Dozvola

Pre pet dana Blic je objavio vest o ministru infrastrukture Milutinu Mrkonjiću. Vest nije bila o novim saobraćajnicama, koridorima ili pak mostovima. Vest je bila o ljubavnom životu vrlog ministra. Naslov Mrkonjić zamenio Bekutu za mlađu prati i adekvatna fotografija, slikana sa daljine, zrnasta, dolična afere. Ali ne bilo kakve afere. Blic je frapiran činjenicom da ministar vara svoju dojučerašnju ljubavnicu. Međutim ne brinite, u članku se pominje i gospođa Mrkonjić.

Ostalo je nepoznato i u kom je statusu Mrkonjićev brak. On je više puta izjavljivao da uprkos svemu najviše voli svoju suprugu i da je neće ostaviti, dok je Daša Mrkonjić isticala „da je njihov brak skladan uprkos tome što je njen suprug švaler”.

Vratićemo se još na izjavu gospođe Mrkonjić, ali pre toga bacimo pogled na neke od komentara (do sada ih ima preko 200).

Objektifikacija - upper-intermediate level

"Je li išta od toga ušlo pod taj tvoj plavi šeširić?"

Da ne bi zaostajao za Politikom i B92 ŽIVOT se potrudio da daleko otvorenije pomogne "devojkama" (pošto ih sprema za udaju; "dame" će postati kada se udaju) da "ulove muža". Iako je članak naočigled neutralan, tj. nije namenjen ni devojkama ni muškarcima, sasvim je jasno kome se obraća. Da ne bude zabune, obraća se devojkama. Tekst prati isprobani šablon LIFESTYLE strana, nepotpisan je, citira se nekakav stručnjak (bez da je navedeno ko je dotični, povodom čega je izjavio to što je izjavio itd), i po svemu sudeći tekst predstavlja copy-translate-paste novinarstvo. 

Za razliku od Politikinog teksta, B92 tekst Kakve devojke muškarci biraju za žene? ne nameravam da prenosim ili komentarišem. Mnoge stvari bi se ponovile. Ovim savetima je težište odluke o braku (ponovo) nametnuto devojkama, na njima je da odluče za koga će se udati. Nakon toga, samo treba da prate uputstva data na sajtu B92 i uloviće muža.

Međutim, kao što obično biva sa ŽIVOT-om, stvari su mnogo ozbiljnije no što deluju na prvi pogled [jeftina šala, ali nisam mogla da odolim]. Ova dva teksta nisu usamljena u poruci da su žene te koje treba da navedu (kako stoji u Politikinom tekstu) muškarce na brak, iz čega može da se zaključi da je biti u braku važnije za žene. I to jeste tačno u određenim društvima. U patrijarhalnim društvima žena je definisana kroz odnose sa muškarcima; ona je ili nečija ćerka, nečija sestra ili nečija supruga. Žena nikad ne može (sme?) da bude samo svoja, te tako, što je društvo patrijarhalnije, to će se više insistirati na formalnom (bračnom) vezivanju žena za muškarce. Jedan od ekstremnijih primera čak navodi i da treba da se udaju, ili baz započnu ozbiljnu vezu, do određenih godina, jer se za žene "...verovatnoća da će pronaći odgovarajućeg partnera znatno smanjuje u tridesetim i četrdesetim..." (to je napisao naš stari znanac Zoran Milivojević).

Samo tako, samo tako, to srce želi

Sredinom aprila u Politici je objavljen članak Kazna za bezosećajnost. Članak je napisao njihov redovni saradnik (u rubrikama Život i stil, Ženska strana i u Magazinu), a i naš znanac, psihoterapeut Zoran Milivojević. Sam po sebi, članak je nebitan, skup opštih mesta, ali zato jedna komentatorka govori i više od reči.

Ivana | 

Volim da čitam Milivojevića, jer ne ostaje usko u okvirima psihologije tako da uvek saznam nešto novo a korisno. Sviđa mi se što Ženska strana ne potcenjuje svoje čitateljke, njihovo znanje, obrazovanje, životno iskustvo, kao što rade mnoge novine okrenute ka ženskim čitaocima. Samo tako nastavite.

Zoran Milivojević,
preuzet iz Politike

Da vidimo šta to novo i korisno nudi Milivojević u svojim tekstovima i javnim nastupima:

Fizička kazna je majka svih kazni i ona je jedna od legitimnih vrsta kažnjavanja, ali često grešimo i izjednačavamo je s fizičkim zlostavljanjem. A tu postoji vrlo oštra razlika. Fizička kazna je zasnovana na tome da se kod deteta izazove neprijatnost, odnosno bol, a ne da dođe do nekih povreda. Roditelji koji udare dete to mogu da učine kao gest ljubavi jer do tog deteta im je stalo i oni žele da to dete promeni ponašanje. Ako ne kažnjavate fizički dete onda vas dete ne doživljava kao autoritet. [Da li je batina izašla iz raja, intervju, Politika]

Kafana kod RTS-a [II deo]

[Nastavak post-a Kafana kod RTS-a I deo]

„Dobra stara vremena“ 

Mandić nas uvodi i u drugu problematiku. Nadovezujući se na priču Petra Bokuna o problemu koji je proizišao iz gubitka velikog broja mladića u I svetskom ratu, on daje, iznenađujuće tačnu izjavu o tome kako ljubav, u to vreme, nije bila bitna za brak. Pričom Petra Bokuna, koja je nekim čudom uspela da se završi edipovim kompleksom, nećemo se baviti ovde. Ali šta će zastupnik teze da su sve žene sponzoruše zaključiti o vremenu u kome ljubav nije bila neophodna za brakove? Da je bilo bolje, naravno.

