Na čijoj strani?

Lifestyle, ili život, ponekad život + su naslovi podstranica internet novina ili informativnih portala. Tu se nalaze modni saveti, recepti, saveti vezani za seks, odnosno te podstranice predstavljaju internet verziju Ženske strane štampanih novina. To je sve ono što je manje bitno od politike, ekonomije i sporta. Iako internet verzija ŽS pretenduje na šire tržište, pa se pokušava dodvoriti i muškarcima, ipak su glavne konzumentkinje tih sadržaja žene. Zašto onda te stranice vrve od mizoginih tekstova?

Tekstovi objavljeni na ovim stranicama su često nepotpisani, pa čovek, odnosno češće žena, ne zna ni na koga da bude besna, ne zna kome da se obrati i požali u vezi sa sadržajem. Stoga moje veliko iznenađenje kada je na već dobro poznatoj stranici B92/ŽIVOT (VESTI) osvanuo tekst za koji je navedeno odakle je preuzet. Tekst je preuzet sa hrvatskih internet novina tportal, pa ja pomislih možda je nešto lokalno, pa potpisan autor/ka, pa to je odlično. Odem na tportal, a tamo me dočeka - nepotpisan tekst. Naslov teksta na B92 - Koliko košta seks?, a na tportal-u - Koja je stvarna cijena seksa?, dok su kao podnaslov i jedni i drugi slobodno mogli da stave Sve žene su kurve. Što se tiče ilustracija, B92 se opredelio za ogroman bar kod, dok je tportal bio staromodniji, mladi par u seksualnom odnosu (sve 'seksualno' je vešto skriveno).

Podnaslov

Moja pretpostavka da se radi o tekstu koji se bavi 'lokalnim' pitanjima je bio netačan. Čim se naiđe na nepotpisan tekst u odeljcima lifestyle-a i život-a neće daleko biti ni neki zapadni psiholozi/naučnici nepostojećih imena i neidentifikovanih institucija na kojima su ta svoja istraživanja sproveli (osim ako nije u pitanju Univerzitet u Mičigenu). Ovo konkretno istraživanje se ticalo cene seksa, i po svemu sudeći odrađena je jednostavna anketa. U tekstu se navodi:

Američki su psiholozi pitali preko 1.000 žena – neprofesionalki - jesu li ikada tražile ili očekivale kakva materijalna dobra u zamenu za seks sa svojim partnerima (ili nekim drugim muškarcem, koji im nije u tom trenutku bio partner).

Da li su američki psiholozi jednostavno nasumično izabrali 1000 žena među 'neprofesionalkama' i onda im postavili to pitanje? Da li to znači da sve žene koje su 'profesionalke' u određenoj oblasti, na primer advokatice ili profesorke itd, nisu mogle da budu predmet istraživanja? Ne. Oni su nasumično izabrali žene različitih profila - "...neke su studentkinje, neke su domaćice, neke su zaposlene, neke su stručnjaci visokog profila..." Dakle, pojam 'profesionalka' je uzeto da znači prostituka, odnosno žena koja uzima novac za seksualne usluge. Na koji način je utvrđeno da te žene nisu rekle ono što su oni očekivali, odnosno koja su bila kontrolna pitanja? Nema naznaka da je bilo kontrolnih pitanja, ali zato navode "...za potrebe ovog istraživanja omogućena potpuna anonimnost, što je osiguralo da iskreno odgovoraju na ovo pitanje..." Dakle, američki naučnici smatraju da je obezbeđivanjem anonimnosti obezbeđena iskrenost ispitanica. Na žalost, nisu naveli da li je istraživanje rađeno lično, putem telefona, putem interneta ili putem pošte. Ovo je bitno jer se prilikom analize rezultata anketa uvek uzima u obzir da je određeni procenat ispitanica/ka odgovorio netačno, a koliki je taj procenat zavisi od načina sprovođenja istraživanja.

- Kakva pitanja postavljaš, sram te bilo.
- Ali, ja sam američki psiholog.

To je manje bitno. Bitnije je da im je, po svemu sudeći, postavljeno to jedno pitanje, da li ste tražile ili očekivale materijalna dobra u zamenu za seks? To je kao da sprovedete istraživanje u nekom gradu koji decenijama nema bioskop, i građane pitate Da li vam treba bioskop? Kako god građani odgovorili na ovo jedno pitanje, rezultati će biti netačni, jer nisu uzete u obzir okolnosti koje bi mogle da utiču na stav prema bioskopu (ljudi se navikli na odsustvo bioskopa; deca i mladi odrasli bez bioskopa; našla se zamena, ali slična, na primer pozorište itd). Isto tako i u ovom istraživanju. Kakve su društvene okolnosti u kojima se odigrava ta razmena seksualnih usluga za dobra američkim psiholozima nije bitna i nije ih sprečila da dođu do rezultata. Dakle, nakon 1000 ispitanih žena, 'neprofesionalki,' došlo se do sledećeg:

Otprilike 10 odsto žena u uzorku je izjavilo da su barem jednom očekivale nešto materijalno zauzvrat od osobe s kojom su imale seks. 

