Neobrazovana i trudna - idealna žena Vladislava Đorđevića

Vraćamo se onome što najviše volimo - e-novinskom tretiranju teksta Vladislava Đorđevića. Zarad autentičnosti, tekst Vladislava Đorđevića ispisan je u originalu, ćiriličnim pismom. Pa krenimo.

~ ~ ~

Владислав Ђорђевић: ПОСЛЕДИЦЕ ШКОЛОВАЊА ДЕВОЈАКА НА БРАК И ПОРОДИЦУ

Školska fantazija Vladislava Đorđevića
(inače ilustracija teksta objavljenog na sajtu srpskog književnog kluba)

Zašto li sve devojke beže od njega, pardon iz njega: Савремени српски интелектуалци – демографи, антрополози, социолози, психолози и ини – дају различите одговоре на питање: зашто је Србија захваћена депопулацијом – одумирањем становништва? Главни разлог депопулацији заправо је једноставан: одлазак девојака са села у град.

Da mu ne propadnu časovi latinskog: 1. Сеоски егзодус (exodus ruralis)

A ni časovi istorije: У антропологији већ дуже времена постоји сазнање да се села празне првенствено због одласка девојака у град. Непосредно после Другог светског рата тенденција је била да се школују сеоски мушкарци. Но, врло брзо тај тренд је преокренут.

NEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!

Ali ženi ne dopuštam da uči niti da vlada mužem, nego da bude mirna (Timoteju poslanica, 1.2:12): Етнолошкиња Александра Павићевић у књизи „На удару идеологија” (2006) тачно запажа: „Као да су нагло постали свесни тешког живота на селу, после Другог светског рата већина родитеља је желела да школује своју децу, управо да би их поштедела муке земљорадничког занимања. Првенствено су се школовала мушка деца, док је у новије време ова тенденција почела да узима супротан смер, са епилогом још погубнијим од раније праксе. Наиме, иако је школовање генерално стимулисало напуштање пољопривреде и села, у времену када су се примарно школовала мушка деца, рурални егзодус још није био у пуном јеку. Школовање се често сводило на стицање основног образовања, тако да је известан број ’школованих’ ипак остајао на селу.

Školovanjem do poremećaja, Aleksandra Pavićević: Школовање женске деце се међутим, у новије време јавља као неприкосновена обавеза родитеља, која се не завршава најнижим степеном образовања. Настављајући школовање у образовним установама другог и трећег степена, женска деца напуштају сеоску средину, дајући свој допринос поремећају старосне и полне структуре села ” (стр. 68-69)

Školovanjem do poremećaja, Vladislav Đorđević: Тачно је запажање Александрe Павићевић да у „поремећају старосне и полне структуре села” има удела школовање женске деце. То мишљење потврђују и њена емпиријска истраживања у селу Дубона.

Bilo bi loše da propadnu časovi engleskog: 2. Case Study: Дубона

Moderni momci sela Dubona: У етнологији већ дуги низ година постоји сазнање да у селу има више неожењених младића него неудатих девојака. Теренска испитивања Александре Павићевић потврдила су ту тезу. Она је забележила да младићи у шумадијском селу Дубона поздрављају идеју да девојке иницирају удварање.

Paroh, dating adviser (išla i ja na časove engleskog): Тим поводом ауторка примећује: „Овакво размишљање постаје посебно занимљиво када се узме у обзир опсервација сеоског пароха који, као један од разлога постојања великог броја неожењених момака у селу, наводи управо страх савремених младића од неуспеха при удварању.

Nekad sam srecan bio / za brige nisam znao / sve dok sam momak bio ja: И заиста, у читавој области већ неколико деценија постоји феномен ’продужене адолесценције’, који се поглавито односи на мушку популацију између 25 и 40 година старости, у оквиру које се налази знатан број неожењених младића и људи. У време истраживања, у Дубони је било око тридесетак оваквих случајева, а приближан број се наводи и за Влашку, Шепшин и Малу Иванчу. Број неудатих девојака је занемарљив, што ипак сугерише да је овај проблем првенствено проистекао из бројчане диспропорције мушког и женског становништва одређених узрасних групација у селу. Ова диспропорција, међутим, не почива на ређем рађању женске, у односу на мушку децу, него на интензивнијим брачним и професионалним миграцијама женског становништва у последњих двадесетак година двадесетог века, које се првенствено могу везати за већ поменуту праксу чешћег школовања женске деце” (стр. 275-276).

ŽENSKINJE! VRATITE SE ŽENSKINJE!: Емпиријска истраживања потврђују постојање већег броја неожењених мушкараца на селу, као и тезу да је то првенствено последица одласка женскиња у град.

Ode ženskinja...

Išlo se i na časove italijanskog: 3. Intermezzo

Nebulozno seriozna, seriozno nebulozna: Етнолошкиња Aлександра Павићевић је сериозна научна радница чијим се радовима може веровати. Чини се да је она у свом општем идеолошком опредељењу конзервативна.

Liberalno meritorna, meritorno liberalna: И социолошкиња Рада Дрезгић је мериторна научна радница. Но, она је у свом општем идеолошком приступу либерална. Без обзира на идеолошке разлике, теренска истраживања обе научнице недвосмислено указују на то да у селима постоји велики број неожењених мушкараца. Због те диспропорције младићи осећају страх од удварања. То потврђује и понашање младића у Горњој Добрњи.

