo više od toga, ali ne želim da kvarim zabavu, jer ću tekst propustiti kroz e-novinski filter i počastiti vas ozabavljenom verzijom.

~ ~ ~

SREĆA, SREĆA, RADOST... PLASTIKA:  Između muškog i ženskog roda danas stoji kondom. On simbolično predstavlja stanje naše bliskosti. Nekada smo se u „onom“ vrhunskom trenutku sjedinjavali, postajali jedno u sreći stvaranja predati onom drugom biću bez straha i ostatka. Danas nam za tu sigurnost treba plastika.

PAPA JE SVRŠIO, UZDIŽE SE PAPA:  Ipak, kada ga kupujemo, činimo to sa nelagodnošću koja liči na krivicu, nešto nas grize kao da radimo nešto nečasno. Tako nam poručuje i crkva, naročito katolička. Ovaj strogi papa, koji je tvrdio da kondom povećava rizik od side, odlazi. Valjda će sledeći papa biti skloniji vrlini praštanja. Pogotovo imajući u vidu ljubavna iskustva svojih sveštenika sa mladim dečacima.

KAKO DA ODABEREM KOJU TEORIJU ZAVERE DA ZASTUPAM DANAS, KAD SU SVE TAKO DOBRE?: Možda sida i nije proizvod tajnih laboratorija, smišljen da uništi afričku sirotinju, možda je stvar mnogo jednostavnija, bolest lansirana iz fabrika za proizvodnju kondoma.

50CENT I A.M. VAS VODE U CANDY SHOP: Prave ga u raznim veličina i oblicima, uvek sa idejom da se predstavi kao omiljena i lepa stvar. A tek ukusi! Kao da nam trebaju za voćnu salatu. Smišljeni su razni pitomi, divlji i duhoviti oblici, pa onda mirisi, koji treba da zamene one koje nam je dala priroda. Da nam omile taj tanki balon između nas.

PAZI GDE GA ZABIJAŠ. KOLAC, NARAVNO, JER LJUBAV, LJUBAV JE TO:  I pored takvog mnoštva lilihipa, ta opna je kolac u ono što još uvek zovemo ljubav.

MAŠTA ČINI SVAŠTA:  Ne mogu da zamislim Odiseja kako posle dvadeset godina skitanja po svetu prilazi Penelopi i stavlja navlaku od jagnjeće kožice tamo gde treba, jer – nikad se ne zna. Ili Juliju na sceni, koja posle teksta „...bezgranična je kao more kakvo izdašnost moja, a duboka je k’o more moja ljubav, pa što više dajem ti, to sve više imam, jer su beskrajne obe“ postavlja taj svlak (možda biblijske) zmije između sebe i Romea. Nemam tu maštu da zamislim nesrećnog Lazu kako ide „iz beznjenice u raj, u raj, u raj, u raj, u njezin zagrljaj“, a onda pred Lenkom reguliše položaj gumice.

NISU SVI MUŠKARCI ROĐENI JEDNAKI: Kod Don Huana ili Hju Hefnera, stvari stoje malo drugačije.

KOGNITIVNA DISONANCA:  Uz pilulu i vijagru, to parče plastike je izum koji je najviše promenio zapadnu civilizaciju i menja sve one koji toj civilizaciji teže. Što je kondom popularniji, zemlja je bogatija. Kinezi ne napreduju zahvaljujući samo jeftinoj proizvodnji već pre svega zbog uvođenja kondoma. Bez takozvane politike jednog deteta (koja u stvari i nije nikakva politika već državna prinuda), koju je uveo Deng Sjao Ping, Kina bi i danas preživljavala kao puka sirotinja. To ćete čuti od svakog savremenog sinologa.

GLEDAJ MAJKU, JEBI ĆERKU ILI SVE SU ONE KURVE: majke kupuju ćerkama kondome za šesnaesti rođendan, u paketu sa seksi gaćicama. Ćerke ih gledaju sa sažaljivim osmehom, već su odavno iskusile ono što majke hoće da kažu.

A MOJ PENIS? ZAŠTO NIKO NE MISLI O TOME ŠTA MOJ PENIS HOĆE?!?!?!:  Jedino se još ti prokleti muškarci previše opiru, tvrde da im taj nakit smeta. Nema im pomoći, ili tako ili nikako. Majci ostaje da nešto nauči gledajući „Klip“.

