"To je samo kompliment" ili dobroćudan kao rak

Zamislimo situaciju - u većem društvu jedna osoba tvrdi da žene ne treba da služe vojsku jer "to nije prirodno". Ili da rade u rudnicima. Ili da se bave prirodnim naukama. Skoro je sigurno da bi se u takvom društvu našla makar jedna žena koja bi se pobunila. Možda zato što zna neke žene u vojsci, koje rade u rudnicima, bave se prirodnim naukama, možda zato što se sama bavi nekom od tih stvari, ili pak zna da bi mogla kada bi htela i imala mogućnosti. U istom tom društvu, skoro sasvim sigurno, svako bi razumeo zašto se ona buni; možda je ne bi podržali, možda bi joj se i oni usprotivili, ali ne bi tvrdili da nema zbog čega da se buni.

A zamislimo sada ovu situaciju. Žena koja se bavi prirodnim naukama napiše dobar rad. Objavi ga u prestižnom naučnom časopisu. Nakon toga krenu da stižu komplimenti, i među njima je i nekoliko varijanti ovog - "Nisam mogao da verujem da jedna tako lepa žena može da napiše ovako dobar rad". Ukoliko naučnica odluči da se usprotivi takvoj tvrdnji, najverovatnije će se suočiti sa primedbama da ne zna da primi kompliment, kako bi trebalo da se opusti i da uživa u slavi, kako ne bi trebalo da bude tako agresivna.

[Napomena: prvi primer je situacija kojoj sam prisustvovala, dok je drugi primer kompozit ispovesti naučnica koje sam čitala na internetu.]

"Ne, hvala"

I jedna i druga situacija oslikavaju seksizam, samo su u pitanju različite vrste seksizma. U prvom slučaju je seksizam jako očigledan, neprijateljski seksizam gde se otvoreno navodi da su žene inferiorne u odnosu na muškarce. U drugom slučaju je seksizam manje očigledan, prikriven komplimentima. Ova vrsta seksizma se naziva dobroćudni seksizam. U radu Inventar ambivalentnog seksizma: razlikovanje neprijateljskog i dobroćudnog seksizma, autori Piter Glik i Suzan Fiske navode:

Seksizam je najčešće definisan kao antagonizam prema ženama. Ova definicija zanemaruje značajan aspekat seksizma: subjektivno pozitivna osećanja prema ženama koja su često praćena seksističkom antipatijom. Mi seksizam smatramo multidimenzionalnim konstruktom koji sadrži dva seta seksističkih stavova: neprijateljski i dobroćudni seksizam. Neprijateljski seksizam nije neophodno objašnjavati; pod njim podrazumevamo one aspekte seksizma koji se uklapaju u Alportovu (1954) klasičnu definiciju predrasuda. Dobroćudni seksizam definišemo kao set povezanih stavova prema ženama koji su seksistički u tome što žene sagledavaju stereotipno i u ograničenim ulogama, ali koji su subjektivno pozitivni (iz ugla posmatrača) i osim toga uzrokuju ponašanja tipično označena kao pro-društvena (na primer, pomaganje) ili ona kojima se traži bliskost (na primer, samo-otkrivanje). Ne smatramo da je dobroćudni seksizam dobra stvar, jer uprkos pozitivnim osećanjima koja ta vrsta seksističkog ponašanja nagoveštava posmatraču, njegovi koreni se nalaze u tradicionalnim stereotipima i muškoj dominaciji (na primer, muškarac kao neko ko zarađuje za porodicu i žena koja zavisi od njega), i njegove posledice su često štetne. Osoba kojoj je upućen dobroćudni seksizam ne doživljava ga nužno kao nešto dobroćudno. Na primer, koliko god da je dobronameran, komentar kolege upućen koleginici kako “slatko” izgleda može podriti njeno uverenje da je na poslu ozbiljno shvaćena. Ipak, subjektivno pozitivna priroda osećanja posmatrača, pro-društvena ponašanja, i pokušaji da se postigne bliskost ne uklapaju se u standardne ideje o predrasudama.

Dakle, dobroćudni seksizam se razlikuje od neprijateljskog seksizma i zbog te razlike se primećuju i drugačije reakcije. Glik i Fiske navode da posledice dobroćudnog seksizma mogu biti štetne, a te posledice proizilaze upravo iz načina na koji se (ne) reaguje na svakodnevne primere dobroćudnog seksizma. Na Univerzitetu u Floridi je sprovedeno istraživanje koje se bavilo stavovima mladih muškaraca i žena prema seksizmu. Ispalo je da muškarci češće zastupaju ideje neprijateljskog seksizma, dok su muškarci i žene jednako skloni da zastupaju ideje dobroćudnog seksizma. U članku o ovom istraivanju se navodi moguće objašnjenje za ovakvu pojavu. Naime, ovako kako je uređeno društvo nije pravedno, a dobroćudni seksizam pruža iluziju da pravednost postoji. Samim time dobroćudni seksizam pomaže da se ljudi, pre svega žene, osećaju bolje u status quo-u. Međutim, istraživači ostaju pri tome da bez obzira na određene dobiti na individualnom nivou, dobroćudni seksizam doprinosi održavanju nejednakosti na strukturnom nivou. 

