Mahi, mahi, mahinalno - prvi nastavak

Sledi poduži tekst o Centru za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije u više nastavaka. Najverovatnije će ih biti tri, ali može se desiti da dobijete i bonus tekst. Radi lakše orijentacije, nastavci su podeljeni na delove. Čemu toliko tekstova o jednoj nevladinoj organizaciji, odnosno Centru, za koji do juče niko nije čuo? O tome će najviše biti reči u poslednjem delu, međutim, samo da napomenem da sam, za potrebe ovih tekstova, odslušala i transkribovala najveći deo ovog polu-časovnog intervjua sa predsednikom Centra Goranom Puzićem. I ne, ovo uopšte nije pasivno-agresivna poruka kako bih vas naterala da pročitate moj tekst. Možda samo malo...

Deo prvi: O Centru za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije

Krajem 2011 godine u Srbiji je osnovan Centar za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije. Kako bismo ih bolje upoznali koristićemo radio intervju predsednika Centra iz 2012 godine. Predsednik udruženja je doc. Dr Goran Puzić, inače prodekan za nastavu na Fakultetu za poslovne studije Vršac (Univerzitet Megatrend) I professor na istom fakultetu.

Krenimo od inspiracije za nastanak ovog centra.

Ne možete da planirate gde ćete biti kada dobijete inspiraciju

U jednom neformalnom razgovoru dok smo zaista pekli roštilj kod jednog prijatelja pogledali smo dve TV stanice oko 11 noću. To je bilo negde septembra meseca prošle godine. Šta smo zaključili i zašto smo osnovali centar naravno i vrlo intrigantan naziv. Kad smo pogledali RTS1 u tom periodu naravno bila je gej populacija prisutna. Na B92 čekajući vesti bile su prisutne feministkinje i ja sam onako mahinalno rekao "ljudi moji pa šta je ovo samo gej populacija i feministkinje, gde su radnici ljudi kojima su razorene fabrike ljudi koji su ostali bez posla ljudi koji su u velikim problemima i gde su naravno muškarci ako se stalno borimo za prava žena sa jedne strane i sa druge strane imamo dosta prisutni uticaj gej populacije počev od onih ovaj organizacija prve gej parade pa i pokušaja organizacije druge gej parade zaključili smo da je najbolje osnovati centar koji će direktno da se bori protiv toga". I ja sam izabran na skupštini za predsednika. 

Dakle, Centar nije nastao kada je primećena neka nepravda protiv koje se treba boriti, odnosno kada je prepoznata grupa ljudi kojoj su prava ugrožena, već je nastao kao rekacija na činjenicu da postoje organizacije koje se bore za prava žena i LBGT osoba. Predsednik Centra napominje, govoreći o Paradi ponosa, da su „zaključili da je najbolje osnovati Centar koji će se direktno boriti protiv toga“. To ovaj Centar čini reakcionarnim pokretom.

U socilogiji se reakcionarni pokreti definišu kao oni koji „obećavaju  da će svojim delovanjem obnoviti prethodno i bolje stanje stvari. Pokret koji neguje konzervativne vrednosti ne zahteva značajne kulturne promene već se jednostavno zalaže za održanje postojećih karakteristika kulture. Stoga konzervativni pokret u suštini predstavlja kontra-pokret koji nastaje kako bi se protivio promenama koje predlaže progresivni pokret ili nekada i reakcionarni pokret.“ (Lewis M. Killian, Social movements, Handbook of modern sociology ed. Robert E. L. Faris, str. 434)

Narodna tradicija za drugi razred osnovne škole
Osnovno štivo za svakog člana Centra

Goran Puzić kao jedan od ciljeva Centra navodi očuvanje tradicionalnih balkanskih, odnosno evropskih vrednosti, pa kaže:

U tradicionalnim evropskim vrednostima tačno se znalo ko je ko i ko dokle može da ide, šta je normalno i šta je paranormalno. Mi danas imamo situaciju da danas zaista imamo paranormalne pojave koje se pokušavaju prikazati kao normalne pojave. Mi kao organizacija to nikada nećemo prihvatiti. Dakle, to je pojava gej populacije, to je pojava lezbejske populacija, mi ipak smatramo da je to, relativno, ne mogu da kažem strašno, ali u neku ruku i jeste strašno.

…

Pogledajte deca danas idu kuda hoće, izlaze, ostaju do 5 ujutru, pazite to nikako nije neka tradicionalna vrednost. A drugo sve se svelo na novac. Dajte ljudi da se vratimo izvornim vrednostima, da vidimo, a izvorna vrednost je poštovan otac, poštovana majka, poštovano društvo.

