U blizini Niša, nadomak Kameničkog visa, 16. avgusta ove godine pronađena su tela troje ljudi. Po svemu sudeći, muškarac je ubio dve žene (od kojih je jedna maloletna), a zatim je ubio i sebe. Kasnije se saznalo da se radi o jednoj porodici. Iako je ovaj slučaj prilično osoben (ubijena maloletna osoba je ćerka muškarca iz prvog braka), i ne prati šablon ubistva-samoubistva u porodici, dnevna štampa je prilično tipično odreagovala.
Pre svega, većina medija je objavila, ne samo puno ime i prezime, već i fotografiju maloletne žrtve (na sajtu Urednik možete naći primere toga). Nakon toga, detalji iz života žrtava, prepričani od strane komšija, ali i majke ubijene devojke, nastavili su da se nižu. (Navešću tri primera, sva tri iz Blic-a, iako je većina dnevnih novina na isti način izveštavala o slučaju.)
18.08.2012. članak Majci uzeo ćerku pa je posle ubio - uz fotografiju ubijenih, puna imena i prezimena, jadikovke komšija, navodi se i: "Razveli su se pre desetak godina. Biljana je mnogo volela Aleksandru, koja joj je bila dodeljena, ali joj je Rade oduzeo dete uprkos sudskom rešenju".
19.08.2012. članak "Ubio je našu ćerku da ne bi živela sa mnom" - članak ilustruju tri fotografije, fotografija Biljane, majke ubijene devojke A.S., fotografija sa venčanja Radeta Stojeva i Biljane i fotografija Radeta Stojeva sa ćerkom. Članak u kome ponovo objavljuju puna imena i prezimena, počinje rečima: "Socijalni radnici u Nišu bili su upoznati s nasilničkim ponašanjem Radeta Stojeva, koji je u četvrtak ubio suprugu i ćerku iz prvog braka, a potom presudio i sebi."
20.08.2012. članak Ubica "crnom magijom" zastrašivao bivšu ženu - uz puna imena i prezimena, i fotografije Biljane i Radeta ponavlja se: "Ona je pre deset godina sa ćerkom Aleksandrom otišla od Radeta, ali je on uzeo dete iako ga je sud dodelio majci."
Iako je tema nasilja u porodici više nego ozbiljna (skoro) celokupna dnevna štampa se još jednom opredelila za senzacionalističko novinarstvo. Novinari su, u ovom konkretnom slučaju, mogli da kontaktiraju socijalne radnike iz Niša koji su bili upoznati sa nasilničkim ponašanjem Radeta Stojeva i da ispitaju šta su ti konkretni socijalni radnici uradili po tom pitanju, šta smeju da urade u takvim situacijama, kakva im je saradnja sa policijom i tužilaštvom, kao i bezbroj drugih relevantnih pitanja. Da su tako postupili, imali bismo novinski članak koji istražuje šta se desilo, ali i više od toga. Imali bismo novinski članak koji ukazuje na probleme u sistemu i koji poziva javnost da vrši pritisak na učesnike tog sistema ne bi li se popravio.
Ovo nije prvi slučaj ubistva i samoubistva u porodici, odnosno ubistva, gde je ubica od ranije bio poznat policiji po prijavama za nasilje (u porodici). Svaki od tih slučajeva je dobio istu medijsku pažnju i propraćen je na isti način. Jadikovke preživele rodbine, svedočenja komšija kako se činilo da je sve u redu, tri-četiri članka i kraj. Niko ne kontaktira nadležne organe (socijalna služba, policija, tužilaštvo) da ispita zašto je do tragedije došlo kada su takve tragedije, neretko, najavljivane godinama unapred.
Problem nije samo u tabloidnoj štampi. Oni se vode najjednostavnijim, a možda i najgorim principom novinarstva - If It Bleeds It Leads - onim koji računa na morbidnu fasciniranost tragedijama prosečnog čitaoca/čitateljke. Oni ne jure kvalitet, oni jure tiraž, i to je njihovo pravo. Naravno, to ne znači da imaju prava da u jurenju tiraža krše zakon, i naravno da ih uvek treba prozivati (kao što čini Urednik). Međutim, mora se skrenuti pažnja na još jednu stvar, i time unapred dati odgovor na tvrdnju "Oni su samo žuta štampa, od njih ne treba ni očekivati bolje" - dve dnevne novine koje još uvek važe za ozbiljne, Danas i Politika, temi nasilju u porodici skoro da uopšte ne posvećuju pažnju (osim povremeno u kolumnama).
U Danasu je ovaj konkretan slučaj propraćen kratkom vešću, odnosno sažetkom izjave portparolke Višeg suda u Nišu, dok na sajtu Politike nisam uspela da nađem bilo kakvu vest (ostavljam mogućnost da je objavljena u štampanom izdanju). Na dnevnom planu, ove dve novine slučajeve ubistava ili ubistva-samoubistva u porodici prenose kratko, bez dublje analize. Nakon toga, tabloidi preuzimaju stvari u svoje ruke.
Primer dobre prakse
Članak objavljen u Guardian-u 22.08. slučaj dvostrukog ubistva u Eseksu sagledava kroz način na koji su se nadležne službe bavile (ili pak ne) njime. Čovek je ubio bivšu partnerku i njihvou dvogodišnju ćerku. Pozivajući se na podatke koje je prikupila Nezavisna komisija za pritužbe na rad policije u članku se navodi šta je sve promaklo raznim institucijama. U članku se navodi i izjava objavljena na zvaničnom sajtu policije u Eseksu da je urađena temeljna revizija načina na koji se policija bavi slučajevima nasilja u porodici.
