Oksimoron 2

Savetnik

U veče tog istog dana, 2.10.2011, savetnik predsednika republike Srbije Nebojša Krstić piše Nekoliko saveta organizatorima Parade Ponosa. Lepo od savetnika što svoje savetničke usluge nudi besplatno, ali pogledajmo malo bliže kakve savete nudi Krstić. Pre no što krene sa savetovanjem on postavlja pitanje koje je ideja vodilja celog savetodavnog teksta:

Šta je sama LGBT populacija, odnosno organizacije koje štite njene interese, učinila u poslednjih godinu dana kako bi umanjila odijum javnosti koja je većinski homofobična?

Odmah potom nudi i odgovor:

Razlog opštenarodne «homofobije» i nepovoljnog stava prema Paradi ponosa, po mom skromnom mišljenju, je to što ljudi ne znaju lično nikoga ko je LGBT. Pa o onome što ne znaju imaju pogrešnu predstavu. Ljudi o homoseksualcima znaju ono što su videli na TV ili čuli od nekoga ko o tome ništa ne zna. Znaju onoliko koliko smo npr. mi znali o četnicima učeći o njima iz filmova Veljka Bulajića. Dakle, većinski, svi mi imamo karikaturalnu i izvitoperenu predstavu i o gejevima i o njihovom problemu.

E, ako je tako, a tako je, pitam se šta su same LGBT organizacije učinile u poslednjih godinu dana, kako bi objasnili javnosti da su oni ljudi isti kao svi mi. Da su oni ljudi sa problemima koje imamo svi mi samo uvećanim za onaj deo koji proizvodi homofobija okoline.

Nisam siguran da su uradili mnogo.

Kažete i oni su ljudi? Pa da se razilazimo onda...

Sumiran, Krstićev savet izgleda ovako: ubedite nas da ste i vi ljudi, odnosno ubedite nas da zaslužujete da vas država tretira kao građane/ke. Nije potreban preveliki trud da bi se proniklo u značenje ovog teksta. Citat je dovoljan. 

Oksimoron

Viteški Ustav

Poslednjih mesec dana, u žižu javnosti je ponovo dospelo pitanje LGBT prava, a u vezi sa Paradom ponosa. Kada je dan pred održavanje Parada otkazana, postalo je jasno KOJA su to prava ugrožena LGBT osobama i ZAŠTO je njihova borba bitna za sve građane Srbije. Naravno, kada kažem postalo je jasno, u stvari mislim postalo je jasno ljudima koji su svesni značaja poštovanja Ustava i zakona (naročito u državi koja se guši u korupciji, kriminalu i nasilju). Tim ljudima ne samo da je jasno da je poštovanje Ustava i zakona bitno, već im je i jasno da je izuzetno bitno da se to poštovanje vidi. A Parada ponosa, kao skup koji mali broj građana javno podržava, ali koji je u potpunosti u skladu sa Ustavom i zakonima, je najbolja prilika da država pokaže da je spremna na sve kako bi zaštitila sopstveni Ustav i zakone (odnosno sebe).

Ne bih se sada bavila pitanjem da li je država kapitulirala pred nasilnicima ili ih je politički vrh iskoristio ne bi li ugrabio još koji mandat. Radije bih se osvrnula na preporuke koje su sa raznih strana stigle organizatorima Parade ponosa. Sve te preporuke su navodno dobronamerne, izrečene u cilju lakšeg, boljeg, produktivnijeg organizovanja Parade i poboljšanja života LGBT osoba, međutim, lako je uočiti da se iza tih preporuka krije homofobija, maskirana viteštvom.

Poslovna žena za XIX vek ...

... ne, nisam omašila rimske brojke. Blic Žena, ne bi li u ovakvoj ekonomskoj situaciji (lokalnoj i šire) pomogla svojim čitateljkama odlučila je da objavi članak Zašto žene ne umeju s novcem? Kako je tekst izuzetno kratak i kako nije potrebno previše da bi se proniklo u to šta tekst poručuje citiraću ga ceo, uz minimalne dodatke. Kao autorka teksta potpisana je Žena.

Ja bih ovo, ja bih ono

Većina žena kada ima novac troši ga nemilice na sve što im zaista i nije potrebno, a jedna od najčešćih rečenica koju žene izgovaraju je: Ja bih ovo, ja bih ono, ali nemam novca za to. I upravo ovakvo neodgovorno ponašanje prema novcu krije se iza zastarele činjenice da se za osnovne potrebe u kući uvek brinuo muškarac, a ženin novac je bio nešto kao džeparac.

Po Blic Ženi (ili samo Ženi) u modernom društvu još uvek važe zastarela pravila. Ili to, ili su ta zastarela pravila toliko dugo bila na snazi da su se nekim čudom ženama upisala u genetski kod. U svakom slučaju, po tim zastarelim pravilima u braku je žena nešto kao najstarija ćerka, koja možda ima najveći džeparac, ali je ipak (materijalno) zavisna.