Na časove engleskog se išlo dva puta nedeljno: 4. Case study: Горња Добрња

Mail order brides poslednji hit: Социолошкиња Рада Дрезгић је у студији „Бела куга’ међу ’Србима’ ” (2010) описала понашање неожењених младића у селу Горња Добрња у склопу акције Сеоског прага. Циљ организације Сеоски праг био је да омогући неожењеним сеоским младићима да упознају девојке из иностранства (Украјине). Рада Дрезгић је била очевидац тог сусрета. Оно што се догодило било је помало изненађујуће.

Sociološkinja je pala na teme: Она је забележила: „Многе ствари су се окренуле наглавачке у односу на намере Сеоског прага” (стр. 160). Прва је та да је иницијатива долазила од жена. Оне су биле те које су се колу прикључиле, а затим „распршиле се по кафани, започињући разговоре и иницирајући контакте.

No no Ukrajinke, no no, muškarci biraju: Тиме су Украјинке вишеструко прекршиле локална правила лепог понашања и родних норми. Неприкладност (непримереност) женске иницијативе у хетеросексуалној комуникацији је свакако једна од њих. Ове жене које су биле доведене да би спасле руралну мушкост – за коју се веровало да је угрожена тиме што српске жене одбијају да се удају за сеоске момке – ту исту мушкост су на забави угрозиле, али на супротан начин: оне су сеоским момцима одузеле привилегију бирања и иницирања контакта. Украјинке су одлучиле да бирају” (стр. 159-160).

Da li je žena je uvek kriva?: По мишљењу Раде Дрезгић, иницирање контакта од стране жена није добродошло у сеоској средини. Проблем, заправо, није у томе што су жене иницирале контакте него у томе што су средовечни младићи утучени дугогодишњим самачким животом. Уместо њих ненарушено самопоуздање имали су млађи мушкарци.

Oženiste pogrešnog čoveka!: Ауторка бележи: „Средовечни сеоски момци пак показали су се доста пасивним и без иницијативе да упознају гошће. Млади момци, који нити су били примарна циљна група пројекта нити су били заинтересовани за женидбу, били су много активнији и отворенији за друштвена догађања која је организовао Сеоски праг. Средовечне момке чија је мушкост већ била угрожена надвладали су тако и млади момци и жене из Украјине” (стр. 160).

Ha ha ha ja ulovio Ukrajinku, see ya later, matorci!

Pita se pita Vladislav Đ, zašto sam ja toliko dugo neoženjem ... ahm ... zašto toliko mnogo neoženjenih momaka: Рада Дрезгић, либералних и феминистичких инклинација, за неуспех сусрета окривљује средовечне момке. По њој, њихова пасивност је крива за неуспех акције Сеоског прага. Запажање је тачно, али не даје одговор на питање: откуд то да у селу Горња Добрња уопште има толико неожењених средовечних момака? Да је консултовала своју колегиницу Александру Павићевић било би јој јасно: девојке су имале боље изгледе да мигрирају у градове. Тај процес је условљен многим чиноциома. Један од њих је „хипергамија”.

Na časovima srpskog mali Vlada Đ je najbrže savladao pisanje znaka navoda, ali, na žalost, nikada nije naučio čemu služe: 5. „Хипергамија”

Ako školujete žene, one shvate da imaju vrednost kao ljudska bića, a TO SE NE SME DOZVOLITI JER ONDA NI JEDNA NEĆE DA SE UDA ZA MENE, mislim… biologija je kriva za sve, i ženama ne treba obrazovanje: Социологији и антропологији је већ дуги низ година позната појава под називом „хипергмија”. „Хипергамија” је универзална појава да девојке путем брачних (удадбених) веза на социоекономској лествици иду навише („хипер”). Разлог „хипергамије” лежи у биологији: у већој вредности женске сексуалности, тј. репродукције. „Хипергамија” се очитује у томе да девојке удадбеним везама прелазе из села у град, тј. из нижег социоекономског стутуса у виши. Осим биологије, „хипергамију” подстиче и идеолошки форсирано школовање девојака.

6. Закључак
Одлазак сеоских девојака на школовање у градове има вишеструко негативне популационе последице.

Ugroženo je osnovno ljudsko pravo na brak i potomstvo: Прва је та да младићи на селу све чешће остају без прилике да се ожене и оснују породицу.

Vlada Đ sanja da gleda cat fights: Друга је та да се повећала концентрација девојака у градовима, што подстиче њихово претерано сексуално и/или брачно надметање.

Nešto je tupo(avo) na sajtu srpskog kulturnog kluba: Отупљивање моралног сензибилитета последица је много чинилаца, а један од њих је и прекомерна заступљеност девојака у градовима.

Spasimo porodicu – držimo žene neobrazovanima!: Брак и породица су у кризи из много разлога, а један од главних је идеолошко форсирање школовања девојака. Ако желимо да зауставимо депопулацију тада би држава требало да стимулише школовање младића, а не девојака како је сада случај. Подстичући школовање девојака држава ради на старењу и изумирању становништва.