A MOJ PENIS? ZAŠTO NIKO NE OBOŽAVA MOJ PENIS?!?!?!: Kondom je još jedno žensko sredstvo za potčinjavanje muškaraca. Mi muški sve ređe ličimo na heroje sa isukanim mačevima, danas više izgledamo kao zbunjeni osvajači bez cilja. Plastificirani majmuni. Žene su mi svedoci. Kada ipak požele decu, nailaze na trenirane muškarce sa kondomima u džepu.

I MATEMATIKA I HUMOR SU MI STRANI:  Video sam duhovit poster na kome je kao neka matematička jednačina uslikan kondom onda stoji reč „ili“, i onda slična po obliku cucla. Rešenje rebusa je, zna se – plus za kondom. Tako se kondomska civilizacija neizbežno smanjuje, a mi smo deo nje.

JE L’ ME PITAO NEKO NEŠTO? NE? SIGURNO? BAŠ ME BRIGA! SA'ĆE ČIKA DA VAM KAŽE:  Treba li zabraniti kondome? Ako mene pitate – nipošto.

Jovica Stojanović i njegov strah od feministkinja

U periodu od 17 do 22 decembra Večernje novosti su objavljivale feljton pod nazivom Žene preke naravi. Feljton u stvari predstavlja prikaz knjige "Strah od žena" izvesnog Jovice Stojanovića, seksologa i antropologa. Budući da feljton ne nudi nikakve razumne (ili pak nerazumne) argumente, već predstavlja skup mitova, legendi, bajki i neverovatnih priča "iz svakodnevnog života" smatram da jedino zaslužuje e-novinski tretman. Kako feljton ima 6 nastavaka, odlučila sam da izvučem samo (meni) najzanimljivije highlight-ove. Ukoliko vas interesuje ostatak tekstova, pratite link u prvoj rečenici. Do tada, uživajte u ozabavljenim odlomcima. Kao i uvek, boldirani tekst je moj, sve ostalo, direktno iz pera autora (nepoznato je da li je i tekstove u Večernjim novostima pisao Jovica Stojanović, on je jedini potpisan kao autor, međutim u tekstovima se o Jovici Stojanoviću piše u trećem licu).

Deo I Suze odbrane i napada

Seksualne fantazije Jovice Stojanovića o razdevičavanju srpske i svetske naučne zajednice: Antropolog i seksolog Jovica Stojanović, prvi se kod nas i u svetu odvažio da progovori o ženskoj agresivnosti i da sruši sliku o moći muškaraca.

Prokletstvo modernosti - "ženama treba više privilegija, a ne prava": „U modernom dobu žene su postale znatno agresivnije, ali, nažalost, i manje ženstvene. Time što su dobile neka prava dobile su još više obaveza i opterećenja, koja ih frustriraju, a u osnovi svake agresije je frustracija. Žene danas usvajaju čak muške vidove agresije, a stečena prava su razumele i kao pravo da što više frustriraju muškarce.“

Ekskluzivno! Anđeo ujeo čoveka! Ne zna se gde je pas bio u to vreme: Što se muškarac ponaša manje zaštitnički to je žena agresivnija, jer se pored njega ne oseća sigurnom - smatra autor. - Agresija je njen protestni čin što je na neki način zapostavljena. Žene su, međutim, u agresivnom postupanju mnogo opasnije i perfidnije nego što to većina muškaraca može i da sanja. Uostalom, i ujed anđela je ujed!

Čovek je čoveku – vuk, žena je muškarcu - Meril Strip: - Većina ženskih jecaja i suza je vešto odglumljena - naglašava autor knjige „Strah od žena“. - Čak je i biohemijski sastav suza različit, već prema razlozima za plač. Dokazala su to i endokrinološka istraživanja - slabiju slanost imaju agresivne suze, smišljene da prinude i izmame nešto ili povrede nekog.

Bonus: seksualne fantazije antropologa i seksologa Jovice Stojanovića - edicija - lezbejke: NEŽNO MUČENJE LEZBIJSKI konflikti mogu da budu neverovatno žestoki, sa svim vidovima agresije koja se sreće i u heteroseksualnim vezama i sukobima. Tu je zastupljena i fizička i verbalna agresija, uz bogat dodatak „suptilno profilisanog kinjenja i mučenja“. Neretko, napuštena partnerka završava kod psihijatra.
Njihovom sadizmu pozavideo bi i Markiz de Sad, tvrdi Jovica Stojanović.

