Seksizam, odnosno diskriminacija na osnovu roda označava primenjivanje stava da postoje rodno specifične karakteristike koje utiču na sposobnosti određene osobe. Laički rečeno, to znači da verujete da je ženama mesto u toplom porodičnom domu, a da je muškarcima mesto u zastrašujućoj javnoj sferi gde zarađuju novce. Naravno, teško je reći ko je kriv za seksizam, jer je ljudsko društvo već hiljadama godina patrijarhalno uređeno i to uverenje, žene - kuća, muškarci - javnost, je utkano u samu srž društva.
Međutim, B92 ŽIVOT i sada pruža odgovor na neodgovorljivo pitanje: Žene su krive za seksizam? Doduše, blago se ograđuju znakom pitanja, ali u (izuzetno kratkom, uzetom ko zna odakle) tekstu piše:
I čisto da znate, ovo je celokupan tekst 'članka'. I ako oni mogu u tri rečenice da kažu zašto, ja ću probati da u tri rečenice objasnim zašto nije.
1. Majke imaju jači uticaj na decu jer su one te koje provode više vremena sa njima, a zbog uverenja (patrijarhalnog društva) da je ženi mesto pored dece.
2. Žene koje preuzmu (patrijarhatom) rodno predviđenu ulogu (pored dece, u kući) su 'nagrađene' zbog tog izbora (uživaju poštovanje u društvu), dok su žene koje odustanu od klasične rodne uloge (izaberu i karijeru ili samo karijeru) 'kažnjene' i stalno moraju da opravdavaju svoj izbor.
3. Svaka majka će naučiti svoje dete da radi ono za šta će biti nagrađeno u društvu, a ne ono za šta će ga društvo svakodnevno kažnjavati i preispitivati.
Pitanje nije ko je veći seksista, muškarci ili žene; to pitanje čak i ne bi smelo da se postavlja. Problem je u patrijarhalnom uređenju društva u kome su još uvek nagrađene osobe koje se odluče za rodno tradicionalne uloge, čime je i muškarcima i ženama ograničen izbor. Kada je problem jasno označen, iznalaženje rešenja je lakše.
 |
| Ovu etiketu je sigurno napravila neka žena |
Studija sprovedena na Baskijskom univerzitetu obuhvatila je 1.455 dečaka i devojčica između 11 i 17 godina, kao i njihove roditelje – 764 majke i 648 očeva. Rezultati su pokazali da su muškarci skloniji seksističkim uverenjima, međutim, kad je u pitanju prenošenje ovakvih ideja, majke su imale jači uticaj na decu.
Istraživači su bili izuzetno iznenađeni ovakvim rezultatima: „Ako uzmemo u obzir činjenicu da su žene žrtve seksizma, paradoksalno je da su one te koje takva uverenja prenose na svoju decu“, stoji u zaključku studije.
1. Majke imaju jači uticaj na decu jer su one te koje provode više vremena sa njima, a zbog uverenja (patrijarhalnog društva) da je ženi mesto pored dece.
2. Žene koje preuzmu (patrijarhatom) rodno predviđenu ulogu (pored dece, u kući) su 'nagrađene' zbog tog izbora (uživaju poštovanje u društvu), dok su žene koje odustanu od klasične rodne uloge (izaberu i karijeru ili samo karijeru) 'kažnjene' i stalno moraju da opravdavaju svoj izbor.
3. Svaka majka će naučiti svoje dete da radi ono za šta će biti nagrađeno u društvu, a ne ono za šta će ga društvo svakodnevno kažnjavati i preispitivati.
Pitanje nije ko je veći seksista, muškarci ili žene; to pitanje čak i ne bi smelo da se postavlja. Problem je u patrijarhalnom uređenju društva u kome su još uvek nagrađene osobe koje se odluče za rodno tradicionalne uloge, čime je i muškarcima i ženama ograničen izbor. Kada je problem jasno označen, iznalaženje rešenja je lakše.
Mislim da opravdavaš nešto što se ne sme opravdavati. Ovog puta se ne slažemo. Te iste žene ne samo da uče svoju decu da nastavljaju stereotip nego su i agresivne prema svima koji pokušavaju da se probiju izvan granica tradicionalnih polnih uloga. I dalje od toga, tretiraju druge žene gore nego muškarci.
