Obrazovanje, istina, poštovanje, jednakost

Jučerašnji internet događaj dana je ovaj video

Video je naslovljen "Jedna fotografija dnevno u najgoroj godini života" i u njemu vidimo devojku, uvek slikanu iz istog ugla, i te fotografije se smenjuju velikom brzinom. U početku je devojka skoro na svakoj fotografiji nasmejana, međutim kako video odmiče, tako počinju da se pojavljuju fotografije sa tragovima nasilja na licu devojke (neke su izuzetno potresne, na primer na jednoj se jasno vide tragovi davljenja na vratu). Video se završava ovom fotografijom

Jedna od prvih stvari koje su komentatori (na raznim internet portalima) primetili i počeli da komentarišu je da je video najverovatnije lažan, odnosno režiran. Odmah su se javili oni koji smatraju da nije bitno da li je video režiran ili ne, već da je bitno da se skrene pažnja na problem nasilja nad ženama u našem društvu. Ovo je naravno i te kako tačno, i zaista, većina komentatora se slaže.

Međutim, ima i drugačijih komentara. Na primer, na sajtu B92 mogli su da se pročitaju i ovakvi komentari

Devojke u najvecem broju slucajeva imaju pogresne kriterijume kod odabira partnera. Ima dosta pametnih i dobrih momaka koje devojke ignorisu.
(GdeJeLevo, 20. mart 2013 11:36)

A kako ja da joj pomognem ??? Da sam joj prišao u nekom trenutku i rekao da mi se sviđa da hoću da je usrećim rekla bi :"Pih, šonja" ... Moja devojka možda nije najsrećnija na svetu ali nikada neće biti udarena ! Partnera biramo sami !
(P U N K, 20. mart 2013 11:30)

Mislim da problem ne leži samo u muškarcima. Krivo je i samo društvo, pogledajte sadšnju omladinu kakve se vrednosti cene. I devojke su na neki način krive, većina njih voli opasne momke, preke naravi, u besnim kolima i sumnjivo stečenim kapitalom.Sve one vole da budu "viđene", da se vozikaju u skupim kolima, kupuju im markirane krpice. U početki prećute poneki šamar zarad sitnih materijalnih stvarčica a kasnije preraste u malo ozbiljniju stvar. Tako da devojke kada tražite ne gledajte samo kola, kuce, kamione, avione i td... Tražite nekog koće da vas na prvom mestu poštuje i voli i vi njega isto i biće sve uredu.
(Srbin, balkanac, džentlmem..., 20. mart 2013 11:07)

Zanemarimo sada okrivljivanje žrtvi nasilja u ovim komentarima i fokusirajmo se na to kako ovi komentatori kategorišu muškarce. Sa jedne strane imamo "fine momke", a sa druge strane imamo "monstrume" - one koji tuku, ubijaju, kradu, lažu. Ova vrsta podele postaje jasnija kod komentara na konkretne slučajeve nasilja nad ženama. Nije teško naći razloge za tu vrstu komentara - oni su vrsta odbrambenog mehanizma - ukoliko je on monstrum onda ga možemo lako prepoznati i odstraniti iz društva. Naravno, stvarnost je mnogo sivlja (u svakom smislu te reči). Muškarci nisu "fini momci" ili "monstrumi". Oni jednostavno žive u društvu koje im šalje razne signale, od kojih su mnogi izuzetno problematični, pa onda može da se desi da momci, označeni kao "fini", počine jako monstruozne zločine. Kod nas smo to videli u slučaju Stele Gundelj, devojke koju je momak, koga svi opisuju kao dobrog i mirnog, zadavio.

U Americi se trenutno dosta raspravlja o slučaju silovanja u malom gradu Stubenvilu (Steubenville) u Ohaju, gde su dvojica srednjoškolaca sportista, devojku onesvešćenu od alkohola prenosili sa žurke na žurku, zlostavljajući je seksualno. Pominjem samo dvojicu mladića, zato što su samo dvojica osuđena za silovanje; ostali, koji su gledali, fotografisali, snimali i nisu zaustavljali silovanje za sada nisu suočeni sa posledicama svojih akcija. Reakcije na presudu su bile izuzetno problematične, i uglavnom su se fokusirale na upropašćene živote finih, uzornih mladića. Jedan od najboljih komentara na ovakvo izveštavanje, kao i na celokupan slučaj ponudio je Henri Rolins. Da, taj Henri Rolins.

This is what a feminist looks like

Šta je ove mladiće ubedilo da je to što su uradili OK? Šta u njihovom vaspitanju, koje informacije i moralne poruke su im omogućile da iz minuta u minut rade to što su uradili, smejući se, šaleći se, snimajući sve, i da zatim samo odu kući? Od svih ljudi koji su svedočili tome, zašto nije bilo nikoga ko bi to zaustavio?

