Da li bi trebalo uvesti seksualno obrazovanje u škole?
Prema zvaničnim podacima Ujedinjenih nacija (podaci iz 2005 godine), u Srbiji se tek 18.6% žena oslanja na moderne kontraceptivne metode. 22.6% žena se oslanja na tradicionalne metode kontracepcije, što znači da 58.8% žena ne koristi nikakav vid kontracepcije. Ako se uporedi sa svetskim trendovima, dobija se sledeća slika:
Da bi se jasnije videlo, izdvojila sam Srbiju sa neposrednim okruženjem:
Iako se kontracepcija koristi u daleko manjoj meri, to ne znači da je Srbija vodeća po natalitetu u Evropi. To znači da je broj abortusa veći. U članku Srbija: tranzicija od abortusa ka kontracepciji ili ne? autorka Mirjana Rašević između ostalog piše:
Da li bi trebalo uvesti seksualno obrazovanje u škole?
Prema zvaničnim podacima Ujedinjenih nacija (podaci iz 2005 godine), u Srbiji se tek 18.6% žena oslanja na moderne kontraceptivne metode. 22.6% žena se oslanja na tradicionalne metode kontracepcije, što znači da 58.8% žena ne koristi nikakav vid kontracepcije. Ako se uporedi sa svetskim trendovima, dobija se sledeća slika:
Da bi se jasnije videlo, izdvojila sam Srbiju sa neposrednim okruženjem:
Iako se kontracepcija koristi u daleko manjoj meri, to ne znači da je Srbija vodeća po natalitetu u Evropi. To znači da je broj abortusa veći. U članku Srbija: tranzicija od abortusa ka kontracepciji ili ne? autorka Mirjana Rašević između ostalog piše:
Naravno, ovo je anketa iz 1993 godine i trebalo bi ponovo sprovesti slično istraživanje kako bi se došlo do relevantnih podataka, međutim, podaci iz 2005 o procenatu žena koje koriste kontracepciju ukazuju na to da stavovi najverovatnije nisu drastično promenjeni. Ista autorka, u tekstu Da li je evidentirani broj abortusa u Srbiji realan? navodi sledeće:...razmišljanja žena o kondomu, kombinovanoj hormonskoj kontracepciji i intrauterinom ulošku slična onima dobijenim anketnim istraživanjem o uzrocima velikog broja abortusa u Beogradu (Rašević, 1993). Citiraćemo ih:"Gadi mi se perzevativ", (studentkinja biologije, 21 godina, jedan abortus)."Užasava me sama pomisao na prezervativ", (službenica, 27 godina, tri abortusa)."Ja seks sa kondomom zovem seks u rukavici", (prodavačica, 29 godina, četiri abortusa)."Kondom boli i peče", (referentkinja, 39 godina, četiri abortusa)."Kondom je dibidus gnjavaža", (filmska operaterka, 30 godina, šest abortusa)."Prekidaš seks pa ga stavljaš kondom. Gde je tu spontanost", (anesteziolog, 36 godina, tri abortus)."Sedam dana sam samo koristila pilulu. Stalno sam povraćala. Mutilo mi se pred očima. Toliko mi je bilo loše da sam zvala hitnu pomoć. Lekar se izvikao na mene", (pravnica, 31 godina, četiri abortus)."Jedan dan sam samo pila tablete. Glava mi je pucala. Mislila sam da ću da umrem", (prodavačica, 37 godina, šest abortusa)."Spirala menja položaj materice", (komercijalistkinja, 32 godine, pet abortusa)."Od spitrale otekne čitava materica kao kada ti trn uđe u šaku pa se sve zacrveni i otekne", (ekonomistkinja, 30 godina, pet abortusa)."Spirala stvori tumor u materici i tako sprečava trudnoću", (tekstilna radnica, 36 godina, pet abortusa).
Seksualna edukacija nije nikada postala ni prirodni deo odrastanja u porodici, ni sastavni deo školskih programa, odnosno zdravstvenih preventivnih akcija u Srbiji. Teme vezane za seksualni život i kontrolu rađanja površno dotiče štampa i o njima se manje-više parcijalno i povremeno raspravlja u krugu prijatelja. To je osnovni uzrok nedovoljnog znanja o fiziologiji prokreacije, rizicima pribegavanja namernom prekidu trudnoće i sporadične upotrebe kontracepciji. Rezultati anketnih istraživanja jasno su pokazali da većina žena ne zna ništa bliže o ovim temama. Nedostaju i elementarna znanja kao i poznavanje pojava sa kojima se žena stalno susreće i sudara. Zbunjuje prisustvo tradicionalnih verovanja i stavova. Bitno je istaći visoku određenost žena. Prvo negativno iskustvo, sopstveno ili tuđe, sa nekim oblikom kontracepcije se generalizuje i uključuje kao važna dimenzija saznanja. Jednom naučivši nešto, spontano, bez razumevanja, ne proverava se. Nameće se uniformnost netačnih odgovora. Sem toga neshvatljiva je zatvorenost jednog broja žena prema novim saznanjima. Obrazovanje jeste faktor koji determiniše razlike u nivou znanja, ali ne u onoj meri u kojoj bi to moralo da čini.I kada smo već kod obrade tema vezanih za seksualnost u štampi i nedostatka osnovnih znanja o fiziologiji prokreacije, bacite pogled na jedan skorašnji (jučerašnji) primer, Spermatozoidima protiv depresije.
Da li bi trebalo uvesti seksualno obrazovanje u škole?
Mislim da odgovor na pitanje zašto još nije uvedeno seksualno obrazovanje u naše škole leži u činjenici da obrazovane žene rađaju manje dece, a znaš koliko je natalitet važan u srbalja.
OdgovoriIzbrišiMa mislim da čak i nema toliko promišljanja, nego jednostavno o seksu se ne priča, bilo u porodici, bilo u školi. Bar ne na način na koji bi trebalo da se priča, otvoreno i bez stida i srama, i pre svega bez nekakvog (lažnog) moralisanja. Ali zato Guča, Blic cica, proslave slava sa sve trbušnim plesačicama, to je OK, jer se o seksu ne priča, samo se pokazuju žene kao seksualni objekti. Mada tu se negde i krije ovo što si rekla, natalitet, natalitet i samo natalitet...
Izbriši