Nevinost bez zaštite

Povodom brutalnog ubistva mlade žene iz Novog Sada napisano je dosta članaka. Međutim, i ovime ću po drugi put u nedelju dana pohvaliti Blic ženu, ovo je po svim merilima najbolji osvrt na taj događaj. Gordana Golubović članak naslovljava pitanjem Tukao je sedam godina, a ona je ostala s njim. Zašto? i u potrazi za odgovorom uspeva da se, uz dužno poštovanje, osvrne na taj slučaj, ali i da ukaže na širi društveni problem. Pored kratkog citata (koji je u službi teksta) prijatelja i poznanika žrtve koji svedoče o nasilju koje je ona trpela, sagovornice novinarke su i Vesna Stanojević iz "Sigurne kuće" i Sanja Perković iz Psihološkog centra "Strenum". Izborom sagovornica ovaj tekst se izdvaja iz mora senzacionalističkih opisa mučenja koje je mlada žena trpela tokom sedam godina.

Dve stručnjakinje nude objašnjenje, ne zašto je ova konkretna žena ostajala u nasilnoj vezi toliko dugo, već zašto žrtve dugi niz godina ostaju u nasilnim vezama. Niko ne može konkretno da tvrdi šta je bilo presudno u ovom slučaju, međutim, neke stvari su zajedničke velikom broju slučajeva. Stručnjakinje navode strah i gubitak samopouzdanja kod žrtve:

Po pravilu uvek na početku jedne takve patološke veze, muškarac svoju ljubomoru hrani time što proverava ženu, kritikuje je i izvlači i njenog okruženja, porodice i prijatelja. U takvim uslovima kada žena izgubi samopozdanje i samopoštovanje, a više nema mrežu podrške sa strane, počinje i fizičko zlostavljanje- objašnjava Sanja Perković.

Ipak, čitalaštvo koje je jednom naučeno da instinktivno reaguje na određene ključne reči ili fotografije, nastavlja tako da reaguje i kada naiđe na tekst koji se trudi da razjasni (a ne senzacionalizuje). Neki od odabranih komentara na ovaj tekst:

Ako je žena ubijena, a nema nikog da potvrdi njenu čednost, da li je ona zaista žrtva?

U Novom Sadu devojka je prebijena na smrt. Po svemu sudeći (uključujući i priznanje na fejsbuku) ubio ju je njen momak, "od ranije poznat policiji". Po svemu sudeći, policiji je bio poznat i po nasilju nad svojom devojkom. Da li je za to krivo društvo odnosno komšije koji nisu prijavili/prijavljivali nasilje kada ga primete? Da li je krivo šire društvo koje na nasilje nad ženama okreće glavu? Da li su krive institutcije koje se nasiljem nad ženama ne bave sve dok ne dođe do smrtnog slučaja? Da li je kriv samo i isključivo nasilnik koji je prebio devojku na smrt? Ne. Kriva je ona.

Bar tu poruku šalju komentatori i komentatorke onlajn izdanja dnevnih novina, kao i moderacija koja je odlučila da te komentatore objavi. Evo nekoliko 'odabranih':

Ho ho ha ha hi hi

Nije moderna, ali
životna mudrost koju mogu da podržim

Tekst Miloša Vasića o zvocanju nije privukao samo moju pažnju, oglasila se i AlexDunja sa bloga B92, koja između ostalog i piše:

ne dopada mi se veselost koju izaziva, odobravanje
dečaka u smislu on je rekao sve ono što ja nisam smeo.
ma daj, od koga nisi smeo?
od nakostrešene mame, ili od žene koja te zamoli
da joj povremeno olakšaš svakodnevicu?

Ovde se neću baviti tekstom AlexDunje već komentarima. Moglo je da se pročita kako bi ipak trebalo slušati 'životne mudrosti' (misli se na tekst MV) a ne odbacivati ih samo zato što nisu 'moderne'. Meni ostaje nejasno šta bi u Vasićevom tekstu moglo da se okarakteriše kao mudrost, pa još i životna? Možda onaj deo o zvocanju koje izaziva krvne delikte? Kad smo već kod toga, među komentarima se našao i jedan koji se žali zato što trpi konstantno zvocanje poslednjih 7 godina, kao i jedan koji odgovara da bi bio blaži prema njemu (na blogu) da je samo znao za to. I sve to kroz šalu i kroz optužbe na račun autorke bloga da jednostavno nema smisao za humor, te da stoga nije 'shvatila' tekst.