Prema statističkim podacima 70 odsto žena u nekom trenutku ostanu same i postanu finansijski odgovorne. Od njih samo 47 odsto ima dovoljno za pristojan samački život.

Za razliku od 59 odsto muškaraca koji ako ostanu udovci mogu normalno da žive, žene se nađu izgubljene u situaciji kad novac koji imaju moraju da rasporede na račune, hranu i poneku sitnicu.

Žene nužno ostanu same (u 70% slučajeva), verovatno kad muž nađe mlađu, a muškarci ostaju sami jedino u slučaju da žene umru pre njih. A pošto žene u proseku duže žive...

S obzirom na majčinske obveze zbog kojih žene često prekidaju karijeru ili je kasnije započinju, obično imaju manju penziju od muškaraca, a rešenje je u umerenosti i razmišljanju unapred.

Rekla bih da je rešenje u tome da ne čitaju Blic Ženu.

*Hvala Dokonoj Popadiji bez koje ne bih spazila ovaj biser lifestyle odeljka

Šta zna psihoterapeut šta je seksizam...

Društvo u kome se rodne uloge podrazumevaju mora da se održava, te rodne uloge se stalno moraju učiti jer, suprotno onome što (patrijarhalno) društvo tvrdi, one se ne podrazumevaju. U prethodnom postu sam pomenula najniži nivo na kome se te uloge uče, porodicu. U porodici, žene su zadužene za vaspitanje dece i samim time (paradoksalno), one su zadužene za održavanje rodnih uloga koje su daleko restriktivnije za njih same (i njihove ćerke).

Ako je dobro za mene...

Međutim, sve te majke ne izmišljaju pravila kojima uče ćerke i sinove. Ta pravila nastaju izvan (iznad) porodičnog nivoa. Ona nastaju kada, na primer, osoba koja se kao naučnik/ca bavi pojavama u društvu, a koja je već u određenoj sredini etablirana kao uspešna u svom poslu, objavi članak u najpoznatijoj dnevnoj novini, novini sa ogromnom čitanošću. Ali zašto da se bavimo hipotezama, evo jednog konkretnog primera.

Seksistkinja

Seksizam, odnosno diskriminacija na osnovu roda označava primenjivanje stava da postoje rodno specifične karakteristike koje utiču na sposobnosti određene osobe. Laički rečeno, to znači da verujete da je ženama mesto u toplom porodičnom domu, a da je muškarcima mesto u zastrašujućoj javnoj sferi gde zarađuju novce. Naravno, teško je reći ko je kriv za seksizam, jer je ljudsko društvo već hiljadama godina patrijarhalno uređeno i to uverenje, žene - kuća, muškarci - javnost, je utkano u samu srž društva.

Ovu etiketu je sigurno napravila neka žena

Međutim, B92 ŽIVOT i sada pruža odgovor na neodgovorljivo pitanje: Žene su krive za seksizam? Doduše, blago se ograđuju znakom pitanja, ali u (izuzetno kratkom, uzetom ko zna odakle) tekstu piše:

Studija sprovedena na Baskijskom univerzitetu obuhvatila je 1.455 dečaka i devojčica između 11 i 17 godina, kao i njihove roditelje – 764 majke i 648 očeva. Rezultati su pokazali da su muškarci skloniji seksističkim uverenjima, međutim, kad je u pitanju prenošenje ovakvih ideja, majke su imale jači uticaj na decu.
Istraživači su bili izuzetno iznenađeni ovakvim rezultatima: „Ako uzmemo u obzir činjenicu da su žene žrtve seksizma, paradoksalno je da su one te koje takva uverenja prenose na svoju decu“, stoji u zaključku studije.

I čisto da znate, ovo je celokupan tekst 'članka'. I ako oni mogu u tri rečenice da kažu zašto, ja ću probati da u tri rečenice objasnim zašto nije.
1. Majke imaju jači uticaj na decu jer su one te koje provode više vremena sa njima, a zbog uverenja (patrijarhalnog društva) da je ženi mesto pored dece.
2. Žene koje preuzmu (patrijarhatom) rodno predviđenu ulogu (pored dece, u kući) su 'nagrađene' zbog tog izbora (uživaju poštovanje u društvu), dok su žene koje odustanu od klasične rodne uloge (izaberu i karijeru ili samo karijeru) 'kažnjene' i stalno moraju da opravdavaju svoj izbor.
3. Svaka majka će naučiti svoje dete da radi ono za šta će biti nagrađeno u društvu, a ne ono za šta će ga društvo svakodnevno kažnjavati i preispitivati.

Pitanje nije ko je veći seksista, muškarci ili žene; to pitanje čak i ne bi smelo da se postavlja. Problem je u patrijarhalnom uređenju društva u kome su još uvek nagrađene osobe koje se odluče za rodno tradicionalne uloge, čime je i muškarcima i ženama ograničen izbor. Kada je problem jasno označen, iznalaženje rešenja je lakše.