"La mala educación"

[Napomena: nikada nisam odgledala film La mala educación; naslov izabran zbog naslova]

Septembra meseca počela je škola, kao i svake godine. Za učenike i učenice deset srednjih škola u Vojvodini ova školska godina će biti jako posebna - oni i one će biti polaznici/e pilot nastave o reproduktivnom zdravlju. Nećemo sada ulaziti u to da li je dobro ili potrebno organizovati ovu vrstu obrazovanja u srednjim školama ili bi edukaciju o reproduktivnom zdravlju trebalo prepustiti roditeljima odnosno starateljima, mada je i to zanimljiva tema. Sada ćemo se pozabaviti "skandaloznošću" udžbenika Zdrvastveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju.

Autori sajta Prva Srbija apsolutno su frapirani udžbenikom (neću stavljati link, ako vas interesuje potražite).

Napravili su i listu najskandaloznijih tvrdnji koje se mogu naći u udžbeniku. Naravno, većina 'skandaloznih' tvrdnji je vezana za homoseksualnost. Redakcija sajta Prva Srbija je skandalizirana time što se, zamislite, homoseksualnost ne navodi kao bolest ili izopačenost ili neka strašna aždaja koju junački treba mlatnuti maljem po glavi. A zašto bi u jednom udžbeniku pisalo tako nešto, da je homoseksualnost sasvim "normalna i pozitivna varijacija ljudske seksualnosti"? Pa možda zato što homoseksualnost to i jeste, i možda zato što se svetski i domaći medicinski stručnjaci sa time slažu.

Osim ovog, prilično očekivanog frapiranja i skandaliziranja od strane redakcija Prve Srbije, meni je najinteresantnije bilo ovo, stavljeno na deveto mesto liste skandaloznih tvrdnji:

Apsolutno skandalozno! U tom udžbeniku piše da su muškarci i žene jednaki! Skandalozno! Učiće naše devojčice da mogu da biraju da li će graditi karijeru ili brinuti o deci ili i jedno i drugo uz pomoć partnera ili partnerke. O horora! Učiće naše devojčice da vrede koliko i dečaci i da treba da očekuju isti tretman. Strašno!

Učiće naše dečake da ne moraju biti jaki u svakom trenutku i da nije sramota da se oslone na osobe iz svog okruženja, da nije sramota potražiti pomoć. O skandala! Naučiće dečake da oni mogu jednako dobro da brinu o deci i drugima kao i devojčice. Strašno! Možda čak i nauče naše dečake da nasilje ne rešava probleme. Ništa strašnije od toga!

Šalu na stranu, iako ne postoji udžbenik u kome piše da žene treba da čuvaju decu, a muškarci zarađuju pare, ili da su žene slabe, a muškarci jaki, to je poruka koja se dobija sa svih strana u svakom trenutku. Na primer, svaka političarka će u nekom trenutku biti upitana kako usklađuje zahtevan posao i porodične obaveze. Političare to niko ne pita, jer se podrazumeva da je njihova obaveza, što se porodice tiče, da obezbede finansijska sredstva. U medijima čitamo i slušamo o 'lepšem' ili 'slabijem' polu (ženski pol) i o 'jačem' polu (muški pol). Od malena se devojčicama zabranjuje da se igraju grubih igara jer to "ne priliči devojčicama". Kada dečaci fizički napadaju jedni druge to se označava kao "dečačka igra". Kada su grubi prema devojčicama, to se označava kao pokazivanje naklonosti (!). Bez obzira šta bilo ko tvrdi o 'prirodnosti' rodnih uloga, muškarci i žene se, od malena i tokom celog života uče kako da budu muškarci i žene.

Međutim, zar je zaista toliko skandalozno ponuditi mladima mogućnost da sami definišu sebe? Zar je toliko skandalozno tvrditi da žene i muškarci mogu i treba da budu jednaki? Kada živite u binarnom svetu, u svetu oštrih suprotnosti, u svetu u kome je sramota da muškarac pokaže osećanja, a žena ambiciju, to jeste skandalozno. Ali takav svet nije funkcionalan, jer u njemu nema mogućnosti za iskazivanje svih nijansi koje postoje između krajnjih odrednica muško/žensko. Takav svet je i opasan, pre svega za one koji se iz bilo kog razloga ne uklapaju u rigidno definisane rodne uloge, ali i za one koji se uklapaju, odnosno pokušavaju da se uklope u te uloge. Konačno, to je ograničen svet koji se mora dekonstruisati.

Zar ženskinju dati muško obrazovanje?

No girls allowed!

Osim toga, kakvu će korist imati ovo malo države i ovaj raskomadani narod ako i ženskinju da muško obrazovanje? Da li će se na ovaj način doći do razumnijih domaćica i spremnijih matera? Ne samo da sumnjam, već protivno mislim. Ovako radeći, mi prosto u ženskinju spremamo konkurente muškima. Kom li onda ostavljamo poslove domaćica i matera? Sve mi se čini da mi rasipamo snagu narodu radeći na ovaj način. Za ženskinje ženske škole dajmo. Za obe je strane štetno da zajedno uče.

