Epilog

Protiv Boranke koja je pre par dana prijavila supruga za nasilje u porodici neće biti podneta prijava za lažno prijavljivanje. Ona je takođe povukla prijavu protiv muža za nasilje u porodici. Ali mediji ne mogu da odole i da još jednom ne udare po ženama koje "zloupotrebljavaju" novi zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Usput, N. B. je angažovala i verziranog advokata koji je istražnim organima predočio da se svaka zabrana raspolaganja sopstvenim prihodima može tretirati kao zlostavljanje. A, kada je ona povukla prijavu, kao da je svima laknulo.
Ako autor/ka članka nije znao/la, ekonomsko nasilje predstavlja vid nasilja i jedan je od najčešćih vidova nasilja u porodici. To čak i manje verzirani advokati i advokatice znaju.

Zloupotrebe

Nakon vesti o ženama ubijenim od strane bivših partnera ispred dva centra za socijalni rad, nakon javne osude muškog nasilja nad ženama, i neverice koju je izazvao stav pojedinih javnih ličnosti, došlo je vreme da se mediji vrate redovnom programu. Žene su manipulativne, i zloupotrebljavaju zakone koji bi trebalo da ih štite.

Dva uništena braka da bi se na miru izležavale na plaži

Članak o Boranki koja je navodno prijavila muža za nasilje u porodici kako bi otišla na more sa drugaricama vraća nas u stvarnost sa kojom se žene u medijima suočavaju. Prema podacima iz članka "N. B. je rekla suprugu da sa članovima penzionerskog udruženja želi da ode 10 dana na more. Objasnila mu je da to neće puno koštati, ali se suprug pobunio zbog niskih penzija koje ovaj bračni par prima". U članku se takođe navodi da je prijavljeni suprug slabo pokretan, ali je i pored toga tužilaštvo reagovalo i određena je mera udaljenja iz stana. Za kraj, neimenovani izvor Blica navodi:

- Ako se ispostavi da je nepravedno optužila muža, biće podneta prijava zbog lažnog prijavljivanja - dodaje naš izvor.
On kaže da je, od stupanja na snagu novog zakona o nasilju u porodici, policija „zatrpana“ takvim prijavama.

Postoji nekoliko problema sa ovim člankom. Zašto je objavljen ovaj slučaj? Da li se objavljuju slučajevi zloupotrebe drugih zakona? Da nikakvog nasilja ili zlostavljanja nema, zašto pomenuta žena nije jednostavno otišla na more? Muž se ne slaže jer je njemu prskupo, ona mu kaže nije to toliko para, baš me briga odoh ja. Očigledno da nije baš tako jednostavno. Ukoliko je prijavljeni slabo pokretan, tužilaštvo je trebalo da ispita u čemu se sastoji nasilje za koje je prijavljen. Odnosno, to bi trebalo da se desi u svakom slučaju. Dakle, postoji mogućnost da su službe opet zakazale. I konačno, poslednja rečenica članka, gde se implicira da takvih (lažnih) prijava ima u velikom broju nakon stupanja na snagu novog zakona o sprečavanju nasilja u porodici (na snazi od početka juna ove godine). Ne uzima se u obzir da povećani broj prijava govori o tome da su žrtve nasilja ohrabrene da nasilje prijave. Da to možda znači da novi zakon i nije tako loš. 

U svakom slučaju, mediji su se vratili redovnom programu u velikom stilu.

Pričaju u selu

Muškarci se plaše da će im se žene smejati.

Žene se plaše da će ih muškarci ubiti.

                                                                  Margaret Atvud

U ponedeljak u selu Katrzi kod Čačka ubijena je Ivana Ilić. Ubio ju je Predrag Pavić, navodno zbog duga. Međutim, prema izjavama njenih sestara i nevenčanog supruga, Pavić je Ivanu Ilić godinama proganjao. A Blic, koji bi da zaštiti žene od nasilja, našao je da je primereno da objavi sledeći pasus

Da li je to zaista bitno? Da li je to zaista bitan detalj koji mora da bude objavljen? Možda je trebalo prostor posvetiti opcijama koje žene imaju kada ih neko proganja, kome da se obrate, šta treba da prilože, kako mogu da se zaštite. Možda je to bilo bitnije od rekla-kazala osude žrtve?

