2.4 deteta je britanski sitkom popularan 90tih godina. Naslov predstavlja broj dece u prosečnoj britanskoj porodici u to vreme i samim time bi trebalo da nam ukaže da se serija bavi običnom, prosečnom porodicom. Naravno, kako to biva u sitkomima dogodovštine te porodice deluju smešno upravo zbog svega što im se dešava, a ne spada u domen prosečnosti.
Kada se u Srbiji govori o prosečnom broju decu, skoro uvek se govori o broju dece po ženi. Naravno, to je samo jedan od načina da se o toj temi razgovara, i sasvim validan način, međutim kada je u pitanju reproduktivno zdravlje, po pisanju medija bi moglo da se zaključi da je u Srbiji došlo do nekog neverovatnog otkrića i da muškarci nisu neophodni za reprodukciju. Ali Srbija teško da je utopija feministkinja od slame.
Prenoseći vest iz Večernjih novina na sajtu B92 može se pročitati:
Konačno navodi se kao problem "ograničeno sprovođenje programa za planiranje porodice", doduše, ne navodi se koji su ti programi, gde se sprovode, kome su namenjeni, da li samo porodicama ili i pojedincima i pojedinkama. Ali opet, problem trudnoće, začeća, reprodukcije i kontracepcije ostaje u ženskom uglu, iako je iz podataka više nego očigledno da je to problem pre svega heteroseksualnih parova u dugim vezama ili u braku. Zašto najveći broj prekida trudnoća čine žene koje već imaju decu i koje su u braku? Očigledno je da komunikacija u tim vezama, što se tiče kontracepcije ne postoji. Takođe, iako je još uvek najveći broj kontraceptivnih sredstava namenjen ženama to ne znači da partneri tih žena ne treba da budu uključeni u odluku koja će se vrsta kontracepcije koristiti. Konačna odluka je na ženi naravno, ipak ona treba da je "koristi" ali dobrobiti od korišćenja kontracepcije imaju oba partera, a to se ne naglašava dovoljno. Valjda nije neophodno naglašavati prednosti zasnivanja ili proširivanja porodice u trenutku kada je to povoljno za oba partnera. Takođe, iako je abortus rutinska procedura, koja je mnogo manje opasna po ženino zdravlje od same trudnoće (kada je obavljena u medicinskoj ustanovi koja za to ispunjava uslove), ipak je to medicinska procedura koja može biti traumatična ili neprijatna.
Problem sa velikim brojem abortusa je naveden u ovom članku - "otpor prema modernoj kontracepciji", a kada se identifikuje problem može se pristupiti njegovom rešavanju. Pre svega postaje sve očiglednije da je neophodno uvođenje seksualnog obrazovanja u srednje škole; prilagođenim jezikom bi se trebalo obratiti i deci u osnovnim školama. Zašto je to bitno? Pa jasno je da je seksualnost tabu tema, i da se o tome ne priča otvoreno - zato je abortus popularno "sredstvo kontracepcije". To je nešto što može da se obavi bez da iko sazna, uključujući i partnera. Ako se ta tema otvori ranije u životu osobe, biće lakše da se otvoreno o tome priča i promišlja kasnije. Takođe, to bi otvorilo temu seksualnosti, ne kao nečega sramnog, već nečega što je deo života. O kontracepciji, a u vezi sa reprodukcijom, mora se pričati kao o nečemu što se tiče oba partnera - a ne kao o nečemu što se tiče samo ženskog reproduktivnog zdravlja.
Sve je ovo previše očigledno i jasno, međutim u našim medijima se najčešće čuje ovakav zaključak:
Kada se u Srbiji govori o prosečnom broju decu, skoro uvek se govori o broju dece po ženi. Naravno, to je samo jedan od načina da se o toj temi razgovara, i sasvim validan način, međutim kada je u pitanju reproduktivno zdravlje, po pisanju medija bi moglo da se zaključi da je u Srbiji došlo do nekog neverovatnog otkrića i da muškarci nisu neophodni za reprodukciju. Ali Srbija teško da je utopija feministkinja od slame.
Prenoseći vest iz Večernjih novina na sajtu B92 može se pročitati:
Dakle, abortuse u najvećem broju koriste žene koje već imaju decu, ili se nalaze u godinama kada bi se očekivalo da mogu da se staraju o deci. Zatim nailazimo na sledeće podatke:Već dve godine ona iznosi 2,8 pobačaja po ženi, dok je stopa rađanja tek 1,4 deteta po ženi.Po ovoj neslavnoj statistici dospeli smo u sam evropski vrh.Prema podacima Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, skoro polovina žena koja se odluči za prekid neželjene trudnoće u najplodnijem je dobu - između 25. i 34. godine. Njih je 48,5 odsto, dok je onih mlađih od 20 godina 3,8 odsto.Najveći broj abortusa zabeležen je kod žena koje već imaju dvoje dece (36,3 odsto). Udeo onih koje nemaju decu kreće se oko 27 odsto, prenose Novosti.
