Ana, zaposlena nedeljom

U današnjoj Politici, odnosno na sajtu današnje Politike može se videti deo teksta (ceo tekst u štampanom izdanju) - Žene najviše diskriminisane - u porodici. Tekst je deo temata Da li su ravnopravni žene i muškarci u Srbiji. Dakle, do ovog trenutka, 10:30 ujutru, objavljen je samo deo teksta, međutim već ima pet komentara.

komentar komentarijus | 23/09/2012 00:49
Iskreno, ako vam zivot ovako izgleda, onda ste sami krivi za to. Isto kao sto je i zena koju kontinuirano tuce muz i koja mu se stalno vraca kad se podvuce crta sama kriva sto ga nije ostavila i prijavila policiji.

Jednakost Babić | 23/09/2012 01:23
Ja sam za to, da žene proglasimo za glave porodice, da zadovoljimo nezadovoljne, a muškarce za slabiji pol.
Neka bude kako naši mediji žele. Da budu srećne.
Ali samo jedno tražim!
Smanjiti birokratiju i državnu upravu u Srbiji za 50% a taj silni kancelariski kadar, koji pije krv srpskoj ekonomiji i srpskom radniku, seljaku i privatniku, prešaltovati recimo u poljoprivredu.
To bi bila prava jednakost.

Looping S | 23/09/2012 06:42
Ma da. Hajde sve da generalizujemo. Svi su muskarci isti i tome slicno. Sve su zene ugrozene. Po tome gledano ako si normalan nisi "prosecan" muskarac sto znaci da u neku ruku i nisi muskarac.
Sve u svemu, ima puno "neprosecnih" muskaraca koje nece nijedna zena jer one na kraju krajeva ipak vole one "prosecne".

Пеђолино | 23/09/2012 09:22
Део чланка је сасвим застарела флоскула. Тога више нема ни у филмовима. Жене живе модерно дуги низ година. Оне бирају партнера и саме себи кроје живот. Мушкарац је тај који је дошао на маргину оног који као бира и одлучује. Што је иронија он чак ни не бира будучу свог срца, већ то чини она.

Ana Zaposlena nedeljom | 23/09/2012 09:52
Dobro je pa samo muškarci komentarišu i to tekst koji nije ni objavljen u celini!

Ana Zaposlena nedeljom je odlično primetila, a meni se čini da mogu i da ponudim objašnjenje. Neke stvari se ne smeju dovesti u pitanje. Neke stvari se ne smeju problematizovati. Porodica, i odnosi u porodici spadaju u tu kategoriju. Zato se svaki put, na vest o još jednom ubistvu nakon godina nasilja u porodici, javljaju komentatori/ke koji ubicu/nasilnika proglašavaju za 'bolesnog', 'nenormalnog' i slično. On nije nalik nama. U našim porodicama toga nema. Zato Željka Buturović piše kako se treba koncentrisati na strože kažnjavanje ubica, a ne pružanje pomoći pre no što do ubistva dođe. Jer mi nismo takvi. 

Isto je i sa ovim tekstom. Žene diskriminišu neki tamo muškarci, neko koji nismo mi. A i ako ih diskriminišemo, same su krive, zašto u nas izabrale... Zar ne znaju kakvi smo?     

Sa ovakvim stručnjacima ...

Pre otprilike dve nedelje bavila sam se odnosom medija prema slučajevima nasilja u porodici i ubistava/samoubistava u porodici. Iako mediji snose veliki deo odgovornosti, ipak je njihova odgovrnost daleko manja od odgovornosti stručnjaka i stručnjakinja koji bi trebalo da rade ne samo na rasvetljavanju ovih slučajeva kada se dese, već i na njihovoj prevenciji. Danas ću se osvrnuti na njihov rad.

Jula ove godine u Politici je objavljen tekst Krvavi pečat zločina iz strasti u kome psiholog i kriminolog Zlatko Nikolić objašnjava specifičnosti tzv zločina iz strasti. Tako možemo da saznamo:

Kada ubica izmasakrira žrtvu, iako mu je već nakon prvog hica, uboda nožem ili udarca sekirom bilo jasno da je ubio, onda takav zločin ne liči na ostale. Razaranje žrtve „pečat” je ubistva iz strasti, za koje je karakterističan vrlo blizak odnos između žrtve i ubice.

Pravo prve izborne noći

Poštovani muškarci, pomozite svojim damama, radite svoj posao. Nemojte da vam ja objašnjavam, radite svoj posao.

Savršena Srpkinja. U loncu se krčka pasulj, u stomaku Srpče.
Ma je l' to turšija sa strane? Savršena.... 

Kada biste mogli da se kladite... ma ne. Ja da mogu da se kladim nikad se ne bih kladila da je ovo izjavio čovek koji je to izjavio. Gledam, piše crno na belo, ali opet ne mogu da verujem. Ovo je izjava predsednika skraćenog mandata, pretendenta na još jedan (predsednički mandat), Borisa Tadića. Ovo bih očekivala od predstavnika Dveri, mada ne izrečeno tako lascivno, ili SRS-a, mada ko njih sluša više ili SNS-a, ali oni su sada zauzeti brojanjem i prebrojavanjem. 

Dakle, u Leskovcu, na jugu Srbije, koji važi za siromašniji deo države, pretendent Boris Tadić poziva ljude da prave više dece. Ali ne čak ni to. On poziva muškarce da ženama prave decu. Ko još pita žene za bilo šta, samo je bitno da Srba bude što više, pa kud' puklo, da puklo. Zanemarimo sada što pretendent Tadić žene naziva damama i zanemarimo uvredljivost tog termina u ovom kontekstu. Pogledajmo drugu rečenicu. Pretendent ne bi da mora da objašnjava. Dakle, on zna kako se to radi i ne bi da se meša ljudima u to, ali ako mora... 