…

Znači mi se moramo direktno boriti i za očuvanje i muških i ženskih prava, sa treće strane imate pojavu gej populacije evo kažem, što se mi zalažemo za ono što je priroda stvorila na taj način pojavom takve populacije su i žene ugrožene ja to vrlo javno kažem.

Napomena, prethodnica priči o očuvanju prava muškaraca i žena je sledeće - „ženama treba obezbediti sigurnost pošto je priroda rekla da je majka uvek vezana uz dete ili dete uz majku“, ali tim konkretnim citatom i njegovim implikacijama ćemo se više baviti kasnije, u drugom nastavku. Goran Puzić takođe napominje da su ciljevi Centra borba za prava radnika i ravnopravnost polova, pa ćemo se osvrnuti i na to šta on podrazumeva pod ravnopravnošću polova i za koje radnike i kako tačno (i da li) se Centar bori.

Po ciljevima, pre svega po fokusu na „očuvanje tradicije“ (mada nikada nije definisano koje tačno tradicije – evropska ili pak balkanska tradicija nisu fiksni pojmovi koji imaju samo jedno značenje) kao i po samoj inspiraciji za osnivanje Centra, jasno je da Centar za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije (ne mogu sa sigurnošću da tvrdim koji je tačan puni naziv ovog Centra; u medijima se javlja pod raznim nazivima, a zvaničan sajt, FB stranicu ili bilo kakav trag Centra na interentu nisam uspela da nađem) spada u reakcionarne pokrete.

Deo drugi: O „radu“ Centra

Nakon što je prethodno napomenuo kako „ni dinara od države od države dobili nismo, niti od države niti od lokalne samouprave, niti očekujemo“, Goran Puzić je pomenuo dve akcije Centra, dakle u pitanju su akcije koje oni finansiraju sopstvenim novcem, mada nije jasno baš kako to funkcioniše. Pogledajmo sada koje su akcije u pitanju.

Hipoteza

Ili recimo evo moram vam reći projekat koji smo sproveli. Na teritoriji Beograda i Novog Sada. Šta se dešavalo. Hteli smo u stvari da proučavamo psihologiju žena. Psihologiju žena u pravom smislu te reči. I sada, našli smo određenu ličnost; čovek je iz Beograda, doveli smo ga u Novi Sad, znači apsolutno mu platili stan dva meseca. Išli smo s jednim određenim stajlingom da bude skroman momak, znači čak smo mu formalno dali posao radnik na održavanju. I upoznavali ga sa drugaricama, da vidimo kakav će efekat to da izazove.

 

Kako da potrošim ove pare koje sam ukrala od muškaraca?

Verujte za dva meseca od 20 devojaka koje smo upoznali sa njim s jednom je imao vezu i bio prevaren, nakon svega toga u Beogradu predstavimo ga kao biznismena uzimamo automobil od renatakara, pazite, to vama sve deluje možda malo čudno što mi to radimo, ali rećiću vam, čovek od 20 žena beleži uspeh kod 14.

...

Evo ja sam vam rekao, dakle, čovek koji je radnik na održavanju upoznamo ga sa prelepom devojkom, pošto zaista se radi o prelepom momku biva prevaren, u drugom gradu on beleži strahovit uspeh, pazite, samo zarad toga što je moćniji, bogatiji i tako dalje. 

Zaključak

Prva stvar koja upada u oči u vezi sa ovim istraživanjem, projektom ili akcijom je predmet istraživanja – psihologija žena u pravom smislu te reči, što bi rekao Puzić. Zašto Puzić kao predsednik Centra za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije nije predmet ovog istraživanja, projekta ili akcije opisao kao “uticaj reflektovanog monetarnog stanja muškarca na pronalaženje partnerke”. Zato što, kao što smo već utvrdili, Centar za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije predstavlja reakcionarni pokret; oni se ne bore za nešto, već protiv nečega, odnosno nekoga. Kao heteroseksualni muškarci oni se bore protiv žena (bez obzira na proklamacije o borbi za ravnopravnost polova; više u sledećem nastavku), i muškaraca homoseksualne orijentacije (druga akcija Centra ovo jasno pokazuje).