  

~~~

Kamala Haris, državna tužiteljka

Početkom aprila, predsednik SAD uputio je 'kompliment' državnoj tužiteljki Kalifornije. Taj 'kompliment' je izazvao veliki broj feminističkih tekstova, koji su taj čin proglasili seksističkim, kao i veliki broj odgovora na te tekstove koji su pozivali da se spusti lopta jer je to ipak "samo kompliment". Razmena tekstova je trajala danima, a predsednik je Kamali Haris uputio izvinjenje. Šta je to Barak Obama izjavio što je izazvalo ovako burne reakcije? Državnoj tužiteljki Kamali Haris je rekao da je ona "definitivno, najlepša državna tužiteljka". 

Komplimenti na račun izgleda upućeni ženama igraju dvojaku ulogu - sa jedne strane podsećaju žene da je bez obzira na obrazovanje, uspeh i postignuća njihova osnovna uloga da heteroseksualnim muškarcima "ulepšaju" dan i da je njihova najcenjenija osobina lepota; sa druge strane muškarci se podsećaju da žene ne treba shvatati ozbiljno, jer su one tu "zbog njih". Kada se ovakvi komplimenti upute političarkama i ženama na javnim funkcijama, dodaje se još jedna dimenzija - javnost gubi poverenje u političarke i funkcionerke koje su tu "samo zbog lepote". 

Ivon Bril dobija medalju, ali ne zato što je pratila muža
iz grada u grad kako je menjao poslove

Da li znate ko je Ivon Bril? Da se bavite inženjeringom sasvim je moguće da biste znali. Ivon Bril je bila naučnica, najpoznatija po tome što je 1967 godine izumela novu vrstu pogonskog sistema za rakete. Dobitnica je brojnih priznanja za svoj rad. Umrla je marta ove godine. Umrlica objavljena u New York Times-u počinje hvaljenjem njenog kuvanja, činjenice da je pratila svog muža iz grada u grad kako je menjao poslove, i da je 8 godina pauzirala sa posla kako bi očuvala troje dece. Tek nakon svega toga saznajemo da je bila i naučnica. Ona nije izolovan slučaj; o mnogim naučnicama se piše na sličan način. Time se "njihova 'drugost' stavlja na prvo mesto i nagoveštava se da su uspeh postigle 'kao dodatak' ili čak i 'uprkos' obavezama koje su nametnute rodnim ulogama." 

~~~

Osnovna snaga, ako mogu tako da kažem, dobroćudnog seksizma je u tome što razoružava žene. Ukoliko se pobunite rizikujete da budete ovako opisane:

Sećam se tako sledeće epizode: penjem se stepenicama ka ulazu u jednu debelu banku u Los Anđelesu, kad me sustigne jedna zgodna, vitka i otresita opajdara u jako skupoj bundi koja leprša za njom (tamo je inače uvek toplo, ali se skupe bunde nose jer su i kancelarije i limuzine dobro rashlađene; valjda zato da bi se mogle nositi skupe bunde). Već pred vratima, ja ih otvorim i ustupim prednost opajdari, a ona stane u slovo ф i počne da me grdi: te da šta ja mislim i kako se to ponašam, kao da ona ne ume sebi vrata da otvori sama, da sam primitivac i muški šovinista i već možete misliti. Jedino što sam mogao da smislim u svoju odbranu bilo je da se učtivo izvinim i kažem da sam ja, znate, iz Evrope, a mi smo tamo zatucani i zaostali i nemojte zameriti, bilo je u najboljoj nameri. Ode ona tako nadrkana dalje, a čuvar banke koji me već zna, simpatični brka s velikim revolverom, kaže samo – eto, jesi li video.

... kao otresite opajdare. Mada ni ta otresitost ni opajdarost (upotrebljeno je u rečenici stoga je reč) nisu sprečile autora teksta da primeti zgodnost i vitkost te žene. Obrni okreni, žena je za muškarca samo ukras sveta [treba li da naglasim koliko je ova pojava heteronormativna]. 

Čim se žena koja se pobunila protiv čina dobroćudnog seksizma označi kao 'opajdara', previše agresivna, previše osetljiva, njeno mišljenje kao i to kako je ona doživela taj čin se odbacuju kao nevažni. Čim se insistira na tome da je bitnija namera, "ali on je samo hteo da ti uputi kompliment, nije želeo ništa loše"  ili to kako bi muškarac reagovao u sličnoj situaciji, "ja bih baš voleo da se neka žena na ulici okrene za mnom", podstiče se uverenje da žene i njihov doživljaj sveta nisu bitni. 

Jedan od načina da se protiv ovoga bori je da se uprkos svemu pričaju priče žena. Projekat Svakodnevni seksizam služi upravo tome. Na tom portalu je ženama ostavljena mogućnost da svoju priču ispričaju na svoj način. Savetujem vam da pogledate sajt, pročitajte svedočenja žena, i dobro razmislite o komplimentima koje upućujete ženama u svom životu.