Zvocanje: lično je političko, deo 2

... ili, Miloš Vasić još jednom poručuje ženama da bi trebalo manje da pričaju, ali danas ćemo se baviti onime što poručuje muškarcima. Pre nego što se pozabavimo tekstom Zvocanje (Vreme br. 1132) podsetićemo se sledećeg:

... „zvocanje“ nije objektivan opis ponašanja. Da bi došlo do zvocanja, neophodno je da se osoba, od koje se traži da uradi kućni posao, oseća da joj se taj posao nameće. Bez da primalac poruke to označi kao zvocanje, to nije zvocanje. To je jednostavno pitanje. Razlog zbog koga žene više „zvocaju“ se može naći u razlici moći između žene i njenog muža u tipičnom braku; ženama okruženje ne ostavlja prostora da ignorišu zahteve ili da do beskraja odlažu obaveze, odnosno da dođu u situaciju gde pitanje mora da se ponovi.

Amanda Marcotte, Nagging: The Personal is Political

U poslednjem tekstu Vasić se bavi zvocanjem. Kao što je i očekivano, autor "zvocanje" smatra objektivnim opisom ponašanja, i to je jednostavno nešto što žene rade; čak, moglo bi se reći da im je u genima: 

Zvocanje je, dakle, stanje hronično u muškom životu. Prvo majka, onda žena ili više njih, utoliko gore, jer počinju od početka, a imaju i prethodne žene za primer [...] Sve je to – šta god psiholozi, seksolozi i psihijatri pričali – genetski ugrađeno u većoj ili manjoj meri. Pustite me s "dominantnim majkama": koja nije? Slično je sa svakom ženkom: one muške gledaju kao nedorasla i neodgovorna bića kojima se zvocati mora (uglavnom su u pravu, ali ne baš uvek).

Međutim, većina stvari u tekstu Miloša Vasića se mogu okarakterisati kao opšta mesta, kao blaga (ili nešto jača) mizoginija, kao seksizam, može se jednostavno reći da je Miloš Vasić čovek određenog perioda, i da mu to ne treba uzeti za zlo. MEĐUTIM... da li se baš sve može otpisati kao stav nekoga ko ne drži korak sa vremenom? Da li sve treba otpisati kao opšte mesto? Možda u određena opšta mesta treba uprti prstom i reći - ovo ne sme da bude opšte mesto, ovo ne sme da bude nešto što se olako ponavlja bez svesti o tome šta se time zaista poručuje. I evo mesta u tekstu Miloša Vasića u koje ja odlučujem da uprem prstom:

Šta, dakle, preostaje muškom čeljadetu kojemu se tako stalno zvoca? Ima dva načina da preživi, ne računajući bekstvo od kuće u osamnaestoj godini i razvod svake dve-tri godine – što ionako ne vodi nikud. Prvi je način da se rita i otima, reži i svađa se. Ne preporučuje se, jer vodi u razvod i još gore: zbog zvocanja umeju i glave da padaju; pitajte po sudovima. Reč po reč, pa završi sa krvnim deliktom u afektu na mah i sa upropašćenom decom.

Pre svega, Vasić je novinar koji se redovno bavi bezbednošću i morao bi da zna koliko žena godišnje ubiju njihovi sadašnji ili bivši partneri/muževi. Takođe bi morao da zna da broj tih ubistava raste iz godine u godinu. Ako je svestan tih činjenica, podvučene rečenice postaju još problematičnije. Osim toga, on je novinar koji se tim poslom dugo bavi i morao bi da zna šta tačno poručuje onime što napiše. Poruka ove rečenice je jasna - žene zvocanjem izazivaju muževe/partnere da ih tuku/ubijaju - a to je više nego problematično. 

Ja ne tvrdim da je Vasić nasilje/ubistvo preporučio kao rešenje za problem "zvocanja", on čak i kaže da je to "manje preporučljiv način" za "preživljavanje" tog fenomena (jako nesrećan izbor reči). Međutim, Vasić je nasilnicima/ubicama ponudio opravdanje. Ne bilo kakvo opravdanje, već i više nego validno, jer nas je prethodno u tekstu upoznao sa svim zlima "zvocanja". Ono što tvrdim je da je ponuda opravdanja za nasilje/ubistvo u porodici, naročito u današnjoj Srbiji, više nego neprimerena i opasna. 