Kao drugo, kredibilitet ovog istraživanja, projekta ili akcije je ozbiljno doveden u pitanje. Puzić navodi da su mladića upoznavali sa "drugaricama", iz čega zaključujemo da su oni dovodili devojke koje poznaju. Dakle, uzorak nije bio nasumično izabran, već izabran od strane vođa istraživanja, projekta ili akcije. Ovo ne bi nužno bilo problematično da nam je predsednik Centra objasnio koji kriterijum (ili kriterijumi) je bio presudan kada su birali koje "drugarice" će upoznavati sa mladićem. Zatim, u dva različita grada su radili različito istraživanje što u stvari može da ukaže na različite stavove u različitim gradovima. A pored toga, ni u jednom gradu nisu imali kontrolnu grupu.

Takođe, nemamo uvid u to kako je teklo "upoznavanje", da li je mladić insistirao odmah na ozbiljnoj vezi ili je jednostavno pozivao na izlazak, da li je zahtevao da veza bude ekskluzivna ili ne. Jednostavno, ne možemo ovo istraživanje, projekat ili akciju, kao ni rezultate istog uzeti ozbiljno. Jedino što možemo da zaključimo o ovom istraživanju, projektu ili akciji je to da je cilj bilo dokazivanje da žene jedino mare za pare. Govoreći o ličnim istraživanjima (opet upitno da li se može tako nazvati) koja vrši kao profesor fakulteta Puzić navodi sledeće:

Kao profesor u nekoliko navrata, sada da vas ne davim, predmet koji predajem je organizaciono ponašanje, uglavnom postoje dve vrste motivacije u nauci: to su materijalna i moralna motivacija. Od 100% ispitanih žena koju motivaciju preferiraju, materijalnu ili moralnu, 98% žena je odgovorilo materijalnu. Kod muškaraca se taj procenat kreće oko 57%. To su ta neka mini istraživanja koja praktično stalno vršim upravo tim nekim svojim provokativnim delovanjem. 

Isti problem kao i sa prethodnima istraživanjem, akcijom ili projektom. Nije nam naznačeno koja pitanja su postavljana ispitanicima i ispitanicama, kako su birali ispitanike i ispitanice, koliki broj je učestvovao u istraživanju. Puzić ipak izvodi jako oštar zaključak - žene su u najvećoj meri vođene materijalnim motivima, dok su muškarci skoro pola-pola vođeni moralnim motivima. Puzić ovime pokušava da naglasi kako su muškarci moralniji od žena, čime se ponovo vraćamo na reakcionarnost Centra i borbu protiv (žena i muškaraca homoseksualne orijentacije) nasuprot borbi za prava muškaraca heteroseksualne orijentacije.

Druga akcija koju Puzić navodi sasvim jasno pokazuje ovu reakcionarnost.

A što se tiče i to moram da vam kažem jedino gde smo delovali i ni jedan pisani medij nije to objavio što je strašno. Ja sam poslao na 7-8 adresa to počev od Blica [koji to nije objavio, malo nejasno šta tačno kaže, ali naglašava da proziva Blic], znači ni jedan pisani medij nije objavio kada smo rekli naš stav u pogledu gej populacije u smislu kada je gospodin Palma bio tužen, verovatno i osuđen, gde smo apelovali da ne plati kaznu. Zašto? On nikog nije vređao u toj TV emisiji gde je bila na Pinku. Ja sam to pažljivo gledao nekoliko puta, ne možete vi nazvati uvredom ono što je činjenično stanje. 

Šta je to Dragan Marković Palma rekao što Goran Puzić naziva „činjeničnim stanjem“? Palma je izjavio kako je homoseksualnost bolest. Kako homoseksualnost nije bolest, možda bi neko mogao profesoru Puziću da objasni kako „njegovo lično uverenje“ nije isto što i „činjenično stanje“.

Heteroseksualna ljubav Gorana Puzića,
okružen heteroseksualnim muškarcima

Ako je do sada, i nakon ove izjave bilo nejasno da li se Centar zalaže za nečija prava ili protiv prava nekih drugih (višeznačnost namerna), pogledajmo jednu od zaključnih izjava Gorana Puzića:

I zaista neka odem u zatvor pa ako nekog nije sramota što sam za neplaćenu kaznu nije bitno otišao tamo 5 ili 10 dana zbog toga što sam jednostavno branio prava muškaraca vidite prava muškaraca i što sam bio protiv gej populacije. 

Kao i ova gospoda [upozorenje: NSFW] Puzić ništa ne ostavlja mašti. On je protiv gej populacije, i to i kaže. Odlazak u zatvor kao i plaćanje, odnosno neplaćanje kazne koja se pominje pak predstavlja plod Puzićeve mašte, ali o hipotetičkim situacijama, kao i o kognitivnoj disonanci, u sledećem nastavku.