Plave plastične sandale

Prilikom usvajanja predloga o dekriminalizaciji seks-industrije, organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (Amnesty International) je kao jedan od razloga za takvu odluku navela potrebu da se sa radnica i radnika u seks-industriji skine stigma. Da stigma postoji nije tajna. Jedan od najraširenijih mitova o silovanju je da je prostitutke nemoguće silovati, odnosno da osobe koje prodaju seksualne usluge samim time pristaju na sve seksualne činove sa svima. U takvoj situaciji teško da će se bilo koja prostitutka obratiti policiji u slučaju da postane žrtva seksualnog ili drugog nasilja. Pitanje je koliko bi dekriminalizacija doprinela skidanju stigme i pitanje je koliko bi vremena bilo potrebno za takvu promenu svesti, te se samim time može postaviti pitanje da li ta eventualna dobit treba da igra neku ulogu u raspravama o dekriminalizaciji seks-industrije.

Nećemo se zadržavati sada na tom pitanju. Sada ćemo se pozabaviti stigmom koja okružuje seks-industriju i koja pre svega pada na žene koje se bave prostitucijom.

U našoj javnosti rasprava o prostituciji i seks-industriji skoro i da nema. Ono na šta se može naići su tekstovi koji se bave "sponzorušama" i vremenom, između reči "sponzoruša" i reči prostitutka prestalo je da bude razlike. A kada se pojavi takav tekst, samo pojačava stigmu. Pre tri dana na sajtu B92 pojavio se jedan takav tekst - Večita dilema: Sociolog objašnjava razliku između prostitutke i sponzoruše. U tekstu crnogorska sociološkinja Tanja Vujović između ostalog kaže (i ovo je izvučeno ispod samog naslova teksta):

"Sponzoruše se razlikuju od prostitutki po tome što je kod njih prisutan veći stepen poremećaja mentalne strukture". 

Dakle, po sociološkinji Vujović, i "sponzoruše" i prostitutke imaju "poremećaj mentalne strukture", to se ne dovodi u pitanje. Pričajući o prostituciji u Crnoj Gori, ona navodi da je prostitucija "surov svet", da se devojke i žene "mame" kako bi ušle u taj posao, pominju se makroi i podvodači, ali ni u jednom trenutku se ne pominje koliko je prostitucija opasna za žene koje se time bave. Iz prethodno citirane izjave se može i zaključiti da (ona smatra da) se prostitucijom bave samo osobe sa poremećajem mentalne strukture, dakle ne osobe koje su iz bilo kojih razloga primorane na to (pretnje, ugrožena egzistencija) ili osobe koje su to izabrale slobodnom voljom (u razloge ovde ne možemo ulaziti).

Sociološkinja Tanja Vujović bi svakako podržana predlog AI:

Ona smatra da bi uvođenje prostitucije u legalne tokove doprinelo snažnijem očuvanju porodice i porodičnih vrednosti.
“Prostituciju u Crnoj Gori treba legalizovati, dekriminalizovati i staviti je pod kontrolu države. Tako bi se sprečila maloljetnička prostitucija, smanjilo stvaranje kriminalnih grupa i sprečilo širenje zaraznih bolesti. Legalizacija prostitucije ne znači njeno odobravanje ili stimulisanje, ali predstavlja jedinstven način da se društvo bori sa kriminalnim strukturama koje diriguju, kontolišu i eksploatišu prostituciju”, rekla je Vujović za Pobjedu. 

Ali sa druge strane, "sponzoruše" ... U stvari, nije jasno o čemu je ovaj tekst. Da li o dekriminalizaciji seks-industrije, fenomenu "sponzoruša" ili opasnostima prostitucije. Jedna stvar je pak sasvim jasna u tekstu, "sponzoruše" su gore od prostitutki. I to je ta stigma o kojoj se govori. O prostitutkama nemamo dobro mišljenje, a ove su gore i od njih.