Pišući izveštaj za školsku 1890/91 godinu ministarstvu prosvete i crkvenih pitanja direktor Niške gimnazije Mihailo Marković posebno je naglasio problem zajedničkog obrazovanja mladića i devojaka. On ističe da se time izaziva nesklad u muško-ženskim odnosima, odnosno da umesto sklada i saradnje možemo da se susretnemo sa konkurencijom.

Za Dušana nema ručnog rada, pouke za domaćice
i poljoprivredne pouke
Godina 1919

Insistiranje na različitom obrazovanju muške i ženske dece je insistiranje na tome da se deca od malena uče "prirodnim" rodnim ulogama. Naravno da je reč prirodno pod navodnicima - jer da su te rodne uloge toliko prirodne ne bi imalo veze što devojčice učite višoj matematici i poručujete im da mogu da budu naučnice, ili da mogu da budu političarke ili da vode sopstvene firme. One bi, čim dođe vreme za to, samo skliznule u uloge supruge, majke, domaćice i počele bi da prave pite od sukanih kora bez problema. I ne bi se bunile!

Međutim, nije tako. Čim devojčicama ostavite mogućnost da se razvijaju, i da postaju uspešne na raznim poljima (a ne samo u poljima), one će te mogućnosti iskoristiti. Naravno neće svaka jednako uspešno iskoristiti ponuđeno joj obrazovanje, ali to isto važi i za dečake.

Čemu ova istorijska lekcija? Pa zato što ukoliko ne učimo od istorije, osuđeni smo da je ponavljamo.

Posle povratka iz Rusije, direktor „Radosnog detinjstva“ Marko Grgurović želi da primeni neke tamošnje metode. Grugurović se zalaže za odvojeno vaspitanje dečaka i devojčica. Grgurović je najavio da će već ove godine u predškolski program, osim engleskog i nemačkog, uvesti i ruski jezik.

...

Grgurović kaže da rad vaspitača s mališanima u ruskim vrtićima daje odlične rezultate i da će svoje utiske preneti i školskoj upravi. Ukoliko bude odobreno, Predškolska ustanova pokušaće da ruski metod prenese i u novosadske vrtiće.

- To znači da bismo devojčice odvajali od dečaka samo u kreativnim radionicama. U njima će se dečaci učiti majstorskim veštinama, a devojčice frizerskim - objasnio je Grgurović.

Komentar nije neophodan; jedino što mogu da kažem direktoru "Radosnog detinjstva" Marku Grguroviću je - SEDI, NEDOVOLJAN 1.

2 + 2 = matematika nije dovoljna za razumevanje društvenih pojava

Pre nešto više od godinu dana objavila sam prevod teksta pod nazivom Ne postoji "muška" i "ženska" matematička sposobnost. Taj tekst predstavlja prikaz iscrpnog istraživanja koje pokazuje kako razlike u matematičkim rezultatima dečaka i devojčica faktički ne postoje (globalno gledano).

Ponavljam ilustraciju
http://xkcd.com/385/

U intervjuu objavljenom na sajtu Blica (u okviru Blic TVa) direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović izjavio je sledeće:

Teško je reći zašto su muškarci bolji matematičari i to me intrigira već 40 godina. Ne samo u matematici, već i u drugim prirodnim naukama muškarci su dominantni, tako je bilo kroz istoriju, a tako je i sada. Ima i žena naučnica i koje su sjajne u matematici, ali to je zanemarljiv broj - kaže Ognjanović, i dodaje kako se to ranije tumačilo nekim istorijskim relacijama kada su žene bile predodređene da budu majke i domaćice, što danas nije slučaj.

U blagu odbranu direktora Ognjanovića, on nije tek tako izjavio ovo. Postavljeno mu je pitanje "Zašto su muškarci bolji matematičari od žena?" i on je na to pitanje odgovorio. To naravno ne umanjuje problematičnost tog stava kada ga izriče direktor matematičke gimnazije, osoba koja je ranije radila sa decom kao profesor matematike. Time se dovodi u pitanje njegova kompetentnost za obavljanje posla direktora gimnazije. Kako tretira devojke koje upišu tu gimnaziju? Da li ih nepotrebno kažnjava? Da li ih ne šalje na takmičenja? Da li je tokom profesorskih dana više nagrađivao dečake? Ali to nisu pitanja kojima ja mogu da se bavim. To su pitanja kojima bi trebalo da se bavi prosvetna inspekcija (mada su šanse da se tako nešto desi manje od šansi da Srđan Ognjanović promeni stav o matematičarkama).

Bilo bi interesantno saznati kako se došlo do toga da intervju sa direktorom matematičke gimnazije otpočne pitanjem "Zašto su muškarci bolji matematičari od žena?" Kako je moguće da se to smatra pitanjem koje se treba postaviti osobi koja se bavi obrazovanjem muške, ali i ženske dece? Kako će učenice te gimnazije reagovati kada vide ovaj intervju? A kako učenici? Da li će zadirkivati drugarice iz razreda? Da li je novinarki i urednicima Blica to uopšte palo na pamet, ili su kao i uvek izabrali put kojim se uvek ide, put popločan stereotipima?