Sa ovakvim stručnjacima ...

Pre otprilike dve nedelje bavila sam se odnosom medija prema slučajevima nasilja u porodici i ubistava/samoubistava u porodici. Iako mediji snose veliki deo odgovornosti, ipak je njihova odgovrnost daleko manja od odgovornosti stručnjaka i stručnjakinja koji bi trebalo da rade ne samo na rasvetljavanju ovih slučajeva kada se dese, već i na njihovoj prevenciji. Danas ću se osvrnuti na njihov rad.

Jula ove godine u Politici je objavljen tekst Krvavi pečat zločina iz strasti u kome psiholog i kriminolog Zlatko Nikolić objašnjava specifičnosti tzv zločina iz strasti. Tako možemo da saznamo:

Kada ubica izmasakrira žrtvu, iako mu je već nakon prvog hica, uboda nožem ili udarca sekirom bilo jasno da je ubio, onda takav zločin ne liči na ostale. Razaranje žrtve „pečat” je ubistva iz strasti, za koje je karakterističan vrlo blizak odnos između žrtve i ubice.

Ko da im otme iz njihove duše mizoginiju

Ako imate vremena, živaca i volite da se smejete ljudskoj gluposti preporučujem vam tekst koji ne zaslužuje ni e-novinski tretman kojim povremeno počastim Vladislava Đorđevića.

LINK
Upozorenje: među ilustracijama teksta se nalazi i fotografija polu-gole žene,
pa ako ste na poslu, smatrajte se upozorenim.

Ne, ali da, ali ne, ali da

Reditelj Aleksandar Mandić je u jučerašnjem Politikinom kulturnom dodatku izmerio reči da i ne. Zaključio je da je ne ružna reč kojom se pokazuje nadmoć, a ponekad i mržnja. Sa druge strane, "da je anđeoska, nebeska reč." Uopšte ne čudi da muškarac odgajan u pravoslavnom duhu (za kojim još pomalo pati) odbijanje ne može da stavi u istu ravan sa odobravanjem. Odbijanje je čin protiv njega samog, praktično nevezan za želje sagovornika (koji odbija; o sagovornicama uskoro). Tako su osobe koje govore ne označene kao negativci a oni stoje stoje nasuprot, ne pozitivaca, već stvaralaca.

Ne?! Nepoznata mi je ta reč...

Do koje mere je patrijarhalni muškarac ubeđen da njemu ne treba (ne sme?) reći ne vidimo na kraju teksta:

Potvrda dolazi iz srca, emotivno je superiorna i onda kada NE izgleda obavezno. Uostalom, za koga navijate: za diplomatu kome da znači možda ili čak ne, ili za žene kod kojih ne često znači da ili bar možda.

Hvala Bogu, da ima i tih nežnih ženskih ne, koji na kraju budu da. Koliko bi nas na svetu bilo manje da toga nema. 

Dakle, ima ko može da kaže patrijarhalnom muškarcu ne. Muškarac sme drugom muškarcu da kaže ne; to nije lepo i on je onda negativac (samim time snosiće posledice?), ali sme.

Sa druge strane, postoji i neko ko nikada ne (sme da) kaže muškarcu ne, čak i kada kaže ne - žena. Jedino ne koje je patrijarhalnom muškarcu milo je žensko ne, jer (1) to ne nije ne i on to zna, i (2) to ne mu dozvoljava da zasuče rukave i na trenutak se pretvori u lovca. Samim time, žena (odnosno žene, ali sve one su iste...) nikada ne može zaista odbiti muškarca. Međutim, to takođe znači da žena ne bi trebalo da odmah kaže da, jer kakav je to plen koji se bez borbe preda. A ako bi žena sama inicirala nešto... pa nijedan lovac neće poštovati plen koji mu sam skače u usta, zar ne?

Na ovo pisanije Aleksandra Mandića, u ravni opravdanja koje prosečan silovatelj promrlja u trenutku dok ga hapse, ja mogu da kažem samo jednu reč: agresivno, odbojno, odsečno NE! 

Pravo prve izborne noći

Poštovani muškarci, pomozite svojim damama, radite svoj posao. Nemojte da vam ja objašnjavam, radite svoj posao.

