[Napomena: nikada nisam odgledala film La mala educación; naslov izabran zbog naslova]
Septembra meseca počela je škola, kao i svake godine. Za učenike i učenice deset srednjih škola u Vojvodini ova školska godina će biti jako posebna - oni i one će biti polaznici/e pilot nastave o reproduktivnom zdravlju. Nećemo sada ulaziti u to da li je dobro ili potrebno organizovati ovu vrstu obrazovanja u srednjim školama ili bi edukaciju o reproduktivnom zdravlju trebalo prepustiti roditeljima odnosno starateljima, mada je i to zanimljiva tema. Sada ćemo se pozabaviti "skandaloznošću" udžbenika Zdrvastveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju.
Autori sajta Prva Srbija apsolutno su frapirani udžbenikom (neću stavljati link, ako vas interesuje potražite).
Napravili su i listu najskandaloznijih tvrdnji koje se mogu naći u udžbeniku. Naravno, većina 'skandaloznih' tvrdnji je vezana za homoseksualnost. Redakcija sajta Prva Srbija je skandalizirana time što se, zamislite, homoseksualnost ne navodi kao bolest ili izopačenost ili neka strašna aždaja koju junački treba mlatnuti maljem po glavi. A zašto bi u jednom udžbeniku pisalo tako nešto, da je homoseksualnost sasvim "normalna i pozitivna varijacija ljudske seksualnosti"? Pa možda zato što homoseksualnost to i jeste, i možda zato što se svetski i domaći medicinski stručnjaci sa time slažu.
Osim ovog, prilično očekivanog frapiranja i skandaliziranja od strane redakcija Prve Srbije, meni je najinteresantnije bilo ovo, stavljeno na deveto mesto liste skandaloznih tvrdnji:
Apsolutno skandalozno! U tom udžbeniku piše da su muškarci i žene jednaki! Skandalozno! Učiće naše devojčice da mogu da biraju da li će graditi karijeru ili brinuti o deci ili i jedno i drugo uz pomoć partnera ili partnerke. O horora! Učiće naše devojčice da vrede koliko i dečaci i da treba da očekuju isti tretman. Strašno!
Učiće naše dečake da ne moraju biti jaki u svakom trenutku i da nije sramota da se oslone na osobe iz svog okruženja, da nije sramota potražiti pomoć. O skandala! Naučiće dečake da oni mogu jednako dobro da brinu o deci i drugima kao i devojčice. Strašno! Možda čak i nauče naše dečake da nasilje ne rešava probleme. Ništa strašnije od toga!
Šalu na stranu, iako ne postoji udžbenik u kome piše da žene treba da čuvaju decu, a muškarci zarađuju pare, ili da su žene slabe, a muškarci jaki, to je poruka koja se dobija sa svih strana u svakom trenutku. Na primer, svaka političarka će u nekom trenutku biti upitana kako usklađuje zahtevan posao i porodične obaveze. Političare to niko ne pita, jer se podrazumeva da je njihova obaveza, što se porodice tiče, da obezbede finansijska sredstva. U medijima čitamo i slušamo o 'lepšem' ili 'slabijem' polu (ženski pol) i o 'jačem' polu (muški pol). Od malena se devojčicama zabranjuje da se igraju grubih igara jer to "ne priliči devojčicama". Kada dečaci fizički napadaju jedni druge to se označava kao "dečačka igra". Kada su grubi prema devojčicama, to se označava kao pokazivanje naklonosti (!). Bez obzira šta bilo ko tvrdi o 'prirodnosti' rodnih uloga, muškarci i žene se, od malena i tokom celog života uče kako da budu muškarci i žene.
Međutim, zar je zaista toliko skandalozno ponuditi mladima mogućnost da sami definišu sebe? Zar je toliko skandalozno tvrditi da žene i muškarci mogu i treba da budu jednaki? Kada živite u binarnom svetu, u svetu oštrih suprotnosti, u svetu u kome je sramota da muškarac pokaže osećanja, a žena ambiciju, to jeste skandalozno. Ali takav svet nije funkcionalan, jer u njemu nema mogućnosti za iskazivanje svih nijansi koje postoje između krajnjih odrednica muško/žensko. Takav svet je i opasan, pre svega za one koji se iz bilo kog razloga ne uklapaju u rigidno definisane rodne uloge, ali i za one koji se uklapaju, odnosno pokušavaju da se uklope u te uloge. Konačno, to je ograničen svet koji se mora dekonstruisati.
