Svi treba da znaju šta drugarstvo znači...

... osim žena.

Bivša varalica Maksvel Bilion sabrao je svoje dugogodišnje iskustvo u knjizi „Death of the Cheating Man“, u kojem daje savete ženama kako da prepoznaju da li njihov muškarac pripada grupi onih kojima je varanje u genima.

B92 ljubazno prenosi 8 znakova da je on "tip koji vara". Meni je posebno zapao za oko poslednji:

Na kraju, ulazak u monogamnu vezu ne znači da treba da se odreknete prijatelja. Ipak, sigurno je da će vaše prijateljice vremenom postati i njegove prijateljice, a možda i nešto više od toga. Pazite na to koliko često upotrebljava izgovor: „Ali dušo, pa ti sama kažeš da nam je ona prijateljica.“

Dakle, žensko prijateljstvo će trajati sve dok jedna ne nađe momka, a onda počinje da važi pravilo - svaka žena za sebe. 

Najbolje prijateljice do kraja života ...
ili dok jedna od njih ne nađe momka

[Kada muško prijateljstvo propadne zbog devojke/žene/partnerke jednog od njih, smatra se da je "ona stala između prijatelja". Sada vidimo da kada žensko prijateljstvo propadne to je zato što je "drugarica otela momka/muža/partnera".] 

Proizvedeno u Degnamu

Proizvedeno u Degnamu je britanski film o 187 radnica Fordove fabrike u Degenamu (predgrađe Londona) koje su svojim štrajkom došle do izjednačavanja plata muškaraca i žena.

Film kao film je dobar. Ima iste probleme kao i većina filmova koji se bave događajima koji su promenili svet, da bi sve stalo u filmske okvire priča se mora pojednostaviti i mnogi slojevi se pritom izgube. Međutim, ovaj film odlično prikazuje da se određene nepravde moraju ispravljati kolektivno i da je neophodno imati podršku pojedinaca koji su na ovaj ili onaj način privilegovani.

Dok se nisu odlučile na štrajk i dok taj štrajk nisu realizovale, odnosno, delovale kao kolektiv, predstavnice radnica su išle od sastanka do sastanka bez većih rezultata (zahtev - da se plate žena izjednače sa platama muškaraca). Tek kao kolektiv su bile primećene. Međutim, i kada su bile primećene, njihova akcija je tretirana kao akcija žena, stoga nebitna. Kada su dobile podršku radnika (sindikata), tek onda su njihovi zahtevi razmatrani ozbiljno, odnosno kada su istupile kao kolektiv muškaraca i žena. (Ovo je prikazano i na mikro planu kroz odnos glavne junakinje, predvodnice štrajka, i nadzornika rada ženskog odeljenja)

Sa pozicije obespravljenog teško je promeniti svoju poziciju; pozitivnim razmišljanjem ne možete promeniti činjenicu da primate manju platu zato što ste žena, a to ne možete promniti ni radom na sebi, ma koliko energično radile i ma koliko se trudile. Ali, ako delujete kao kolektiv, možete da postignete mnogo toga. Možda čak i da promenite svet.