Savršena Srpkinja. U loncu se krčka pasulj, u stomaku Srpče.
Ma je l' to turšija sa strane? Savršena.... 

Kada biste mogli da se kladite... ma ne. Ja da mogu da se kladim nikad se ne bih kladila da je ovo izjavio čovek koji je to izjavio. Gledam, piše crno na belo, ali opet ne mogu da verujem. Ovo je izjava predsednika skraćenog mandata, pretendenta na još jedan (predsednički mandat), Borisa Tadića. Ovo bih očekivala od predstavnika Dveri, mada ne izrečeno tako lascivno, ili SRS-a, mada ko njih sluša više ili SNS-a, ali oni su sada zauzeti brojanjem i prebrojavanjem. 

Dakle, u Leskovcu, na jugu Srbije, koji važi za siromašniji deo države, pretendent Boris Tadić poziva ljude da prave više dece. Ali ne čak ni to. On poziva muškarce da ženama prave decu. Ko još pita žene za bilo šta, samo je bitno da Srba bude što više, pa kud' puklo, da puklo. Zanemarimo sada što pretendent Tadić žene naziva damama i zanemarimo uvredljivost tog termina u ovom kontekstu. Pogledajmo drugu rečenicu. Pretendent ne bi da mora da objašnjava. Dakle, on zna kako se to radi i ne bi da se meša ljudima u to, ali ako mora... 

Šta je sledeće? Uvođenje prava prve bračne noći?

Demokratska stranke je definitivno krenula putem kojim se desnije ide, ali nisam sigurna da će im se svideti ono što ih čeka na kraju tog puta.

Bonus izjava:

Tadić je "posao oko rađanje dece" uporedio sa radom nedavno otvorene testilne fabrike "Falke" u Leskovcu: "Ako ne radite svoj posao, baš kao u "Falkeu", izgubićete posao.

Dakle, muškarci, znate šta vam je činiti. Ako ne uspete iz prve, oduzima vam se žena (posao koji muškarci imaju nije prema ženi, već prema naciji; u toj računici žena je posed nacije) i vaše mesto zauzima drugi muškarac. 

Zaista, bonus...

Bonus bonus izjava:

"A bila bi mi i čast da učestvujem na listi sa nekim ko ima 300 dece, bilo bi to dobro za Srbiju." kaže pretendent Tadić u Leskovcu (42 minut). Jedan čovek može da ima 300 dece samo ukoliko ima više partnerki. U govoru se spominjao i brak kao jedini prostor za rađanje dece, pa mislim da nije besmisleno postaviti pitanje - da li pretendent Tadić namerava da legalizuje poligamiju kada postane predsednik?

Intermezzo: 2 u 1

Politika

Na naslovnoj strani Politike 09.04. objavljen je tekst Lepota donosi glasove. Povodom tog teksta sam napisala tekst za Peščanik, a istog dana je na Peščaniku objavljen i tekst Jane Baćević na istu temu. Mislim da se ova dva teksta fino dopunjuju i toplo vam preporučujem da ih pročitate. Takođe vam toplo preporučujem da ne čitate Politiku.

Samo pozitivno, Jana Baćević

Dame biraju, Ana Jovanović

"Izvinite, ali pogrešili ste broj" ...

