Zločini i (ne)kazne

Novembra meseca 2012 godine u Novom Sadu brutalno je ubijena Vladislava Červenko. Na smrt ju je pretukao njen momak. Pre manje od nedelju dana ubica Vladislave Červenko je osuđen na 35 godina zatvora. Od zločina, do hapšenja i na kraju do presude prošlo je manje od godinu dana i to, na žalost, za srpsko pravosuđe predstavlja izuzetak.

Spora i nedostižna?

Ovo je takođe jedan od retkih slučajeva gde su mediji imali prilike, i odlučili da proprate slučaj do presude. Brzina kojom je proces vođen sigurno je doprinela ovome. Previše često smo ostavljeni sa vestima o ubistvima u porodici, koja se neretko dešavaju nakon godina zlostavljanja, nakon bezbroj prijava policiji, i previše često ostajemo samo sa imenom ubice, bez ikakvog saznanja da li je, i na koji način kažnjen. Ovime se glorifikuje nasilje, žrtve bivaju viktimizirane po drugi put, i stvara se utisak da za određenu vrstu zločina kazna ne postoji.

Iako je ubica Vladislave Červenko osuđen, i iako su mediji taj podatak objavili, ipak je očigledno da je izveštavanje o slučajevima partnerskog nasilja i nasilja u porodici na jako niskom nivou. U većini vesti ime ubice se pominje nekoliko puta, dok je žrtva, Vladislava Červenko, označena kao 'manekenka' ili 'devojka' (eventualno 'nesrećna devojka'). Time se stvara utisak da je ubica ličnost, dok je žrtva zamenjiva, ona može biti bilo koja.

I pored svega ovoga, brzina kojom je ubicu Vladislave Červenko stigla presuda uliva nadu.
Međutim, da li ima razloga da mislimo da se stvari menjaju na bolje?

[15.06.2013.]

U Srbiji je za nepunih šest meseci u porodičnom nasilju ubijeno 29 ljudi, od toga 20 žena, dok je tokom cele prošle godine bilo toliko žrtava.

Krivce za povećan broj ubistava u porodičnom nasilju stručnjaci vide u neefikasnosti sistema, posebno pravosuđa, a delimično i policije.

Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević objasnila je da za efikasno rešavanje ovog problema neophodna dobra saradnja centara za socijalni rad, policije i pravosuđa.

“Sa centrima za socijalni rad ostvarili smo dobru saradnju. Oni nam često šalju žene koje su žrtve nasilja i koje su za Sigurnu kuću”, rekla je Stanojević.

Što se tiče intervencije policije, kako kaže, tu bukvalno zavisi kome se obratite, većina savesno odrade svoj posao, ali se dešava i to da na poziv pojedinci ne reaguju.

“Imali smo primere da na poziv žene koju muž maltretira policajac kaže 'gospođo, vi očigledno gledate loše filmove' i nije hteo da dođe ili na poziv žene koja je želela da prijavi nasilje u komšiluku da kaže 'vama je dosadno, što se ne bavite nečim drugim'”, prepričava Stanojević.

Sporiji?

Iz godine u godinu broj žrtava nasilja u porodici se povećava, i Vesna Stanojević navodi koji su najveći problemi koji do toga dovode:

Neefikasno pravosuđe i dugi sudski postupci najveći su problem, što, kako je navela, bukvalno motiviše nasilnika da bude još agresivniji jer za svoje ponašanje prolaze nekažnjeno.

“Sudski postupci traju godinama i ako se okonča, nasilnici uglavnom dobijaju minimalne kažne. Dok je žena u Sigurnoj kući nijedan sudski postupak nije okončan. Kako prolaze nekažnjeno, nasilnici postaju sve agresivniji i zato ne čudi ovoliki broj smrtnih ishoda”, naglašava Stanojević. 

Naravno da predstavljanje slučajeva partnerskog i nasilja u porodici u medijima samo prati načine na koje se ti slučajevi tretiraju u pravosuđu i nadležnim službama. Mediji, međutim, imaju mogućnost da ukažu na greške pravosuđa, policije, socijalnih službi, i redovno je ne koriste. Mediji imaju mogućnost da javnosti ukažu na probleme sa kojima se susreću žrtve partnerskog i porodičnog nasilja kada odluče da napuste situaciju nasilja, a kada su najranjivije. Mediji imaju mogućnost da mobilizuju javnost i da vrše pritisak na odgovorne da preuzmu odgovornost i reše rastuće probleme. Ovo je priča koju stalno ponavljam, ali po svemu sudeći to je priča koja je još uvek aktuelna. Možda brzina kojom je rešen slučaj ubistva Vladislave Červenko, i izuzetno stroga i zaslužena kazna ukazuje na to da se u pravosuđu krenulo sa rešavanjem problema. Možda. Na žalost, ima toliko novih slučajeva svake nedelje, pa ćemo ubrzo videti da li je ovo bio izuzetak ili pak prvi korak u dobrom pravcu. Mediji, sa druge strane, izgleda još uvek nisu spremni ni na taj prvi korak.