Evo kako to izgleda na konkretnom primeru. U selu Katrge juče je ubijena mlada žena Ivana Ilić. Ubio ju je sedamdesetdvogodišnji Predrag Panić iz istog mesta.

Možda je previše učitavanja da kažemo da ovi komentari u stvari znače - bila je sponzoruša, sama je kriva - ali možda i ne bi.

Izbor

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (AI) nedavno je usvojila predlog u kome se preporučuje dekriminalizacija seks-industrije. Konkretno to znači da se svi učesnici i učesnice (osobe koje pružaju usluge kao i one koje ih kupuju, makroi, vlasnici bordela itd) prepoznaju kao odrasle osobe (pod uslovom da su starije od 18 godina, naravno) koje u seks-industriji svojevoljno učestvuju.
Ovakva odluka je podelila javnost. Neki podržavaju odluku AI i smatraju da je bilo krajnje vreme da se donese takva odluka, dok drugi smatraju da će upravo sprovođenje te odluke dovesti najugroženije grupe (žene, manjine, mlade, siromašne) u još veću opasnost. Pitanje seks-industrije je izuzetno složeno, ali podaci pokazuju da je u zemljama u kojima je prostitucija legalizovana (bitno je napomenuti da postoji razlika između "dekriminalizacije" i "legalizacije") primećen porast trafikininga u vezi sa seks-industrijom.

Naravno, kada se priča o seks-industriji najčešće je fokus stavljen na radnice, prostituisane žene, žrtve trafikinga i to sa dobrim razlogom. Najbitnije je obezbediti njihovu sigurnost, ali ne sme se zaboraviti i druga strana. Oni koji kupuju seksualne usluge. Projekat "Nevidljivi muškarci" prenosi reči korisnika seksualnih usluga preuzetih sa raznih foruma na kojima daju "prikaze" svojih iskustava, daju preporuke jedni drugima, ili upozoravaju. Od kada je AI objavio predlog o dekriminalizaciji seks-industrije, tviter nalog projekta posvećen je ukazivanju na opasnost potpune dekriminalizacije seks-industrije. Oni za ukazivanje na opasnosti koriste reči samih korisnika usluga.

O temi seks-industrije ima se reći dosta toga. Ovo je bio samo kratki presek dešavanja vezanih za predlog Amnesti internešenela. 

Mislite o tome

"Pričljivost žena se ne ocenjuje u odnosu na muškarce, 

već u odnosu na tišinu." 

"Rekao je da mu pripadam"

U tekstu objavljenom juče u Slejtu (Slate) Amanda Markot se bavi nasiljem u porodici. Preko vikenda u Hjustonu u Teksasu ubijeni su žena, muž i njeno šestoro dece. Ubio ih je bivši momak žene. Načelnik policije je izjavio kako "ne razumeju i ne mogu da razumeju motivciju pojedinca koji bi lišio života tolike ljude, uključujući i decu." Amanda Markot međutim nije ubeđena. Sa jedne strane joj je jasno zašto bi se takvi postupci otpisali kao nerazumljivi, ali sa druge strane:

Činjenica je da možemo da razumemo motivaciju nekoga ko bi učinio tako nešto. Nasilje u porodici skoro isključivo vrše muškarci koji više nego prosečno imaju osećaj da im neka prava pripadaju samo zato što su muškarci - muškarci koji osećaju da imaju prava da kontrolišu ženu samo zato što su izlazili sa njom ili se oženili njome, da pribegavaju nasilju kada počnu da gube kontrolu.

Slično je i u našim medijima. Nasilja u porodici sa smrtonosnim ishodom se proglašavaju "tragedijama", čitamo intervjue sa komšijama i rođacima koji su svi zbunjeni jer su bili tako skladan par, a u isto vreme saznajemo da je nasilje prijavljivano policiji. Amanda Markot svoj tekst završava konstatacijom da je "nasilje u porodici najmanje misteriozna vrsta nasilja koja postoji." I ne treba ga tretirati kao misteriju, već kao izuzetno ozbiljan problem koji mora da se rešava.

Slika je delo Sabine Ćudić i deo su projekta ”Rekao je da me voli” (2011.)
Preuzeto sa linka