Septembra meseca počela je škola, kao i svake godine. Za učenike i učenice deset srednjih škola u Vojvodini ova školska godina će biti jako posebna - oni i one će biti polaznici/e pilot nastave o reproduktivnom zdravlju. Nećemo sada ulaziti u to da li je dobro ili potrebno organizovati ovu vrstu obrazovanja u srednjim školama ili bi edukaciju o reproduktivnom zdravlju trebalo prepustiti roditeljima odnosno starateljima, mada je i to zanimljiva tema. Sada ćemo se pozabaviti "skandaloznošću" udžbenika Zdrvastveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju.
Autori sajta Prva Srbija apsolutno su frapirani udžbenikom (neću stavljati link, ako vas interesuje potražite).
Napravili su i listu najskandaloznijih tvrdnji koje se mogu naći u udžbeniku. Naravno, većina 'skandaloznih' tvrdnji je vezana za homoseksualnost. Redakcija sajta Prva Srbija je skandalizirana time što se, zamislite, homoseksualnost ne navodi kao bolest ili izopačenost ili neka strašna aždaja koju junački treba mlatnuti maljem po glavi. A zašto bi u jednom udžbeniku pisalo tako nešto, da je homoseksualnost sasvim "normalna i pozitivna varijacija ljudske seksualnosti"? Pa možda zato što homoseksualnost to i jeste, i možda zato što se svetski i domaći medicinski stručnjaci sa time slažu.
Osim ovog, prilično očekivanog frapiranja i skandaliziranja od strane redakcija Prve Srbije, meni je najinteresantnije bilo ovo, stavljeno na deveto mesto liste skandaloznih tvrdnji:
Apsolutno skandalozno! U tom udžbeniku piše da su muškarci i žene jednaki! Skandalozno! Učiće naše devojčice da mogu da biraju da li će graditi karijeru ili brinuti o deci ili i jedno i drugo uz pomoć partnera ili partnerke. O horora! Učiće naše devojčice da vrede koliko i dečaci i da treba da očekuju isti tretman. Strašno!
Učiće naše dečake da ne moraju biti jaki u svakom trenutku i da nije sramota da se oslone na osobe iz svog okruženja, da nije sramota potražiti pomoć. O skandala! Naučiće dečake da oni mogu jednako dobro da brinu o deci i drugima kao i devojčice. Strašno! Možda čak i nauče naše dečake da nasilje ne rešava probleme. Ništa strašnije od toga!
Šalu na stranu, iako ne postoji udžbenik u kome piše da žene treba da čuvaju decu, a muškarci zarađuju pare, ili da su žene slabe, a muškarci jaki, to je poruka koja se dobija sa svih strana u svakom trenutku. Na primer, svaka političarka će u nekom trenutku biti upitana kako usklađuje zahtevan posao i porodične obaveze. Političare to niko ne pita, jer se podrazumeva da je njihova obaveza, što se porodice tiče, da obezbede finansijska sredstva. U medijima čitamo i slušamo o 'lepšem' ili 'slabijem' polu (ženski pol) i o 'jačem' polu (muški pol). Od malena se devojčicama zabranjuje da se igraju grubih igara jer to "ne priliči devojčicama". Kada dečaci fizički napadaju jedni druge to se označava kao "dečačka igra". Kada su grubi prema devojčicama, to se označava kao pokazivanje naklonosti (!). Bez obzira šta bilo ko tvrdi o 'prirodnosti' rodnih uloga, muškarci i žene se, od malena i tokom celog života uče kako da budu muškarci i žene.
Međutim, zar je zaista toliko skandalozno ponuditi mladima mogućnost da sami definišu sebe? Zar je toliko skandalozno tvrditi da žene i muškarci mogu i treba da budu jednaki? Kada živite u binarnom svetu, u svetu oštrih suprotnosti, u svetu u kome je sramota da muškarac pokaže osećanja, a žena ambiciju, to jeste skandalozno. Ali takav svet nije funkcionalan, jer u njemu nema mogućnosti za iskazivanje svih nijansi koje postoje između krajnjih odrednica muško/žensko. Takav svet je i opasan, pre svega za one koji se iz bilo kog razloga ne uklapaju u rigidno definisane rodne uloge, ali i za one koji se uklapaju, odnosno pokušavaju da se uklope u te uloge. Konačno, to je ograničen svet koji se mora dekonstruisati.
Nema komentara:
Objavi komentar