Petar Bokun, edipovac

U našem selu toga nema

„Kroz vesele tonove muzike i narodnih običaja, na videlo će isplivati skrivene porodične tajne pa će se mnogi od junaka naći pred važnim životnim odlukama i prekretnicama.“

Čega sve u tome selu nema

Ovim rečima je najavljena 22-ga epizoda serije Moj rođak sa sela, emitovana 2. januara 2011. U jeku venčanja, jedna od skrivenih porodičnih tajni koja je izašla na videlo je da je jedan od glavnih protagonista serije prevario svoju ženu. Serija prati tri generacije jedne porodice. Tu je deda, predstavnik najstarije generacije, strog ali pravičan, što bi se reklo. Predstavnici srednje genracije su sin, seoski švaler, i rođak, prevremeno penzionisani vojnik. Najmlađa generacija je oličena u unuku. Deda, sin i unuk su oženjeni, rođak se ženi u epizodi o kojoj će biti reči. Sva tri braka imaju nekih specifičnosti. Deda živi rastavljen od supruge, ona u gradu, on na selu; sin živi sa suprugom, ali ga to ne sprečava da pored toga juri (a često i stigne) sve žene na koje naiđe; unuk, prateći primer svog oca prevari svoju ženu.

Unukovo neverstvo izlazi na videlo kada se njegova ljubavnica pojavi na svadbi, a žena se na to glasno usprotivi. Deda, glava porodice, odvodi snaju u stranu i opali joj šamar uz reči „Nećeš da kvariš svadbu moga sinovca." I taj šamar je označio kraj rasprave i kraj epizode.

Najbolje namere

Nasilje nad ženama nije nova, ali je prilično mlada tema u Srbiji. Za sada je broj objavljenih statistika i istraživanja daleko veći od broja objavljenih stručnih i odgovornih tekstova koji se temom bave na rodno senzitivan način. Sa druge strane, zbog sveprisutnosti teme usled donošenja zakona, izmena zakona, otvaranja sigurnih kuća, kao i zbog mogućnosti da povećaju tiraž novina (vesti koje sadrže nasilje u porodici imaju potencjal da budu senzacionalne), broj nestručnih i neodgovornih tekstova na temu nasilja u porodici i nad ženama je izuzetno veliki.

TANJUG javlja: "Sponzoruše su, ipak, u pravu"

Kako ne bismo ušli u novu godinu neobavešteni TANJUG je osmog dana 2011 godine preneo senzacionalne nalaze britanskog istraživanja dostojnog Univerziteta u Masačusetsu: „žene i dalje žele da se udaju za muškarce koji su obrazovaniji i zarađuju više od njih“. Kako šira javnost ne bi ostala uskraćena za rezultate ovog znamenitog istraživanja, tu vest je prenela i ugledna dnevna novina Politika. Kako bi se osigurala da će narod obratiti pažnju, Politika senzacionalnom otkriću daje još senzacionalniji naslov, „Sponzoruše su ipak u pravu.“

Dr Ketrin Hakim, koja je vodila ovo istraživanje za Londonsku ekonomsku školu, tvrdi da je „uverenje da žene ne vole finansijsku zavisnost od muškaraca mit, jer je broj žena koje žele da budu izdržavane danas veći nego četrdesetih godina prošlog veka.“ Da bi pojasnila dr Hakim dodaje kako „muškarci zauzimaju većinu vodećih funkcija zbog toga što mnogim ženama jednostavno nije cilj da imaju duge poslovne karijere.“ Kako bi ustanovila da ovo istraživanje nije lokalizovano, odnosno da se ne odnosi samo na Veliku Britaniju, ona podvlači „težnja žena da se dobro udaju, po mogućstvu za muškarca koji je obrazovaniji i ima visoku platu, prisutna je u većini evropskih zemalja.“ Osvrnuvši se i na odnose u privatnoj sferi doktorka (mada verujem da bi preferirala da je oslovljavam ’doktor’) kaže „ideal 'simetričnih uloga' u porodici, u kojoj bi muškarac i žena podjednako čuvali decu, obavljali kućne poslove i radili, popularan je među visokoobrazovanom elitom, ali to svakako nije cilj kojem teži većina parova.“ I kao zaključak dr Ketrin navodi da iako je u današnje vreme još uvek popularnija opcija za žene udaja od karijere, većina će, zbog sramote kriti da sve što u životu žele je da budu domaćice.

Šta kažete dr Hakim? Da bacim ove knjige i tražim muža?