Obrazovati, obrazovati i samo obrazovati

Da li bi trebalo uvesti seksualno obrazovanje u škole?

Prema zvaničnim podacima Ujedinjenih nacija (podaci iz 2005 godine), u Srbiji se tek 18.6% žena oslanja na moderne kontraceptivne metode. 22.6% žena se oslanja na tradicionalne metode kontracepcije, što znači da 58.8% žena ne koristi nikakav vid kontracepcije. Ako se uporedi sa svetskim trendovima, dobija se sledeća slika:

Šta devojke vole?

Ako je verovati tekstu na četvrtoj strani jučerašnjih (24.07.2012) niških Narodnih novina devojke vole decu, dok mladići vole - čipove. U pitanju je članak o tek završenom upisu na fakultete, koji je i ove godine u Nišu prošao bez previše iznenađenja. Devojke su se i ove godine pretežno opredeljivale za humanističke nauke, dok su mladići dominirali na tehničkim fakultetima. Šta na to imaju da kažu zaposleni na Mašinskom fakultetu u Nišu (napomena, nije navedeno koji zaposleni, da li su u pitanju pomoćni radnici, asistenti, predavači, prodekani, dekan; mi to ne možemo da znamo):

Tehničke nauke su teške, zahtevaju više rada i zalaganja, ali to ne znači da devojke ne mogu da ih savladaju.

Čemu ovo "ali"? Ako devojke mogu da ih savladaju, "ali" postaje apsolutno besmisleno i služi samo da bi se stereotip naveo i u istoj rečenici pobio. Odnosno, ne pobio, već da bi se naveli izuzeci koji dokazuju pravilo:

Šta više, kod nas su upravo one među najboljim studentima, ali se teže odlučuju da upišu mašinstvo. 

Zaposleni na Mašinskom daje i procenu zašto je tako.

Jedan od razloga je i to što moraju da razmišljaju o budućnosti. Mada sa tehničkim fakultetom imaju veću prolaznost u inostranstvu, one su uvek svesne i odricanja koje ih čeka zbog toga, ali i činjenice da kao inženjeri moraju da rade i na terenu, a to znači više odsustvovanja od kuće. Po prirodi stvari one su te koje brinu o deci.

Ne postoji „muška“ i „ženska“ matematička sposobnost

[prevod teksta There really is no difference between men and women’s math abilities]

http://xkcd.com/385/

Dugostojeći je mit o postojanju polnog jaza u vezi sa matematičkim dostignućima, po kome postoji osnovna biološka razlika u načinima na koji polovi prilaze matematici. Ta tvrdnja je izuzetno kontroverzna i često diskreditovana. A sada, nova studija ju je u potpunosti osporila. 

Do sada je možda postojao delić statističkih podataka koji bi poduprli postojanje ovog polnog jaza – doduše ništa previše uverljivo, ali sasvim dovoljno da sama ideja ne bi mogla da bude odbačena u potpunosti. Dok su mnogi koji su se bavili ovim pitanjem ukazivali na kulturološke ili društvene razloge za zaostajanje devojčica za dečacima u matematičkim dostignućima, još uvek je ostajalo prostora i za biološke teorije.

Najbolja investicija

NENSI GIBS

Svi znamo kako se rađaju revolucije: student stane ispred tenka, prodavac voća se zapali, grupa monaha oformi ljudski lanac. Mase nasrću, vojnici pucaju, naleti besa ruše spomenike tirana, i možda se, ponekad, pravda uzdigne iz plamena.

Ali ponekad se sloboda i mogućnosti uvuku na zadnja vrata, kada mirnija subverzija postojećeg stanja donese jednako revolucionarne promene. Ovo je iskušenje za aktiviste koji se bave siromaštvom, bolestima, sprečavanjem ekstremizama: ukoliko želite da promenite svet, uložite u devojčice.

Poslednjih godina, sve više pomoći za razvoj je usmereno prema ženama – ali to ne znači da pomoć dopire do devojčica kojima je potrebna. U većini zemalja u razvoju, već od 12-te godine, devojčica se stara o domaćinstvu, kuva, čisti. Jede ono što ostane iza muškaraca i dečaka; manja je verovatnoća da će biti vakcinisana, da će biti odvedena kod lekara, da će pohađati školu. „Samo kad bih stekla obrazovanje, sigurno bih postala predsednica,“ istraživačici je rekla tinejdžerka u ruralnom Malaviju, ali izgledi nisu na njenoj strani: zašto obrazovati ćerku koja će na kraju raditi za muževljevu porodicu, nauštrb sina koji će izdržavati svoje roditelje? U podsaharskoj Africi, manje od 1 od 5 devojčica upišu srednju školu. Skoro polovina njih je udata do 18-te godine; 1 od 7 devojčica u zemljama u razvoju je udata pre navršene 15-te godine. Onda zatrudni. Najrasprostranjeniji uzrok smrti devojaka od 15 do 19 godine nije nasilje ili bolest, već komplikacije tokom porođaja. Devojčice mlađe od 15 godina, kao i njihove bebe, imaju pet puta više šansi da umru pri porođaju nego žene u 20-tim.