Pa to i nije neki rezultat, 10%, pomislili bismo, verovatno je i jednak broj muškaraca nekada spavao sa nekom ženom da bi postigao kakav cilj. Pomislili bismo da ovo istraživanje ne donosi nikakve bombastične rezultate koji bi nekoga (na primer mene) naveli da pomisli kako podnaslov treba da bude tako neprijatna izjava kao što je - Sve su žene kurve. Ali i tamo gde nema bombastičnih rezultata, američki psiholozi će ih naći:

Od toga se u 18 odsto slučajeva radilo o trenutnom partneru, dečku, vereniku, mužu, a u preostalih 82 odsto slučajeva se radilo o nekom s kim nisu trenutno bile u vezi – šefom, potencijalnim klijentom, profesorom itd. 

Među najčešće navođenim koristima od takvog seksa su bili: povišica, posao, napredovanje, zarada i droga.

82 od 1000

Pa to je već bolje, američki naučnici. Čak 82% je to radilo samo zbog para (odnosno dobara i usluga). Pa to je impresivan broj. Ali ako se setimo, to nije 82% ukupnog uzorka, već 82% od 10%. Dakle, od 1000 žena, njih 100 je izjavilo da su barem nekada očekivale materijalna dobra, a od tih 100, 82 su priznale da se radilo o osobi sa kojom u tom trenutku nisu bile u vezi (dakle čista razmena, za dobra).

Još jednom, od 1000 žena njih 82 su izjavile da su spavale sa muškarcem samo da bi dobile nešto. Šta iz tog manje impresivnog broja zaključuju američki psiholozi?

Iako ovo jeste američko istraživanje, antropolog (?) Donald Simons naglašava da ovaj fenomen nije jedinstven za američku kulturu.

U mnogim tradicionalnim i plemenskim kulturama oduvek postoje propisana pravila o tome koju vrstu i koliko materijalnih dobara osoba mora pružiti u zamenu za seks, a zavisno od toga kakav je kontekst: radi li se o udvaranju, već sklopljenom braku, vanbračnoj aferi, i sl.

On je istražio koliko je učestala razmena darova u zamenu za seks u nekoliko stotina opisanih tradicionalnih kultura u različitim društvenim kontekstima - osim prostitucije. Ni u jednoj opisanoj kulturi nije zabeleženo da se samo od žena očekuje da daju darove u zamenu za seks.

U čak 79 odsto opisanih društava se samo od muškarca očekuje dar u zamenu za seks, a ukoliko se očekuje od oba člana para da razmenjuju poklone (što je slučaj u oko pet odsto opisanih kultura), onda je ženski poklon po pravilu simbolične vrednosti, dok dar koji se očekuje od muškarca ima konkretnu materijalnu vrednost.

Gde nestadoše američki psiholozi? Koji su njihovi zaključci iz ovog istraživanja u kome se došlo do rezultata da je od 10 žena, manje od jedne (0,82) spremna(e?) da spava sa muškarcem da bi dobila nešto? Svi američki psiholozi nikom ponikoše, jer bi zaključak mogao da bude samo jedan: ovo istraživanje je bilo gubljenje vremena. Međutim gre'ota da propadne članak, a i istraživanje (ipak su se američki psiholozi pomučili da ga sprovedu), pa tu odjednom srećemo imenovanog antropologa, spremnog da nam objasni kako je tako bilo svugde i uvek. A kako je tako to uvek i svugde, kad je ispalo da danas zanemarljivo mali broj žena priznaje da koristi seks za dobijanje materijalnih sredstava? To antropologa ne zanima, već nam on citira nalaze svog istraživanja. Antropolog je istraživao razmenu darova za seks u nekoliko stotina tradicionalnih kultura, naravno isključujući slučajeve prostitucije u svom istraživanju. Kaže nam antropolog da su u "...mnogim tradicionalnim društvima oduvek postojala propisana pravila... koliko materijalnih dobara osoba mora pružiti u zamenu za seks." Na žalost, antropolog nam ne kaže u kakvoj su vezi tradicionalna društva sa ovim našim društvom, ali ga ne sprečava da navede kako u "...79% opisanih društava...samo se od muškaraca očekuje dar..." I tu nam je jasno zašto je navedeno baš istraživanje antropologa Simonsa. 79% i 82% su impozantne brojke, i to može navesti (nepažljivog/u) čitaoca/čitateljku da pomisli "eto, nekada je bilo tako i danas je tako, i to u skoro istim razmerama, znači uvek će biti tako." A da vidimo kako pisci (?) teksta tumače ove nalaze američkih psihologa i antropologa Simensa:

Objašnjenje ove ženske nadmoći na seksualnom bojištu (koja se javlja i u najegalitarnijim društvima, gde postoji potpuna seksualna sloboda i ravnopravnost oba pola) leži u našoj evolucijskoj istoriji. Ona je posledica asimetrije u našoj reproduktivnoj biologiji i činjenice da je donošenje potomstva na svet energetski vrlo skup poduhvat za ženski organizam, dok muškom organizmu – budimo iskreni – prenošenje gena u sledeću generaciju stvara samo prijatnosti.  

