[Nekoliko napomena. Naslov posta je u stvari naziv bloga koji se bavi... pa po naslovu je valjda očigledno šta im je glavna tema. Tekst je prevod drugog bloga na koji sam naišla slučajno tražeći materijal o Kristini Hof Samers, pa pošto je ta autorka već lepo sumirala šta sam htela da kažem, bilo je najlogičnije da taj post prevedem. Prevod sledi.]
Nedavno sam po prvi put naišla na Kristinu Hof Samers. Moram da kažem, ukoliko verujete da su žene uspešno završile potragu za ravnopravnošću u koju su krenule pre 150 godina, i da bi sada trebalo da se stišaju u vezi sa trivijalnim nejednakostima, onda je ona „mislilac“ za vas.
Kristina Hof Samers tvrdi da je filozofkinja. Letimičnim pregledom njenih publikacija, međutim, može se zaključiti da ovo nije tačno. Najbliže što se približila izdavanju dela koje liči na filozofsko je Porok i vrlina u svakodnevnom životu, uvodni tom o etici, u kome se ne pominju Aristotel, Parmenid, Kant, Hegel, Derida ili Levinas. Čak je i Serto izostavljen, što iznenađuje; ipak se u naslovu knjige pominje „svakodnevni život.“ Uprkos, ili možda baš zbog ovih isključenja, ova knjiga je bestseler na koledžima širom Amerike. Činjenica koja može razjasniti zašto američki studenti nemaju pojma o istoriji etike.
Kristina Hof Samers nije filozofkinja. Ona je kritičarka koja je našla način da zarađuje kritikovanjem feminizma. Neki od njenih radova zovu se:
Na primer, u nekim preduzećima, žene koje su na porodiljskom odsustvu ne dobijaju nadoknadu 401k od poslodavca. Plaćeno im je odsustvo od 6 nedelja, ali nakon toga nemaju podršku. Ovaj problem je došao i do sudova. Nedavno sam čula jednu američku feministkinju koja tvrdi da bi reklasifikacija trudnoće kao dugoročne bolesti rešila taj problem. Mislim da ovo govori samo za sebe.
Hof Samers se dosta bavi i pitanjem silovanja. Pročešljava statističke podatke i ukazuje na to da se ne slažu, što po njenom mišljenju znači da je silovanju pridata prevelika važnost. Prema njoj, diskurs o silovanju je stvorio nepostojeću krizu. Jedan njen članak možete naći ovde: http://www.leaderu.com/real/ri9502/sommers.html, a intervju ovde: http://www.scottlondon.com/interviews/sommers.html.
Slažem se da bi trebalo pažljivije da se osvrnemo na statistike o silovanju, i da ne treba nepotrebno proizvoditi strah kod žena tamo gde nema razloga za to. Međutim, veći deo sveta ne pripada srednjoj klasi i ne živi u mirnom, američkom predgrađu. Pretpostaviti da feminizam govori samo o Amerikankama iz srednje klase znači zaboraviti, kao što Hof Samers zaboravlja, da postoji i ostatak sveta. Feminizam je možda dobio dovoljno povlastica u Americi da žene iz srednje klase mogu da uživaju u luksuzu samokritike, ali bez sumnje postoje i žene, žive i uplašene, koje feminizam nije dotakao, i nikada neće. I dok je odlično biti samokritičan, moramo kritici pribeći sa globalnim, a ne lokalnim, dostignućima u vidu.
Kristina Hof Samers
blogerka Tex
Nedavno sam po prvi put naišla na Kristinu Hof Samers. Moram da kažem, ukoliko verujete da su žene uspešno završile potragu za ravnopravnošću u koju su krenule pre 150 godina, i da bi sada trebalo da se stišaju u vezi sa trivijalnim nejednakostima, onda je ona „mislilac“ za vas.
Kristina Hof Samers tvrdi da je filozofkinja. Letimičnim pregledom njenih publikacija, međutim, može se zaključiti da ovo nije tačno. Najbliže što se približila izdavanju dela koje liči na filozofsko je Porok i vrlina u svakodnevnom životu, uvodni tom o etici, u kome se ne pominju Aristotel, Parmenid, Kant, Hegel, Derida ili Levinas. Čak je i Serto izostavljen, što iznenađuje; ipak se u naslovu knjige pominje „svakodnevni život.“ Uprkos, ili možda baš zbog ovih isključenja, ova knjiga je bestseler na koledžima širom Amerike. Činjenica koja može razjasniti zašto američki studenti nemaju pojma o istoriji etike.