OdgovoriIzbrišiOvo društvo još uvek nagrađuje žene koje odluče da preuzmu tradicionalniju ulogu, ulogu žene koja brine o porodici, a sebe večito stavlja na drugo mesto. Taj izbor je daleko lakši jer je u društvu već sve uređeno da radi po tom sistemu - žena u kući, muškarac van kuće. Kada žena odluči da gradi karijeru ili odluči da se ne uda, a ipak rodi dete ili na bilo koji drugi način izađe iz tradicionalnih okvira, ona je pod stalnim pritiskom sredine. U takvim uslovima nije čudo da dobar deo žena još uvek bira tradicionalniju ulogu, jednostavno lakše je.
OdgovoriIzbrišiAli ako kažemo da su žene krive za seksizam zato što one, upravo zbog tih (nametnutih) rodnih uloga, provode više vremena sa decom i uče ih da kroz život prolaze prateći već dobro utabane staze, pa... to je malo kontra-produktivno.
Jer seksizam kao takav nije uzrok problema. Seksizam je proizvod patrijarhalnog društva. Naravno da u svakodnevnom životu treba ukazati, i osuditi seksističke poruke (bilo da dolaze od muškaraca ili od žena), ali proglašavati žene ili muškarce više krivim za seksizam ne vodi ničemu. Sigurno ne vodi rešenju problema. Nemoguće je reći da je majka, koja u današnjem društvu, u Srbiji na primer, u nekom mestu srednje/manje veličine, uči ćerku da treba da se uda, a kad rodi dete da bar godinu dve ne radi, a možda i duže, vođena seksizmom. Majka uči svoju ćerku kako najbolje da živi u svetu koji ona poznaje, a u današnjem svetu ta očekivanja još uvek postoje. Naravno, danas devojčice imaju daleko više izbora nego što su imale pre recimo 50 ili 100 godina, pa eto nije strašno ni ako je neudata, a ima 25-30 godina (što bi pre 100 godina definitivno bio skandal i velika sramota). Ali neka očekivanja još uvek opstaju. I do toga da nije skandal ako je ćerka od 30 neudata nije došlo jer su žene odlučile da budu malo manje seksistkinje, već je došlo zbog promena nastalih u društvu, a jedna od tih promena je bila i borba za prava žena, i razvoj feminizma.
Ja postom nisam htela da kažem da je seksizam ok ako dolazi od žena, nikako. Htela sam da kažem da seksizam kao takav nije uzrok problema. Pored toga, stavljanje odgovornosti za pojavu i održavanje seksizma na pleća jednog roda, u ovom slučaju ženskog, samo pomaže da se održi pretpostavka da se vodi nekakva borba za premoć između muškaraca i žena. Ta pretpostavka, sa druge strane, onemogućava hvatanje u koštac sa patrijarhalnim uređenjem, čije opstajanje znači i opstajanje seksizma i eto začaranog kruga. Dakle, pre svega se mora odustati od toga da treba da se vodi borba men vs women.
Nadam se da sam se objasnila :)
Dodatak: Nije poenta primetiti pojavu (žene održavaju rodne uloge), već se treba pozabaviti time šta stoji iza te pojave, šta je uzrokuje.
OdgovoriIzbriši"hvatanje u koštac sa patrijarhalnim uređenjem"
OdgovoriIzbrišiJa bih volela da vidim nešto ovako u Srbiji http://bit.ly/p6XgB3 ali to ostaje u domenu SFa, pošto se ovde ne sprovode mnogo benigniji zakoni. Zamisli Srbendi narediš zakonom da obavlja kućne poslove, to bi bio veoma konkretan udarac na postojeći sistem rada: on malo do ništa, ona sve. :)
Nesumnjivo je da pokazivanje prstom i svaljivanje krivice na jedan pol, bio to muški ili ženski, neće doprineti rešavanju problema. Ja sam samo uvek zatečena kada vidim da žena, kojoj poredak ne ide na ruku, ustane u njegovu odbranu glasnije od muškarca. Njih ipak razumem - lepo im je. All in all, kapiram šta si htela da kažeš.
Jednostavno, žena kojoj ne ide poredak na ruku, a staje u njegovu odbranu, često ni ne razmišlja u tom pravcu, već smatra da je poredak činjenično stanje koje kao takvo ne treba menjati. U stvari, ona ni ne razmišlja o poretku...
OdgovoriIzbrišiČini mi se da se baš na ovom blogu vodila polemika o obrezivanju žena gde je Anin stav iz ovog članka i komentara najbolje prikazan u filmu http://www.imdb.com/title/tt1054580/: majka drži 4-godišnju ćerku da joj se "na živo" odradi obrezivanje, koje takođe obavlja žena. Bez obzira na to što su joj prethodno ćerke već umirale od infekcija! Za takvu ženu, POREDAK = tako mora da bude. One koje pak vide da s poretkom nešto nije u redu biraju, kao što je Ana navela, liniju manjeg otpora.