Ovo sve objašnjava

Tumače na isti način na koji i naš nepažljivi/a čitalac/čitateljka. Odjednom imamo "žensku nadmoć na seksualnom bojišu," što bi trebalo da znači da žene kontrolišu kada će seksa biti, to jest, da muškarci prinose darove, pa ukoliko dar bude prihvaćen bude i seksa. Ta nadmoć se javlja "i u najegalitarnijim društvima," a to su valjda dokazale one 82 žene od 1000 koje su priznale da su makar jednom očekivale ili tražile materijalna dobra u zamenu za seks, dok je antropolog Simons dokazao da se objašnjenje za takvu pojavu treba tražiti davno, davno, daleko, daleko na nekoj od prvih evolucijskih lestvica, što znači da je to duboko ukorenjeno u nama, deo nas. A objašnjenje je: muškarci su napravljeni da seju svoje seme bez rezerve, ne pazeći na koju će njivu (odnosno ženu, ali njima sve to isto) to seme da padne, a žene, pošto to seme treba da ih okupira 9 meseci, biraju koje će seme da prime i stoga, one su te koje kontrolišu seksualnu (ne)aktivnost.

Ni našim životnim i lifestyle autorima/kama, ni antropologu Simonsu, kao ni američkim psiholozima, nisu bitne okolnosti u društvu o kome bi to njihovo istraživanje ili pisanje trebalo nešto da nam kaže. Za američke psihologe je nebitno to što žene teže dolaze do pozicija moći i što ih ima manje na njima (znači imaju manje društvenih resursa), za antropologa je nebitno u kakvoj su vezi tradicionalna društva sa našim društvom, a za autore/ke života i lifestyle-a je nebitno što u današnjim, modernim vremenima žene i muškarci imaju na raspolaganju bezbroj kontraceptivnih sredstava kojima može da se spreči "primanje semena." Bitno im je da su ubedili sebe da žene koriste seks kao sredstvo trampe i bitno im je da to obznane svima.    

Ignorisanjem okolnosti društva koje je predmet istraživanja, američki psiholozi su zanemarili da svojim ispitanicama, onim stotinak, a naročito onim 82, koje su potvrdno odgovorile na prvo pitanje, postave i potpitanje - Od toga, koliko puta ste bile primorane ili uslovljene seksualnim odnosima kako biste zadržale posao/napredovale u karijeri/itd? (u zavisnosti od toga šta su navele da je bio "njihov" cilj u toj razmeni). Verujem da bi rezultati istraživanja bili drugačiji. 

Vratimo se sada na početak teksta gde su opisani kriterijumi istraživanja. Jedine žene koje su izuzete iz istraživanja su 'profesionalke' odnosno žene koje su izabrane su opisane kao 'neprofesionalke.' Poznato je da izraz 'profesionalka' označava prostitutku, ali u čemu je ona to profesionalna? Sudeći po ovom tekstu, ona je profesionalna žena, jer za razliku od 'neprofesionalki' ona ima jasno određenu cenu i ona ne razmenjuje seks za darove, već za novac. I u tome se sastoji njena profesionalnost, cena je jasno naznačena, kao kod svakog profesionalca/ke.

Feminizam - radikalna ideja 

da su i žene ljudi

Cheris Kramarae i Paula Treichler

Osvrnimo se sada na prvo postavljeno pitanje. Zašto su ženske strane odnosno, životi i lifestyle-ovi zatrpani mizoginim tekstovima kao što je ovaj? Jako je jednostavno, jer žene treba ubediti da ostanu tu gde jesu. Što su ženski pokreti jači, to će tekstovi namenjeni širokim ženskim masama (koje proizvode institucije vođene od strane muškaraca) više pričati o štetnostima emancipacije. Više će biti tekstova, sličnih ovome, koji otvoreno ponižavaju žene, ili tvrde da žene, samo zato što su žene, ne mogu da rade određene poslove. Taj bekleš se ne odigrava u centru zbivanja, on mora biti suptilniji, mora se odigrati na marginama. I eto još jednog razloga zašto ga je lako naći na ženskim stranama. Osim što je na marginama, tu je sve šareno i veselo, tu je pola šala, pola zbilja, tu smo svi drugari, i tu ništa nije ozbiljno (za razliku od politike, ekonomije i sporta). Svaka žena koja se pobuni protiv mizoginije na stranama život ili lifestyle biće optužena da nema smisao za humor, da je previše ozbiljna, ili, i najgore, da je feministkinja. I ona će ućutati, jer je velika sramota biti feministkinja.

A mizogin tekst po mizogin tekst, život i lifestyle uče žene gde im je mesto u današnjem društvu.