Šta je sledeće? Uvođenje prava prve bračne noći?

Demokratska stranke je definitivno krenula putem kojim se desnije ide, ali nisam sigurna da će im se svideti ono što ih čeka na kraju tog puta.

Bonus izjava:

Tadić je "posao oko rađanje dece" uporedio sa radom nedavno otvorene testilne fabrike "Falke" u Leskovcu: "Ako ne radite svoj posao, baš kao u "Falkeu", izgubićete posao.

Dakle, muškarci, znate šta vam je činiti. Ako ne uspete iz prve, oduzima vam se žena (posao koji muškarci imaju nije prema ženi, već prema naciji; u toj računici žena je posed nacije) i vaše mesto zauzima drugi muškarac. 

Zaista, bonus...

Bonus bonus izjava:

"A bila bi mi i čast da učestvujem na listi sa nekim ko ima 300 dece, bilo bi to dobro za Srbiju." kaže pretendent Tadić u Leskovcu (42 minut). Jedan čovek može da ima 300 dece samo ukoliko ima više partnerki. U govoru se spominjao i brak kao jedini prostor za rađanje dece, pa mislim da nije besmisleno postaviti pitanje - da li pretendent Tadić namerava da legalizuje poligamiju kada postane predsednik?

Zašto žrtve zlostavljanja ostaju u situaciji nasilja?

[Vezano za nasilje u porodici postoji dosta pretpostavki. Pročitajte prevod kratke brošure sa sajta Domestic Violence Roundtable koji se bavi žrtvama nasilja u porodici i njihovim motivima za ostajanje u toj situaciji.]

Zašto žrtve nasilja ostaju u situaciji nasilja?

„Kažeš mi da te je muž prebio. Ja nikad ne bih trpela takvo zlostavljanje. Zašto ga jednostavno ne napustiš.“

Često, kada se stavimo na mesto žrtve, zamislimo sebe kako napuštamo situaciju čim se pojave prvi znaci nasilja. Ali napuštanje situacije nasilja nije jednostavno stvar prolaska kroz izlazna vrata. Napuštanje situacije nasilja je proces.

Mnogima može biti teško da shvate zašto bi osoba bila u vezi u kojoj je zlostavljana. Ali ima mnogo razloga. Jake emotivne i psihološke snage vezuju žrtvu i zlostavljača. Ponekad stvarnost situacije, kao što je nedostatak novca, sprečavaju žrtvu da ode. Razlozi za ostajanje u situaciji nasilja se razlikuju od žrtve do žrtve, i obično predstavljaju skup više faktora.

Emotivni razlozi za ostajanje:

· verovanje da će se nasilni partner promeniti jer se pokajao i obećao da neće više biti nasilan
· strah od zlostavljača koji preti žrtvi da će je ubiti ukoliko prijavi zlostavljanje
· nedostatak emotivne podrške
· osećaj krivice zbog propale veze
· vezanost za partnera
· strah od velikih životnih promena
· osećaj odgovornosti za zlostavljanje
· osećaj bespomoćnosti, beznadežnosti i zarobljenosti
· verovanje da je ona jedina koja nasilniku može da pomogne u rešavanju njegovih problema

Situacioni razlozi za ostajanje:

· ekonomska zavisnost od zlostavljača
· strah od fizičkog nasilja spram nje ili dece
· strah od toga kako će deca podneti gubitak roditelja, čak i ako je taj roditelj nasilan
· strah od gubitka starateljstva nad decom jer zlostavljač preti da će ih oduzeti ako žrtva pokuša da ga napusti
· nedostatak kvalifikacija
· društvena izolacija i nedostatak potpore jer je zlostavljač često žrtvin jedini sistem potpore
· nedostatak informacija o resursima koji su na raspolaganju žrtvama nasilja u porodici
· verovanje da je policija neće shvatiti ozbiljno
· nedostatak alternativnog smeštaja
· ograničenja nametnuta kulturom ili religijom 

~~~

Informišite se o situaciji kod nas i o raspoloživim resursima. Posetite sajt Sigurne kuće, pročitajte nešto o nasilju u porodici na sajtu Brak i porodica; ako želite malo stručniju literaturu idite na sajt Viktimološkog društva Srbije. Ali pre svega, nemojte pretpostavljati, informišite se.  

Porodične žene, politika i priroda

Broj žena na političkoj sceni Srbije, posebno na najuticajnijim pozicijama, svake godine osetno se smanjuje

piše u Blicu pre neki dan. U nastavku teksta se navodi da je "na Predlog izmena Zakona o izboru narodnih poslanika podnet amandman kojim bi se obaveznih 30 procenata žena u svakoj poslaničkoj grupi smanjio na 25." Dakle, postoji mogućnost da se smanjenje broja žena na uticajnim pozicijama nastavi.

Kako naše političarke reaguju na to? Blic je pitao Gordanu Matković, nekadašnju ministarku za socijalna pitanja u vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, Svetlanu Vukajlović, bivšu direktorku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Rebeku Božović, nekadašnju poslanicu u Skupštini i članicu Nove demokratije i Ivanu Dulić-Marković, nekadašnju ministarku poljoprivrede i funkcionerku stranke G17, šta misle o ženama u politici. Sve obrazovane žene, politički aktivne u nekom periodu svog života. I sve do jedne su na ovaj ili onaj način rekle da za žene politika nije prirodno okruženje.