"Za takvu ženu, POREDAK = tako mora da bude." Sorry, ali to je pitanje nedostatka inteligencije i/ili zdravog razuma. Kapiram da nismo svi na istoj intelektualnoj ravni, ali postoje stvari koje jednostavno škripe svakome ko ima trunku razuma i čovečnosti u mozgu.
OdgovoriIzbrišiKako su se 90ih polomili da nam objasne da imamo "najveću stopu od svih stopa", da smo pobedili NATO, da nam je baš super, i jeste da su mnogi progutali priču, ali svi znamo šta se na kraju desilo. Dovoljno je bilo pogledati oko sebe ili oslušnuti sopstveni prazan stomak. Postoje neke stvari koje su loše per se i ne mogu nikako da nadjem opravdanje. Objašnjenje da, ali opravdanje - jok.
Pa da, ali mi ovde tražimo objašnjenja, ne delimo opravdanja...
OdgovoriIzbrišiduchesse, apsolutno razumem tvoj bes. Naravno da svakoga od nas razbesni kada vidimo tako očiglednu nepravdu (majke uče svoje ćerke da budu podređene muževima npr). Međutim, ta nepravda je SAMO NEKIMA očigledna i to nije pitanje inteligencije ili zdravog razuma, to je i pitanje neposrednog i šireg okruženja.
OdgovoriIzbrišiNa Zapadu je apsolutno neverovatno i strašno pomisliti da su u zemljama gde se praktikuje žensko obrezivanje žene te koje insistiraju na tome, i sa zapadnog stanovišta to deluje kao nepotrebno mučenje devojčica od strane njihovih najbližih rođaka, pa i majke. Međutim, žene se jednostavno trude da obezbede budućnost devojčicama, jer ih niko neće oženiti ako nisu obrezane, a ako se ne udaju ne mogu da opstanu.
Juna ove godine u časopisu NationalGeographic izdanje za Srbiju izašao je članak o praksi udaje maloletnih devojčica Premlade za udaju. U jednom delu (koji na žalost nije dostupan u online izdanju piše:
"Pri onom porivu da ugrabite devojčicu i pobegnete, postoji jedan veliki previd šta da radite posle. 'Ako devojčicu odvojimo i izolujemo od njene sredine, kakav će biti njen život?' pita se Moli Melčing, osnivačica organizacije Tostan, čije je sedište u Senegalu, a koja je već stekla međunarodni ugled zahvaljujući svojim programima kojima motiviše ljude u lokalnim zajednicama da napuste običaj udaje dece i obrezivanja ženskih genitalija. Radnici Tostana utiču na ove zajednice da uspostave javne društvene standarde za svoju decu, tako da nijedna devojčica ne bude žigosana kao drugačija ako se ne uda mlada.
'Ne treba ohrabrivati devojčice da beže od kuće', kaže Melčingova. 'Društvene norme se ne menjaju tako što im se protivite ili što ponižavate ljude i govorite im da su zaostali. Uverili smo se da su čitave zajednice spremne da se vrlo brzo menjaju. To nas inspiriše da nastavimo.'"
Bold je moj. Eto, toliko za sada.
OK nije bilo toliko :)
OdgovoriIzbrišiNašla sam tekst Premlade za udaju online, na engleskom doduše -
http://ngm.nationalgeographic.com/2011/06/child-brides/gorney-text/1
Će da pročitam text na engleskom.
OdgovoriIzbrišiElem, postoji tanka linija izmedju opravdavanja i objašnjenja koje umanjuje odgovornost učesnika. Al da se ne objašnjavamo više, meni mozak gubi flexibilnost kada se pomenu neke keywords.
"Kako su se 90ih polomili... Dovoljno je bilo pogledati oko sebe ili oslušnuti sopstveni prazan stomak." Prosto: 90-te su bile period od nekoliko godina, pre kojih su ljudi znali kako izgleda biti sit. Roditi se u jednom sistemu i biti uzgajan po njegovim merilima gde se tačno zna koja uloga ti "pripada" je nešto skroz drugo. Primer je Hakslijev "Vrli novi svet".
OdgovoriIzbrišiDrugim rečima, kako očekivati od stanovnika Platonove pećine da se trgnu i izbore za život van senki?
