Anorexia nervosa
Psihijatrijski poremećaj koji karakterišu nerealan strah od gojenja, samo-izgladnjivanje i pogrešna percepcija tela. Osoba je opsednuta željom da postane sve tanja i ograničava unos hrane do tačke gde zdravlje postaje ugroženo. Ovaj poremećaj može biti fatalan.
Rad niške umetnice Marije Jović koja je jula 2012 preminula od posledica anoreksije |
Ovaj naslov je interesantan na više načina - u njemu sa jedne strane imamo šta je osoba o kojoj se piše bila - lepa grčka voditeljka, sa druge šta je sada - kostur, i sa treće zbog čega - anoreksije. Ništa nejasno. Međutim, ako pogledamo malo bolje, određenje nije samo šta je Nana Karađani bila, već i šta treba da bude, a to je - lepa. Ne piše - nekada lepa grčka vodtieljka, već samo lepa grčka voditeljka, kao da je lepa deo titule, deo opisa zanimanja. Nasuprot tome imamo ono što je voditeljka postala - kostur, i između udenut razlog tog preobražaja. Ovaj naslov se fokusira samo na izgled Nane Karađani, nigde se ne pominje osnovni problem sa kojim se ona suočava, a to je ugroženo zdravlje i moguća smrt.
Početak teksta potvrđuje ovaj utisak.
Voditeljka i manekenka Nana Karađani nekada je važila za jednu od najlepših Grkinja, ali danas ne liči na sebe. Nakon što je obolela od anoreksije, njena kilaža se drastično smanjila, tako da sada bukvalno izgleda kao kost i koža.Takođe je potvrđena pretpostavka iz naslova da lepa nije samo opis onoga što je ona bila, već onoga što ona treba da bude ("ne liči na sebe"). Fokus ostaje na izgledu, a činjenica da je anoreksija oboljenje se pominje tek u sledećem segmentu
Zbog izuzetno teškog poremećaja u ishrani, Nana je morala da okonča karijeru manekenke i voditeljke. Ona je, ipak, vrlo prisutna u medijima, i to zato što pokušava drugim devojkama da pokaže kako je lako skliznuti iz neprekidne dijete u bolest.
ali se fokus brzo vraća na izgled.
Potresna priča poznate plavuše, koja je nekada mamila muške uzdahe svojim oblinama, proširila se i van granica Grčke, pa je tako turski list "Milliyet" objavio njene fotografije i napisao da je neprepoznatljiva.
Iz ovog segmenta bi se moglo zaključiti da je najpotresnije u priči Nane Karađani to što više ne mami muške uzdahe i nakon kratkog segmenta o tome kako Nana Karađani uživa podršku svog muža u borbi protiv anoreksije, dolazimo do kraja teksta.
Neki čak smatraju da Nani Karađani prija medijska pažnja i da namerno ne želi da se ugoji, te da na taj način šalje devojkama pogrešnu poruku. Anoreksija ne utiče samo na fizički izgled, već i na opšte zdravlje organizma. Poznati su i slučajevi sa smrtnim ishodom.
Ovaj poslednji segment i zaključak teksta nam prvo ulivaju sumnju - možda ona sve to radi zbog slave, a onda nas podsećaju, odnosno po prvi put nam kažu, koliko je bolest sa kojom se Nana Karađani bori ozbiljna.
Reklame na autobuskim stanicama u Nju Jorku koje poručuju"Nikada ne možete biti previše mršave"kojima je dodat komentar "U stvari možete" |
Vratimo se sada na naslov teksta i pokušajmo da zamislimo tekst o istoj osobi i istoj temi koji je naslovljen "Grčkoj voditeljki zbog anoreksije ugroženo zdravlje". Tako naslovljen tekst bi mogao da se pozabavi pritiskom kome su voditeljke i manekenke svakodnevno izložene, ne samo pritisku da se ne ugoje, već i pritisku da smršaju (bez obzira na kilograme - "you can never be too thin" - nikada ne možete da budete previše mršave). Tekst koji je objavljen u Blicu jasno pokazuje kako bi žena mogla da sklizne iz dijete u bolest. Fokus celog teksta je izgled Nane Karađani i ovaj tekst potpada pod ono što se naziva "body policing" odnosno kontrolisanje izgleda tela (kontrolisanje u smislu policijske kontrole). Taj izraz označava stalno ocenjivanje i kritikovanje ženskog izgleda, ako su punačke da su predebele, ako su mršave da su premršave, često se to radi pod velom "brige za zdravlje" (stoga poslednje dve rečenice u ovom tekstu, a ne pominjanje zdravlja same Nane Karađani). Žene su svedene na telo, a to telo nikada ne može da bude dovoljno dobro.
Isticanje da "neki smatraju da Nana Karađani sve to radi zbog pažnje" nas navodi ne samo da nju samu okrivimo za stanje u kome se nalazi, već i da je odredimo kao taštu osobu, opsednutu sobom, kojoj je ta taština i opsednutost ugrozila život. Nakon toga smo navedeni da takve, tašte, opsednute sobom žene okrivimo za pružanje lošeg primera devojkama - odnosno navodimo se na zaključak da je anoreksija bolest žena koju uzrokuju žene. Ovakav zaključak je klasično okrivljivanje žrtvi. Iz tog zaključka nedostaje ceo jedan sistem koji ženama nameće nemoguće standarde i koji ih podseća da osim izgleda one nemaju nikakav značaj niti važnost.
Svaki slučaj anoreksije ima svoje posebnosti. Međutim, većina obolelih od anoreksije su devojke i žene, jedna od 150 devojčica i jedan od 1000 dečaka oboli od anoreksije, a uzroci bolesti mogu biti nasledni, biološki, psihološki i društveni. Fokusiranje na izgled žene kojoj je zdravlje ugroženo, kao što je to učinjeno u tekstu Blica doprinosi stvaranju atmosfere u kojoj devojke i žene postaju podložnije oboljevanju od anoreksije, odnosno kako bi Blic rekao "šalje devojkama pogrešnu poruku".
Slazem se sa konstatacijama u tekstu, medjutim da je naslov clanka u Blicu bio "Grčkoj voditeljki zbog anoreksije ugroženo zdravlje", clanak ne bi bio toliko citan. A time se novinari i urednici medija vode
OdgovoriIzbrišiTo je naravno i na žalost tačno.
IzbrišiOdličan tekst. Konačno neko da kaže zašto ni, ovakvo kakvo jeste, dušebrižništvo nad ženama obolelim od anoreksije (a ni "suviše mršavim" manekenkama) nije ništa manje uvredljivo za žene od optužbi za neprivlačnu gojaznost.
OdgovoriIzbrišiDanica