Pre nešto više od godinu dana objavila sam prevod teksta pod nazivom Ne postoji "muška" i "ženska" matematička sposobnost. Taj tekst predstavlja prikaz iscrpnog istraživanja koje pokazuje kako razlike u matematičkim rezultatima dečaka i devojčica faktički ne postoje (globalno gledano).
U intervjuu objavljenom na sajtu Blica (u okviru Blic TVa) direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović izjavio je sledeće:
U blagu odbranu direktora Ognjanovića, on nije tek tako izjavio ovo. Postavljeno mu je pitanje "Zašto su muškarci bolji matematičari od žena?" i on je na to pitanje odgovorio. To naravno ne umanjuje problematičnost tog stava kada ga izriče direktor matematičke gimnazije, osoba koja je ranije radila sa decom kao profesor matematike. Time se dovodi u pitanje njegova kompetentnost za obavljanje posla direktora gimnazije. Kako tretira devojke koje upišu tu gimnaziju? Da li ih nepotrebno kažnjava? Da li ih ne šalje na takmičenja? Da li je tokom profesorskih dana više nagrađivao dečake? Ali to nisu pitanja kojima ja mogu da se bavim. To su pitanja kojima bi trebalo da se bavi prosvetna inspekcija (mada su šanse da se tako nešto desi manje od šansi da Srđan Ognjanović promeni stav o matematičarkama).
Bilo bi interesantno saznati kako se došlo do toga da intervju sa direktorom matematičke gimnazije otpočne pitanjem "Zašto su muškarci bolji matematičari od žena?" Kako je moguće da se to smatra pitanjem koje se treba postaviti osobi koja se bavi obrazovanjem muške, ali i ženske dece? Kako će učenice te gimnazije reagovati kada vide ovaj intervju? A kako učenici? Da li će zadirkivati drugarice iz razreda? Da li je novinarki i urednicima Blica to uopšte palo na pamet, ili su kao i uvek izabrali put kojim se uvek ide, put popločan stereotipima?
Previše pitanja se nameće, i ne bih se sada osvrtala na očigledno nepoznavanje društvenih prilika koje pokazuje Srđan Ognjanović, kao i zanemarivanje istorije - odnosno činjenice da je ženama vekovima bilo zabranjeno da se bave naukom te stoga ima manje matematičarki kroz istoriju. To se ne može promeniti za nekoliko desetina godina. Od žena se još uvek očekuje da pre svega ispune žensku rodnu ulogu, majke, domaćice, supruge, pa tek onda da se bave karijerom. Takođe neću da se osvrćem na to koliki se pritisak stvalja na devojčice, devojke i žene koje se bave prirodnim naukama; sve one se tretiraju kao da predsatavljaju sve žene sveta, a ne samo sebe. Verovatno je najbolje navesti rezultate nekih istraživanja, međutim pre toga, citirala bih dva komentara na tekst u Blicu.
Pre svega, ne slažem se sa naslovom "Devojčice su pametnije od dečaka". To još jednom stavlja određenu vrstu sposobnosti - matematičku - iznad drugih, i prilično stavlja tačku na dalji razgovor. Kako smo videli u tekstu "Ne postoji 'muška' i 'ženska' matematička sposobnost" kada jedan pol nareduje, napreduje i drugi.
Ponovo, ne slažem se sa tvrdnjom da IQ poene i ocene treba izjednačavati sa 'pameću'. Ovi jako interesantni podaci su mogli da se navedu i bez te opaske.
Devojčice počinju da sumnjaju u svoje sposobnosti zbog svog pola. Ja bih ovo radije formulisala - devojčicama se nameće mišljenje da treba da sumnjaju u svoje sposobnosti zbog svog pola. Ta sumnja im se nameće (možda od strane direktora gimnazije koji ima kaže da nisu jednako talentovane kao njihovi drugari iz razreda).
Kada se traži da se na testu navede pol, devojčice imaju slabije rezultate. Kada se pol ne navodi, rezultati devojčica i dećaka su identični. U šestom razredu (deca imaju 11 - 12 godina) 72% devojčica se oseća samouvereno. U desetom razredu (deca imaju 15-16 godina) taj procenat opada na 55%.
