Sledi prevod teksta Cool story, bro autorke Emily Nussbaum.
Sudeći samo po stilu, HBOv True Detective je odlična serija. Svake nedelje, kablovima širi moćne
opijate, od akcione scene toliko dobro odrađene da može da parira Skorsezeovim
filmovima do skoro opipljivih scena ruralnog raspadanja, snimljenih u
Luizijani, setingu koji je pomalo postao specijalnost HBOa. (Radnja serija Treme i True Blood je takođe smeštena u Luizijani.)
Kao i mnogi kritičari, i ja sam u početku bila
očarana antologijskom strukturom serije (osam epizoda i to je to; nova sezona
je nova priča) i dovitljivom hronologijom, gde se priča o istraživanju
serijskog ubice prikazuje kombinovanjem dve vremenske perspektive. Devedesetih,
Marti Hart i Rast Kol (Vudi Harelson i Metju Mekonahej), jure ubicu fetišistu,
od one sorte umetničkih duša koje tetoviraju svoje ženske žrtve, a onda ih
ukrase rogovima i razbacaju sektaške džidža bidže po mestu zločina. U sadašnjosti,
bivše partnere ispituju dvojica policajaca koji sumnjaju da su ubistva ponovo
počela. Ukoliko ste kao i ja slabi na serije koje „mešaju“ vremena ili imaju
napete scene ispitivanja – kao odlična Homicide
ili bolje sezone Damages – biće vam
zanimljivo da vidite povezivanje ove dve metode. Savremeni intervjui postaju voice-over, koji se čuje preko
flešbekova, a kontrast između onoga što se priča i onoga što nam je pokazano
otkriva da su naratori pažljivo birali koje detalje će otkriti, i da su, u ključnim
trenucima, jednostavno lagali. Za sada prilično složena priča.