Kristina Hof Samers nije filozofkinja. Ona je kritičarka koja je našla način da zarađuje kritikovanjem feminizma. Neki od njenih radova zovu se:
Ko je ukrao feminizam: kako su žene izdale žene (Who Stole Feminism?: How Women have Betrayed Women)
Rat protiv dečaka: kako loše usmeren feminizam šteti našim mladim muškarcima (The War Against Boys: How Misguided Feminism is Harming Our Young Men)
Da li vas ovi naslovi plaše? Autorka kaže da ne bi trebalo. Po njoj, došlo je vreme da se kritikuje feminizam. Prema Hof Samers, popularni feminizam je zastao 80tih, jer je postao previše ideološki (odnosno intelektualni) i gnevan. Prema njoj, feminizam je bio, i još uvek je, zasnovan na 10% žena koje krive muškarce za sva zla ovog sveta. Stoga se feminizam zalaže za okrivljivanje muškaraca za svekoliko kulturno i političko nasilje.
Rat protiv dečaka: kako loše usmeren feminizam šteti našim mladim muškarcima (The War Against Boys: How Misguided Feminism is Harming Our Young Men)
Da li vas ovi naslovi plaše? Autorka kaže da ne bi trebalo. Po njoj, došlo je vreme da se kritikuje feminizam. Prema Hof Samers, popularni feminizam je zastao 80tih, jer je postao previše ideološki (odnosno intelektualni) i gnevan. Prema njoj, feminizam je bio, i još uvek je, zasnovan na 10% žena koje krive muškarce za sva zla ovog sveta. Stoga se feminizam zalaže za okrivljivanje muškaraca za svekoliko kulturno i političko nasilje.
Potpuno podržavam kritkovanje feminizma i slažem se da je feministička filozofija, kao i druge filozofije, pomalo udaljena od stvarnog života stvarnih žena. U stvari, pomalo sam se navikla na to da budem jedina u sobi sa kojom se druge feministkinje svađaju. Pridikujem o ženskoj odgovornosti što ostale dovodi u neprijatnu situaciju, smara ih i ljuti. Međutim, Hof Samers radi nešto sasvim drugo. Ona je poverovala da pravna jednakost podrazumeva stvarnu jednakost. Svi znamo da to nije tačno. Pravnički gledano, u SAD žene imaju jednak tretman kao i muškarci. Međutim, to je tačno jedino kada se „ponašaju kao muškarci.“ Žene koje rade dozlaboga dosadne ženske stvari: rađaju decu, imaju menstruaciju, prolaze kroz menopauzu, itd, nemaju jednak tretman kao i muškarci. Kada su žene žene, jednakost ne postoji.
Na primer, u nekim preduzećima, žene koje su na porodiljskom odsustvu ne dobijaju nadoknadu 401k od poslodavca. Plaćeno im je odsustvo od 6 nedelja, ali nakon toga nemaju podršku. Ovaj problem je došao i do sudova. Nedavno sam čula jednu američku feministkinju koja tvrdi da bi reklasifikacija trudnoće kao dugoročne bolesti rešila taj problem. Mislim da ovo govori samo za sebe.
Hof Samers se dosta bavi i pitanjem silovanja. Pročešljava statističke podatke i ukazuje na to da se ne slažu, što po njenom mišljenju znači da je silovanju pridata prevelika važnost. Prema njoj, diskurs o silovanju je stvorio nepostojeću krizu. Jedan njen članak možete naći ovde: http://www.leaderu.com/real/ri9502/sommers.html, a intervju ovde: http://www.scottlondon.com/interviews/sommers.html.
Slažem se da bi trebalo pažljivije da se osvrnemo na statistike o silovanju, i da ne treba nepotrebno proizvoditi strah kod žena tamo gde nema razloga za to. Međutim, veći deo sveta ne pripada srednjoj klasi i ne živi u mirnom, američkom predgrađu. Pretpostaviti da feminizam govori samo o Amerikankama iz srednje klase znači zaboraviti, kao što Hof Samers zaboravlja, da postoji i ostatak sveta. Feminizam je možda dobio dovoljno povlastica u Americi da žene iz srednje klase mogu da uživaju u luksuzu samokritike, ali bez sumnje postoje i žene, žive i uplašene, koje feminizam nije dotakao, i nikada neće. I dok je odlično biti samokritičan, moramo kritici pribeći sa globalnim, a ne lokalnim, dostignućima u vidu.
A, dobro, žena je bolesna, kao i sam koncept ekstremnog fenizma. Zapravo, ne znam šta mi je od ta dva opasnije po žene. Najveći problem kod jedne ideje je što je se njeni sledbenici toliko slepo uhvate da ne bi pristali na pomisao da možda ta ideja ne iznosi u potpunosti ono za šta se izdaje.
OdgovoriIzbrišiPa to je problem sa svakim ekstremizmom. Ne trpi kritiku. A konstruktivna kritika može samo da pomogne (stoga i naziv - konstruktivna :D).
OdgovoriIzbriši