Oksimoron

Viteški Ustav

Poslednjih mesec dana, u žižu javnosti je ponovo dospelo pitanje LGBT prava, a u vezi sa Paradom ponosa. Kada je dan pred održavanje Parada otkazana, postalo je jasno KOJA su to prava ugrožena LGBT osobama i ZAŠTO je njihova borba bitna za sve građane Srbije. Naravno, kada kažem postalo je jasno, u stvari mislim postalo je jasno ljudima koji su svesni značaja poštovanja Ustava i zakona (naročito u državi koja se guši u korupciji, kriminalu i nasilju). Tim ljudima ne samo da je jasno da je poštovanje Ustava i zakona bitno, već im je i jasno da je izuzetno bitno da se to poštovanje vidi. A Parada ponosa, kao skup koji mali broj građana javno podržava, ali koji je u potpunosti u skladu sa Ustavom i zakonima, je najbolja prilika da država pokaže da je spremna na sve kako bi zaštitila sopstveni Ustav i zakone (odnosno sebe).

Ne bih se sada bavila pitanjem da li je država kapitulirala pred nasilnicima ili ih je politički vrh iskoristio ne bi li ugrabio još koji mandat. Radije bih se osvrnula na preporuke koje su sa raznih strana stigle organizatorima Parade ponosa. Sve te preporuke su navodno dobronamerne, izrečene u cilju lakšeg, boljeg, produktivnijeg organizovanja Parade i poboljšanja života LGBT osoba, međutim, lako je uočiti da se iza tih preporuka krije homofobija, maskirana viteštvom.


Kontekst

Da bismo mogli da dopremo do onoga što je maskirano viteštvom, prvo moramo da vidimo šta je viteštvo i koje su njegove odlike. Viteštvom sam se bavila u više navrata, a za potrebe ovog posta podsetiću na dva citata.

Srpski vitez

Citat Suzan Faludi:

"Zaštitnički reket," kako su ga feministkinje nazvale pre koju deceniju, služio je da drži žene na njihovom mestu primoravajući ih da se za zaštitu od muškaraca obraćaju - drugim muškarcima. Ženski strahovi od "loših" muškaraca, terali su ih uplašene u naručja "dobrih" muškaraca. Kavaljerstvo je naličje muškog nasilja. Te dve sile su se upotpunjavale, svodeći žene na večito zavisna lica, i dozvoljavajući muškarcima da igraju uloge večitih zaštitnika.

I citat Kristine Hof Samers:

Postoji osnovni društveni ugovor između muškaraca i žena koji se mora poštovati u svim civilizovanim društvima, i vekovima smo se borili da to postignemo. A osnovna istina iza toga je da su skoro svi muškarci fizički jači od skoro svih žena. Ako bi postojao muški tim i ženski tim, oni bi nas satrli sa zemljom... I zato smo razvili kodekse viteštva i galantnosti. Kada muškarac ženi otvori vrata, to je gest poštovanja, ali time takođe poručuje 'Svestan sam da bih mogao da te nadjačam'... Ukoliko ne odgajite mladiće da poštuju devojke, i devojke da se ponašaju na načine koji zaslužuju poštovanje, imaćemo, na neki način, tu zbunjenost koju primećujem na kampusima, gde su dominantne 'veze za jednu noć', opijanje, i nečuvena ponašanja...

Dakle, vitez je fizički snažan, odlučan da (nasiljem) zaštiti slabije (u navedenim citatima su to žene). Međutim, vitez neće zaštiti bilo koga, odnosno bilo koju. Zaštita viteza se mora zaslužiti određenim ponašanjem. Tumačenjem ponašanja se bave sami vitezovi i iako postoje neka generalna pravila, o nijansama se odlučuje od slučaja do slučaja.

Vitez, savetnik i domaćin

Vratimo se sada dobronamernim predlagačima, Draganu Đilasu (vitez), Nebojši Krstiću (savetnik) i Draganu Markoviću Palmi (domaćin).

Vitez

Dragan Đilas je svoj stav obelodanio prošle godine, kada je nakon prve i za sada jedine održane Parade ponosa, izjavio kako ona neće doneti ništa dobro organizatorima. Iako je (formalno) osuđivao nasilje na ulicama Beograda, ipak je apel gradonačelnika očigledno bio upućen organizatorima Parade ponosa. Gradonačelnik je apelovao na sve "bez obzira kakva prava imaju, da ne organizuju manifestacije koje dovode do ovakvih stvari".

Nemojte ljudi k'o Boga vas molim...