Osećanje nesigurnosti se odražava na izbor studija i kasnije zanimanja. Petina studentkinja informatike se pitaju da li uopšte pripadaju tamo. Samo 20% žena koje imaju diolomu iz oblasti matematike i prirodnih nauka rade posao vezan za svoju oblast.
I za sam kraj, kako su žene procentualno zastupljene u nekim tehničkim zanimanjima.
Nemojte učiti devojčice da nisu 'talentovane' za matematiku. Nemojte ih učiti da tehničke nauke dečacima bolje idu i da je to jednostavno 'prirodno'. Nemojte im smanjivati svet pre nego što u njega zakorače. Dozvolite i dečacima i devojčicama da sami izaberu svoj put u životu.
 |
| Ponavljam ilustraciju http://xkcd.com/385/ |
Teško je reći zašto su muškarci bolji matematičari i to me intrigira već 40 godina. Ne samo u matematici, već i u drugim prirodnim naukama muškarci su dominantni, tako je bilo kroz istoriju, a tako je i sada. Ima i žena naučnica i koje su sjajne u matematici, ali to je zanemarljiv broj - kaže Ognjanović, i dodaje kako se to ranije tumačilo nekim istorijskim relacijama kada su žene bile predodređene da budu majke i domaćice, što danas nije slučaj.
U blagu odbranu direktora Ognjanovića, on nije tek tako izjavio ovo. Postavljeno mu je pitanje "Zašto su muškarci bolji matematičari od žena?" i on je na to pitanje odgovorio. To naravno ne umanjuje problematičnost tog stava kada ga izriče direktor matematičke gimnazije, osoba koja je ranije radila sa decom kao profesor matematike. Time se dovodi u pitanje njegova kompetentnost za obavljanje posla direktora gimnazije. Kako tretira devojke koje upišu tu gimnaziju? Da li ih nepotrebno kažnjava? Da li ih ne šalje na takmičenja? Da li je tokom profesorskih dana više nagrađivao dečake? Ali to nisu pitanja kojima ja mogu da se bavim. To su pitanja kojima bi trebalo da se bavi prosvetna inspekcija (mada su šanse da se tako nešto desi manje od šansi da Srđan Ognjanović promeni stav o matematičarkama).
Bilo bi interesantno saznati kako se došlo do toga da intervju sa direktorom matematičke gimnazije otpočne pitanjem "Zašto su muškarci bolji matematičari od žena?" Kako je moguće da se to smatra pitanjem koje se treba postaviti osobi koja se bavi obrazovanjem muške, ali i ženske dece? Kako će učenice te gimnazije reagovati kada vide ovaj intervju? A kako učenici? Da li će zadirkivati drugarice iz razreda? Da li je novinarki i urednicima Blica to uopšte palo na pamet, ili su kao i uvek izabrali put kojim se uvek ide, put popločan stereotipima?
Previše pitanja se nameće, i ne bih se sada osvrtala na očigledno nepoznavanje društvenih prilika koje pokazuje Srđan Ognjanović, kao i zanemarivanje istorije - odnosno činjenice da je ženama vekovima bilo zabranjeno da se bave naukom te stoga ima manje matematičarki kroz istoriju. To se ne može promeniti za nekoliko desetina godina. Od žena se još uvek očekuje da pre svega ispune žensku rodnu ulogu, majke, domaćice, supruge, pa tek onda da se bave karijerom. Takođe neću da se osvrćem na to koliki se pritisak stvalja na devojčice, devojke i žene koje se bave prirodnim naukama; sve one se tretiraju kao da predsatavljaju sve žene sveta, a ne samo sebe. Verovatno je najbolje navesti rezultate nekih istraživanja, međutim pre toga, citirala bih dva komentara na tekst u Blicu.
ZZPonedeljak, 29. 04. 2013. 21:34h
Da krenem od pocetka ja sam matematicar i muskarac sam i gle cuda ne slazem se sa naslovom clanka. U mojoj generaciji (tu mislim na beogradski matematicki faks) nas je bilo otprike pola pola i svi smo i danas uspesni u struci. Ono sto nas je odvajalo od devojaka je da su one bile daleko odgovornije i urednije od nas i da nije bilo njih ni mi ne bismo prosli kroz matematicko sito i reseto tako lako. Nihove beleske su bile zlata vredne. Ne znam za druge generacije PMF-a ali mi smo bili kao porodica i nismo gledali na pol(12 nas je te godine diplomiralo u roku). Mislim da je kod nas prisutno pogresno misljenje da se muski svet bavi prirodnim naukama a zenski drustvenim i da je to prirodno. Nije . Pozdrav svim devojkama i zenama koje se uspesno bave prirodnim naukama.