Iako je slučaj zaključen, a ubica osuđen, ipak postoji potreba da se o tome piše, jer svaki slučaj treba iskoristiti kako bi se sprečili drugi, a ne kako bi se povećao tiraž.
Pre svega, većina medija je objavila, ne samo puno ime i prezime, već i fotografiju maloletne žrtve (na sajtu Urednik možete naći primere toga). Nakon toga, detalji iz života žrtava, prepričani od strane komšija, ali i majke ubijene devojke, nastavili su da se nižu. (Navešću tri primera, sva tri iz Blic-a, iako je većina dnevnih novina na isti način izveštavala o slučaju.)
18.08.2012. članak Majci uzeo ćerku pa je posle ubio - uz fotografiju ubijenih, puna imena i prezimena, jadikovke komšija, navodi se i: "Razveli su se pre desetak godina. Biljana je mnogo volela Aleksandru, koja joj je bila dodeljena, ali joj je Rade oduzeo dete uprkos sudskom rešenju".
19.08.2012. članak "Ubio je našu ćerku da ne bi živela sa mnom" - članak ilustruju tri fotografije, fotografija Biljane, majke ubijene devojke A.S., fotografija sa venčanja Radeta Stojeva i Biljane i fotografija Radeta Stojeva sa ćerkom. Članak u kome ponovo objavljuju puna imena i prezimena, počinje rečima: "Socijalni radnici u Nišu bili su upoznati s nasilničkim ponašanjem Radeta Stojeva, koji je u četvrtak ubio suprugu i ćerku iz prvog braka, a potom presudio i sebi."
20.08.2012. članak Ubica "crnom magijom" zastrašivao bivšu ženu - uz puna imena i prezimena, i fotografije Biljane i Radeta ponavlja se: "Ona je pre deset godina sa ćerkom Aleksandrom otišla od Radeta, ali je on uzeo dete iako ga je sud dodelio majci."
Iako je tema nasilja u porodici više nego ozbiljna (skoro) celokupna dnevna štampa se još jednom opredelila za senzacionalističko novinarstvo. Novinari su, u ovom konkretnom slučaju, mogli da kontaktiraju socijalne radnike iz Niša koji su bili upoznati sa nasilničkim ponašanjem Radeta Stojeva i da ispitaju šta su ti konkretni socijalni radnici uradili po tom pitanju, šta smeju da urade u takvim situacijama, kakva im je saradnja sa policijom i tužilaštvom, kao i bezbroj drugih relevantnih pitanja. Da su tako postupili, imali bismo novinski članak koji istražuje šta se desilo, ali i više od toga. Imali bismo novinski članak koji ukazuje na probleme u sistemu i koji poziva javnost da vrši pritisak na učesnike tog sistema ne bi li se popravio.
Ovo nije prvi slučaj ubistva i samoubistva u porodici, odnosno ubistva, gde je ubica od ranije bio poznat policiji po prijavama za nasilje (u porodici). Svaki od tih slučajeva je dobio istu medijsku pažnju i propraćen je na isti način. Jadikovke preživele rodbine, svedočenja komšija kako se činilo da je sve u redu, tri-četiri članka i kraj. Niko ne kontaktira nadležne organe (socijalna služba, policija, tužilaštvo) da ispita zašto je do tragedije došlo kada su takve tragedije, neretko, najavljivane godinama unapred.
Problem nije samo u tabloidnoj štampi. Oni se vode najjednostavnijim, a možda i najgorim principom novinarstva - If It Bleeds It Leads - onim koji računa na morbidnu fasciniranost tragedijama prosečnog čitaoca/čitateljke. Oni ne jure kvalitet, oni jure tiraž, i to je njihovo pravo. Naravno, to ne znači da imaju prava da u jurenju tiraža krše zakon, i naravno da ih uvek treba prozivati (kao što čini Urednik). Međutim, mora se skrenuti pažnja na još jednu stvar, i time unapred dati odgovor na tvrdnju "Oni su samo žuta štampa, od njih ne treba ni očekivati bolje" - dve dnevne novine koje još uvek važe za ozbiljne, Danas i Politika, temi nasilju u porodici skoro da uopšte ne posvećuju pažnju (osim povremeno u kolumnama).
U Danasu je ovaj konkretan slučaj propraćen kratkom vešću, odnosno sažetkom izjave portparolke Višeg suda u Nišu, dok na sajtu Politike nisam uspela da nađem bilo kakvu vest (ostavljam mogućnost da je objavljena u štampanom izdanju). Na dnevnom planu, ove dve novine slučajeve ubistava ili ubistva-samoubistva u porodici prenose kratko, bez dublje analize. Nakon toga, tabloidi preuzimaju stvari u svoje ruke.
Primer dobre prakse
Članak objavljen u Guardian-u 22.08. slučaj dvostrukog ubistva u Eseksu sagledava kroz način na koji su se nadležne službe bavile (ili pak ne) njime. Čovek je ubio bivšu partnerku i njihvou dvogodišnju ćerku. Pozivajući se na podatke koje je prikupila Nezavisna komisija za pritužbe na rad policije u članku se navodi šta je sve promaklo raznim institucijama. U članku se navodi i izjava objavljena na zvaničnom sajtu policije u Eseksu da je urađena temeljna revizija načina na koji se policija bavi slučajevima nasilja u porodici.
Iako je slučaj zaključen, a ubica osuđen, ipak postoji potreba da se o tome piše, jer svaki slučaj treba iskoristiti kako bi se sprečili drugi, a ne kako bi se povećao tiraž.
Nema komentara:
Objavi komentar