Izvinjavam se ako nisam dovoljno jasan, ali pokušavam da kažem da je ovo posledica neuspeha na više nivoa. Roditelji, nastavnici, treneri, vršnjaci, svi su oni imali udela u ovome. Ne pokušavam da ublažim krivicu ili da umanjim strahovitost onoga što se desilo, ali želim da se pozabavim kompleksnošću uzroka kako bi se procenio njihov uticaj, ne bi li se slični događaji sprečili.

Neki bi možda rekli da su dvojica mladića koji idu u popravni dom žrtve koliko i devojka koja je napastvovana. Ja se ne slažem. Njih dvojica su prestupnici. Ono što su uradili je očigledno pogrešno. Imajući to u vidu, ne možemo diskusiju da završimo tom konstatacijom i da očekujemo da se stvari promene. 

... 

Mnogi su ljuti što prestupnicima nije izrečena duža kazna. Čini se da je ovo dominantno mišljenje. Razumem bes, ali nisam siguran da bi deset godina duža kazna bila korisnija. Meni se čini da je glavni problem to odakle su dvojica prestupnika dobila signale da ono što su uradili nije pogrešno na sve moguće načine. Možete obojicu da ih pogubite sutra, ali ovaj problem će ostati nerešen.

U ovoj situciji bih voleo da mogu da uperim prstom i kažem, to je razlog i da završim s’ tim. Morate da budete obazrivi kada ovo radite jer je lako promašiti.

Mislim da, mi ljudi, u velikoj meri sebe još uvek delimo na dve vrste, iako smo monotipski. Postoje muškarci i žene. Vidimo ih kao različite i nejednake. Stvari se popravljaju kada žene postaju ravnopravnije. Ovo je prilično očigledno, ali ja mislim da to vodi do boljih rezultata u budućnosti. Ako živimo u muškom svetu, kako kažu, onda je, muškarci, vaš svet bedan festival krvoprolića.

Očigledno je da su dvojica prestupnika žrtvu videle kao nekog ko može da se tretira kao stvar. Ovo nema veze sa seksom, ovo ima veze sa moći i kontrolom. Čini mi se da to pokušavam da kažem. Njima dvojici verovatno nije bilo teško da dođu do seksa, tako da im to nije bio cilj. Kada čujete šale koje su zbijali tokom zločina, primetićete da su one izraz najdubljeg prezira.

Kako se taj problem rešava? Možda pričam uzalud, ali evo nekoliko ideja: Uvedite ženske studije u srednje škole, učite mlade ljude o ratnim heroinama, političarkama, spisateljicama, govornicama, aktivistkinjama, revolucionarkama, i omogućite im da shvate da žene već dugo razvaljuju u situacijama visokog rizika i da zaslužuju poštovanje.

SVeobuhvatno seksualno obrazovanje u školama. Naučite ih kako sve radi. Naučite ih definicijama silovanja maloletnih lica i objasnite im da je to silovanje, da je silovanje na sastanku silovanje, da je silovanje silovanje.

U duhu jednakosti bi sajtovi kao što je Huffington Post trebalo da imaju odeljak za mušku anatomiju koja ispada iz pantalona, a ne samo idiotske fotografije tipa „sisa sa strane“ ili „bradavica na videlo“ poznatih žena. Nemam pojma kako bi izgledalo kada bi mi na svakom koraku bila uperena kamera u lice tražeći „dobar“ snimak. Znam šta će neki reći. „Zašto onda nose takvu odeću ako neće da ih tako slikaju?“ Ne znam šta da vam kažem. Možda jebeno ne bi trebalo da slikate? Odrastite? Ne znam. 

Obrazovanje, istina, poštovanje, jednakost – ove stvari vas jako efikasno mogu odvesti od tačke A do tačke B.

Kakve sve ovo veze ima sa videom sa početka teksta? Kao što je u individualnim slučajevima apsolutno beskorisno završiti diskusiju konstatacijom "oni su krivi", tako je i u slučaju anonimnog videa sa početka teksta beskorisno završiti diskusiju konstatacijom "nasilje je loše", kao što je većina komentatora uradila. Obe konstatacije su tačne, ali ni jedna ne vodi do rešenja. Kao što je Rolins ukazao, moraju se potražiti uzroci kako bi moglo da se pristupi rešavanju problema. I u jednom i u drugom slučaju, uzroke treba tražiti u društvu, u signalima koji se šalju mladima, u lekcijama kojima ih učimo u školama i u porodici. I tu stvari moraju da se menjaju. 

Možda bi trebalo malo više da slušamo Henrija Rolinsa. I Black Flag.