MmmarkoPonedeljak, 29. 04. 2013. 21:41h
Glupost i sramota za jedno prosvetno lice da izjavi ovako nešto. Za sve vreme svog školovanja nisam primetio da su muškarci nešto bolji u matematici, čak su u gimnaziji cure bile izrazito dominantne u matematici i fizici. Ali ako, recimo, svom ženskom detetu od malena branite da se igra sa "muškim" igračkama i ograničite je samo na lutke, naravno da neće razviti ništa osim smila za šminkanje i oblačenje i doprinećete ovoj glupoj teoriji.
Celokupnu islustraciju koju ću ja ovde navoditi iz delova (kako bih mogla i da prevedem najbitnije delove i prokomentarišem delove sa kojima se ne slažem) možete videti ovde. Tu možete naći linkove za istraživanja čiji rezultati se ovde navode.
Devojčice počinju da sumnjaju u svoje sposobnosti zbog svog pola. Ja bih ovo radije formulisala - devojčicama se nameće mišljenje da treba da sumnjaju u svoje sposobnosti zbog svog pola. Ta sumnja im se nameće (možda od strane direktora gimnazije koji ima kaže da nisu jednako talentovane kao njihovi drugari iz razreda).
Kada se traži da se na testu navede pol, devojčice imaju slabije rezultate. Kada se pol ne navodi, rezultati devojčica i dećaka su identični. U šestom razredu (deca imaju 11 - 12 godina) 72% devojčica se oseća samouvereno. U desetom razredu (deca imaju 15-16 godina) taj procenat opada na 55%.
Osećanje nesigurnosti se odražava na izbor studija i kasnije zanimanja. Petina studentkinja informatike se pitaju da li uopšte pripadaju tamo. Samo 20% žena koje imaju diolomu iz oblasti matematike i prirodnih nauka rade posao vezan za svoju oblast.
Nemojte učiti devojčice da nisu 'talentovane' za matematiku. Nemojte ih učiti da tehničke nauke dečacima bolje idu i da je to jednostavno 'prirodno'. Nemojte im smanjivati svet pre nego što u njega zakorače. Dozvolite i dečacima i devojčicama da sami izaberu svoj put u životu.
Znaci, tvoj tekst se svodi na: "Nemate pravo da pricate da su muskarci pametniji, jer to vredja zene i ne vodi jednakosti izmedju polova, a sad cu da vam pokazem nekoliko istrazivanja koja kazu da su zene pametnije"... Izuzetno mizandrican tekst, kao i vecina na ovom blogu, ne znam ni kako sam zavrsio ovde.
OdgovoriIzbrišiVidim da su izdvojeni komentari sa blica krajnje tendenciozni i kao da dolaze iz nekih drugih uslova. Zaista nemam nista protiv zena, nadam se da me neces pogresno razumeti, ali na takmicenjima iz mate na kojima sam bio su UVEK najteze zadatke resavali decaci, a trenutno zavrsavam jedan od tezih fakulteta i strasno mi je kad gledam nacin na koji koleginice pristupaju gradivu! Cinjenica je da su odgovornije i da uzimamo njihove beleske da kopiramo, ali to nije nikakav argument u njihovu korist, jer moze da se svede na ono "sefu treba sekretarica", sto bi zvucalo krajnje seksisticki...
Pre svega "mizandrija" ne postoji. To je izmišljena reč koja ni u jednoj relevantnijoj publikaciji nije priznata.
IzbrišiKao drugo, jasno sam napisala "ne slažem se sa naslovom "Devojčice su pametnije od dečaka"". Istraživanja koja su navedena pokazuju kako se devojčice od malena obeshrabruju da se uopšte bave matematikom i srodnim naukma.
I za kraj, anegdote nisu dokazi.