... su izgleda najteže reči za izgovoriti (ili poslati SMS-om). Kako drugačije objasniti da je daleko lakše okupiti grupu ljudi i prebiti jadnika čiji je jedini prestup to što je pogrešio broj.

~~~

Izraz zastareo kao i telefon na slici

Izvesni Dragan N. je pre neki dan zaradio batine zato što je slao poruke pogrešnoj ženi. Ta pogrešna žena, videvši poruke sa nepoznatog broja u kojima je nepoznati čovek poziva na izlaske požalila se svom mužu. Muž šalje poruku nepoznatom muškarcu. Zatim još jednu, i još nekoliko. Na žalost, ne zato što su se slatko nasmejali situaciji u kojoj su se našli, i zatim otkrili da navijaju za isti klub, već zato što je muž slao poruke pretvarajući se da je devojka kojoj su poruke u stvari i bile namenjene. Muž je Draganu N. zakazao 'sastanak' i ovaj je, verujući da ga čeka devojka koja mu se svidela i kojoj se on dovoljno svideo da mu da broj telefona, otišao na zakazano mesto. Umesto devojke dočekala su ga trojica muškaraca koji su njega i njegovog prijatelja satima tukli i maltretirali.

Kada je citat dovoljan

Piše RTS magazin 21.07.2011:

Najtraženije holivudske udavače 

Ulicama Los Anđelesa hodaju najlepše žene sveta. Neke od njih nisu imale sreće u ljubavi uprkos činjenici da ih muškarci širom planete sanjaju. Žene im zavide i žele da izgledaju kao one, a pripadnici jačeg pola ne bi imali ništa protiv da im one kuvaju ručak. One su najtraženije udavače na svetu!

Ne bih dodavala ništa ovom dragulju među mizoginim tekstovima lifestyle kutka; dozvoliću bold-u, italic-u i underline-u da govore za mene. Samo ću dodati slike koje je RTS objavio kao ilustraciju ovog teksta (možda kao oglasnik za udavače, da im pomognu nesrećnicama), a ukoliko vi imate kakav komentar ili vam nije jasan neki od bold-ova, italic-a ili underline-ova, javite se.

Da su u kuhinji bile bi savršene
Najlepše žene Holivuda

Još nije našao devojku, a kad će, ne znamo

Još jedan tekst Vladislava Đorđevića podvrgavam e-novinskom tretmanu. Sada je u pitanju traktat o Diktaturi radikalnog feminizma u devet (i brojkom - 9) tačaka. I ponovo, boldiran tekst je moj, sve ostalo direktno iz pera autora.

§

Znake navoda volim ja, tra-la-la-la-la: 
1. Vlаdаvinа rаdikаlnog feminizmа
Rаdikаlni feminizmа nije dаnаs usаmljeno mišljenje nekoliko pojedinаcа („pojedinki”), već deo vlаdаjuće držаvne ideologije i držаvne politike. Vlаdа Republike Srbije je 13. februаrа 2009. usvojilа „Nаcionаlnu strаtegiju zа poboljšаnje položаjа ženа i unаpređivаnje rodne rаvnoprаvnosti (2009-2015)”. Nju sprovode mnogа držаvnа telа: Uprаvа zа rodnu rаvnoprаvnost Ministаrstvа rаdа i socijаlne politike Republike Srbije, Odbor zа rаvnoprаvnost polovа Skupštine Republike Srbije, Sаvet zа rаvnoprаvnost polovа Vlаde Republike Srbije, Republički Zаštitnik grаđаnа, Sekretаrijаt zа rаd, zаpošljаvаnje i rаvnoprаvnost polovа AP Vojvodine, Odbor zа rаvnoprаvnost polovа Skupštine AP Vojvodine, Zаvod zа rаvnoprаvnost polovа AP Vojvodine, Pokrаjinski Ombudsmаn i odbori zа „rodnu rаvnoprаvnost” pri mnogim opštinаmа. Nju podupiru i mnoge druge orgаnizаcije: UNIFEM, UNDP, аktivistkinje AŽIN-а, kаo i brojne NVO (preko trideset).

Politička korektnost kao religija (još uvek volim znake navoda ja, tra-la-la-la-la): Ideje rаdikаlnog feminizmа deo su politički korektnog mišljenjа. Svаko ko se usudi dа kritikuje rаdikаlni feminizаm (kаo npr. pisаc ovih redovа) izlаže se opаsnosti dа bude proglаšen zа „jeretikа”, zа držаvnog neprijаteljа.

Antonić, iznenađen
i uvređen

Antonić? Nikad čuo za Antonića: Nije mi poznаt nijedаn intelektuаlаc koji je u medijimа (pisаnim ili elektronskim) kritikovаo rаdikаlni feminizаm. Srpskа inteligencijo, gde vаm se denulа kritičnost? Kаdа trebа kritikovаti „nаcionаlizаm” i ostаle pаpirne tigrove hiljаde intelektuаlаcа je spremno dа preduzme tаj tobožnji rizik. Kаko je čаsno i hrаbro biti opozicionаr kаdа je tаkаv stаv konjukturаn, kаdа donosi lični ugled, prestiž i društveni stаtus. A koliko dаnаs imа intelektuаlacа koji su spremni dа propituju teze vlаdаjućeg rаdikаlnog feminizmа? Nije mi poznаt nijedаn. Izvinjаvаm se čаsnom izuzetku, аko postoji.
Ispitujem neupitno: Rаdikаlni feminizаm dаnаs predstаvljа nаjneupitniju držаvnu dogmu!