Broj prekida trudnoća kojim raspolažemo skoro sigurno je još i veći, što jeste alarmantno, ali alarmantno zato što ne postoji jedinstvena baza medicinskih intervencija, odnosno po svemu sudeći ne postoji nikakva zvanična baza podataka o medicinskih procedurama koje se obave na privatnim klinikama, te se stoga oslanjamo na procene. Dalje u tekstu se navodi:Rezultati istraživanja Instituta društvenih nauka i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Dr Vukan Čupić još su mračniji: oko 90 odsto žena koje namerno prekidaju trudnoću stare su između 20 i 40 godina, više od 90 odsto je udato, a 80 odsto već ima jedno ili dvoje dece.Samo u državnim bolnicama u 2011. obavljeno je 21.154 prekida trudnoće, od čega 15.963 namernih. Polovinom godine biće poznati podaci i za prošlu godinu, a očekuju se slični rezultati. Kada se sve sabere, za šest godina na ginekološkim stolovima državnih institucija neplaniranu trudnoću okončalo je više od 115.000 žena. Poređenja radi, toliko stanovnika ima Smederevo.Na privatnim klinikama abortiralo je nekoliko puta više. Procene su da se godišnje obavi ukupno 150.000 prekida trudnoća, od čega kod devojčica između 15 i 19 godina, između 7.000 i 16.000.
Dr Mirjana Rašević, direktor Instituta društvenih nauka, i dodaje da je najvažniji faktor dugog trajanja problema sa velikim brojem abortusa laka dostupnost namernog prekida trudnoće, kombinovana sa teškoćama vezanim za efikasnu upotrebu kontracepcije."Tu je i nedovoljno znanje i psihološki otpor prema modernoj kontracepciji, čvrsta socijalna baza za tradicionalni model kontrole rađanja i ograničeno sprovođenje programa za planiranje porodice".
Konačno navodi se kao problem "ograničeno sprovođenje programa za planiranje porodice", doduše, ne navodi se koji su ti programi, gde se sprovode, kome su namenjeni, da li samo porodicama ili i pojedincima i pojedinkama. Ali opet, problem trudnoće, začeća, reprodukcije i kontracepcije ostaje u ženskom uglu, iako je iz podataka više nego očigledno da je to problem pre svega heteroseksualnih parova u dugim vezama ili u braku. Zašto najveći broj prekida trudnoća čine žene koje već imaju decu i koje su u braku? Očigledno je da komunikacija u tim vezama, što se tiče kontracepcije ne postoji. Takođe, iako je još uvek najveći broj kontraceptivnih sredstava namenjen ženama to ne znači da partneri tih žena ne treba da budu uključeni u odluku koja će se vrsta kontracepcije koristiti. Konačna odluka je na ženi naravno, ipak ona treba da je "koristi" ali dobrobiti od korišćenja kontracepcije imaju oba partera, a to se ne naglašava dovoljno. Valjda nije neophodno naglašavati prednosti zasnivanja ili proširivanja porodice u trenutku kada je to povoljno za oba partnera. Takođe, iako je abortus rutinska procedura, koja je mnogo manje opasna po ženino zdravlje od same trudnoće (kada je obavljena u medicinskoj ustanovi koja za to ispunjava uslove), ipak je to medicinska procedura koja može biti traumatična ili neprijatna.
Sve je ovo previše očigledno i jasno, međutim u našim medijima se najčešće čuje ovakav zaključak:
Čak i one žene koje bi ranije možda “prelomile” i rodile, danas, u strahu od gubitka posla i bede - odustaju. U centralnoj Srbiji broj namernih abortusa dvostruko je veći od broja živorođene dece, a u Vojvodini za polovinu. Skoro četvrtina broja žena u centralnoj Srbiji i petina u Vojvodini imala je četiri ili više abortusa!Problem sa abortusima nije što se rađa mali broj dece - problem je što se ne koriste savremena kontraceptivna sredstva i sve dok se tako ne definiše problem, i dok se ne definiše kao problem muškaraca i žena, teško da će se naći rešenje.
Nema komentara:
Objavi komentar