Dragana, ja i dalje stojim iza toga da su zdrav razum i inteligencija dovoljni za "život bez senki". Istina, treba i dosta snage volje, al takva motivacija ume da dodje iz indignacije i straha. To, naravno, ne važi za sisteme tipa talibanskog koji za svaku omanju grešku preti smrću. Mada čitala sam i tekstove o ženama koje su otišle u smrt jer nisu mogle da žive po njihovim pravilima. Kad već pominjemo stare Grke, eno ti Antigone. ;)
OdgovoriIzbrišiTakodje, mislim da je malo ograničeno reći da je nemoguće imati drugačiji outlook ako si vaspitan u takvom sistemu. Evo iz teksta koji je linkovala domaćica bloga :)
In Yemen I met 12-year-old Reem, who obtained her divorce a few months after Nujood's; in doing so she won over a hostile judge who had insisted, memorably, that so young a bride is not yet mature enough to make a decision about divorce. In India I met the 13-year-old Sunil, who at 11 swore to her parents that she would refuse the groom who was about to arrive; if they tried force, she declared, she would denounce them to police and break her father's head. "She came to us for help," an admiring neighbor told me. "She said, 'I'm going to smash his head with a stone.'"
Ti tzv, pozitivni devijanti su oni koji guraju društvo napred. Oni su ti koji pokreću sistem da im pruži podršku.
Duchesse, da li zaista mislite da su sve žene koje održavaju postojeći poredak glupe? Odnosno, da je žrtva (seksizma u ovom slučaju) sama kriva zato što je žrtva?
OdgovoriIzbrišiBudući da je predmet ovog posta aktivna uloga ŽENA u održavanju patrijarhalnog poretka, ključni moment u toj stvari jeste (1) BROJNOST. Drugim rečima, jedno stanje stvari ne bi bilo održivo da nema većine koja ga podržava. I tu se naši stavovi razilaze. Naši primeri iz grčkog sveta to takođe ilustruju: Platonovi stanovnici u odnosu na Antigonu; kolektiv u odnosu na pojedinca. Nigde ja nisam navela "da je nemoguće imati drugačiji outlook ako si vaspitan u takvom sistemu". Ono što sam imala na umu jeste upravo ta većina, koja će reagovati u skladu sa vaspitanjem.
Tačno je da će uvek biti neka Antigona, Reem, Sunil itd. koje će se pobuniti protiv sistema. Ovoga puta se radi o "ženama koje su otišle u smrt jer nisu mogle da žive po njihovim pravilima" (konkretno Antigona). Da li će se stvari u društvu promeniti (i ako da, za koje vreme?) ako čekamo na pozitivne devijante da poginu zarad svojih ideala? S druge strane, opet nam ostaje ona većina - konformisti.
Sledeća vrlo bitna stavka je (2) NAGON ZA PREŽIVLJAVANJEM. Baš kao što je 90-tih ključna bila glad, u ovom slučaju je to opstanak u patrijarhalnom svetu. Nijedna majka ne želi da njena ćerka bude osuđena od strane okoline i sl. kao što to i ilustruje 3. stavka iz posta.
Prema tome, ključna reč nije OPRAVDANJE nego (3) RAZUMEVANJE. Jer samo objektivnim razumevanjem, bez ličnog emotivnog uplitanja može da se dela u pravcu rešavanja problema. Bes zbog postojećeg stanja stvari ne ide u prilog pozitivnom ishodu.
Pored toga, smatram da nije inteligencija glavni problem već (4) (NE)INFORMISANOST. A tu spadaju različite mere: mediji, predavanja, radionice, blogovi (poput ovog)...
A svakako da će najbolji (5) PRIMER dati upravo one (poput Reem i Sunil) koje se kao ugrožene suprotstave sistemu i pokrenu ga da im pruži podršku. ;)
Lako je nama da sudimo o pojavama kao što je obrezivanje žena ili "tradicionalno podređivanje muškarcu" kada takve pojave nisu bile prisutne ili su u našem društvu manje-više prevaziđene (podređivanje žena danas dobija neke nove forme izvan kuhinje i porodice).
OdgovoriIzbrišiNavešću možda banalan primer. Šta je sa modernim mučenjem zvanim depilacija? Ubeđena sam da će se neka buduća generacija iščuđavati nad tim što su mnoge žene bile spremne da primenjuju bolne zahvate na sebi da bi udovoljile besmislenom društvenom zahtevu- da ženina koža mora biti glatka. Današnje žene ne da ne dovode u pitanje ovo društveno pravilo, nego ga još i racionalizuju (npr. tvrdnjom da se to čini zbog higijene).
Ni ja ne verujem da je to stvar inteligencije. U ovom slučaju, inteligentna žena će pre usmeriti svoju inteligenciju na pronalaženje načina da se što bezbolnije udovoljava društvu (na primer, pronaći će kremu za depilaciju).
"Ni ja ne verujem da je to stvar inteligencije. U ovom slučaju, inteligentna žena će pre usmeriti svoju inteligenciju na pronalaženje načina da se što bezbolnije udovoljava društvu (na primer, pronaći će kremu za depilaciju)."
OdgovoriIzbrišiOdlična primedba, a boljeg primera od depilacije nema! Zdrav razum i inteligencija nalažu da se osoba uklopi u okolinu (društvo), a ne da ide protiv nje.
Ljudi, poredjenje depilacije i sakaćenja ženskih polnih organa je potpuno neukusno. Štaviše, nije mi jasno zašto je depilacija podredjivanje. Lično poznajem hetero muškarce koji se depiliraju.
OdgovoriIzbriši"Duchesse, da li zaista mislite da su sve žene koje održavaju postojeći poredak glupe? Odnosno, da je žrtva (seksizma u ovom slučaju) sama kriva zato što je žrtva?"
Dragana, molim te da mi ne persiraš, ovo je net. Potom, inteligencija je sačinjena od mnoštva faktora. Postoje osobe koje umeju da rešavaju komplikovane logičke zadatke a da pritom ne mogu da se snadju u najsmešnijoj društvenoj situaciji. Takodje, ako neko jeste glup, nije kriv zbog toga.
"Da li će se stvari u društvu promeniti (i ako da, za koje vreme?) ako čekamo na pozitivne devijante da poginu zarad svojih ideala?"
Svakako ne. Krv naravno ne mora da padne da bi došlo do promene u društvu, ali neko mora da povede svojim primerom. Sigurna sam da nisam napisala da je neophodno da pojedinci žrtvuju svoje živote zarad opšteg napretka i razvoja svesti. Pogotovo ne na tlu Evrope u 21om veku.
Ako zdrav razum i inteligencija nalažu da se uklopiš, jel to znači, npr. da ako svi slušaju turbo folk i obožavaju Cecu&Arkana ti treba da radiš isto? Čovek treba da se konformiše da bi mogao da funkcioniše unutar zajednice, ali svako mora da ima ličnu granicu, a ona se, bar za mene, povlači tamo gde treba da uradim nešto što bi bilo na štetu mog deteta. A ako neko ne kapira kakvu štetu majka nanosi svojoj ćerci ako je uči da treba da se podredjuje, onda nešto zaista nije u redu sa inteligencijom i zdravim razumom dotične osobe. Od ovoga, opet, izuzimam ljude koji žive u totalitarnim režimima, teokratijama i sl.
Moja poenta je: ako se postavljamo u položaj žrtve, nikada nećemo napraviti pomak. Moramo prihvatiti odgovornost koju kao žene imamo u podržavanju stereotipa i održavanju poretka. Pa kad priznamo da imamo aktivnog udela u tome, tek onda možemo da razmišljamo o razlozima, objašnjenjima i načinu da se s time prestane.
Toliko od mene, odjavljujem se sa ove rasprave.
Nisam očekivala razmimoilaženja oko depilacije. Eto, možda je to dobra ideja za narednu temu.
OdgovoriIzbrišiStvar je u tome da se prepoznaju neki fenomeni u "svom dvorištu" jer je to mnogo teži zadatak od traženja istih u drugačije ustrojenim društvima. Moja poenta je: društvena norma ima to obavezujuće dejstvo i u određenom društvu se uzima kao nešto zdravorazumsko i normalno (bez obzira da li ta norma predviđa odsecanje glave, udova ili nešto treće). Naravno da za samog pojedinca nije svejedno šta norma predviđa, ali ona neće biti osporena zbog toga što je "strožija". Obožavanje Cece i Arkana je možda masovno raspoloženje, ali nije društvena norma.
Za mene, depilacija je zanimljiva jer je obavezujuća samo za žene. Muškarci se mogu depilirati, ali i ne moraju, to je stvar izbora i niko u njih neće upirati prstom ukoliko to ne čine. Sa druge strane, depilacija(ako i nije bolna i skupa) zahteva vreme, monotona je i besmislena. To je Sizifov posao par excellence. Nije ni čudo što je namenjen baš ženama.
P.S. Samo da pohvalim: blog je odličan.