Ovaj poziv onima koji imaju bilo kakva prava, da se tih prava odreknu ne bi li sprečili rušenje (njegovog?) grada, Đilas je ponovio ove godine. Nekoliko dana pre no što je trebalo da se održi Parada gradonačelnik daje sledeću izjavu:

Kao gradonačelnik Beograda, pozivam još jednom sve strane da zrelo i odgovorno sagledaju trenutak u kojem se i kao zemlja i kao društvo nalazimo i da odustanu od svojih okupljanja zakazanih u dane vikenda, jer ona komplikuju ionako složenu situaciju.

Kako su ostali skupovi (molitveni hod, porodična šetnja, okupljanje navijača) bili protiv-demonstracije, jasno je da je poziv upućen samo organizatorima Parade ponosa. Gradonačelnik je dodao i sledeće:

Prava jesu svima garantovana zakonom i ja ih nikome ne osporavam, ali moram da podsetim da svako pravo nosi sa sobom i neku odgovornost. Upravo na tu odgovornost se pozivam kada molim organizatore svih okupljanja da od njih odustanu. Ako je za neodržavanje svih najavljenih skupova potreban političar krivac i ako je to cena da nema novih razbijenih glava i podizanja tenzija, pristajem da se taj politički minus pripiše meni.

Ko ga čuva, ko ga brani...

I ovde se gradonačelnik samo-deklariše kao vitez. On je spreman da preuzme odgovornost za otkazivanje Parade, samo da do nasilja ne bi došlo. Kao pravi vitez spreman je da stane u prvi red i primi svu silu udarca („pristajem da se taj politički minus pripiše meni“) kako bi zaštitio slabije (ali i jače). Međutim, ovaj pad na mač gradonačelnika Đilasa je sasvim jasno pad na plastični mač. Poziv je upućen kako ne bi došlo do svekolikog nasilja, prema učesnicima Parade, prema nasilnicima od strane policije i obrnuto i konačno prema Beogradu. Širokogrudo, vitez Đilas svima nudi zaštitu od nasilja, i onima koji bi da vrše nasilje, i onima koji bi to nasilje trpeli, i onima kojima je u opisu posla da povremeno vrše/trpe nasilje. Osim toga, Parada ponosa ne uživa veliku popularnost u narodu i otkazivanje, u periodu pripremanja izbora, može da bude samo politički plus. Naravno, gradonačelnik Đilas je toga svestan.

Ustav? I don't need no stinkin' Ustav!

Vrhunac viteštva Đilas iskazuje u Utisku nedelje emitovanom u nedelju 2.10. Objašnjavajući šta je tačno postignuto zabranom Parade, zašto on podržava zabranu i kako to država u isto vreme može da bude i slabija (jer zabranjuje Paradu usled nemogućnosti da je odbrani) i jača (jer je mogla da je htela), gradonačelnik pominje nerede od prošle godine i glave koje nisu razbijene ove godine. Izlaganje je završio sledećom izjavom: „I mislim da u ovoj zemlji u ovom trenutku treba uraditi sve da se takve stvari izbegnu, ja ću to uvek da radim“. Olja Bećković ga je na to upitala čemu onda Ustav i zakoni protiv diskriminacije, čemu sloboda okupljanja „ako ćete reći, pa ne može, evo ima jačih kojima se to ne sviđa“.

Na pola (neuspešnog) pokušaja da objasni kako nema jačih od države, Đilas počinje da priča o projektima koje je grad Beograd realizovao u saradnji sa GSA (predsednik Gej Strejt Alijanse, Lazar Pavlović takođe u studiju), valjda da bi još jednom dokazao da on nije homofob već pravi pravcijati vitez. I tu izgovara „ja sam čovek… i on (Lazar Pavlović) zna moj stav o Paradi ponosa, ja ga nikad nisam ni krio, ali sam rekao svaki put, ako neko želi fizički da se obračuna sa nekim zato što je on homoseksualac, pa je sad on veliki Srbin i jak je, pa će da prebije nekog, evo zovite mene, ja ću da se pobijem za vas.“

Gradonačelnik, kao što je ponudio da padne na plastični mač, tako sada nudi da taj isti plastični mač iskoristi da jedan na jedan zaštiti LGBT osobe. Kao pravi vitez. A zašto bi gradonačelniku bilo u redu da jedan na jedan zaštiti bilo koju LGBT osobu? „Zato što je to isto nešto što nije u duhu porodičnih vrednosti i pretpostavljam da ćete se vi složiti s tim (Vladan Glišić - Dveri) da vi nekog bijete zato što je on drugačiji i zato što je slabiji od vas“ kaže gradonačelnik. Pretpostavka Dragana Đilasa je da je LGBT osoba fizički slabija; prilično stereotipna i homofobna izjava, naročito ako se uzme u obzir da u tom istom Utisku nedelje Đilas tvrdi kako i on ima gej prijatelje. I ovime Đilas primenjuje logiku Kristine Hof Samers, koja kaže da su "skoro svi muškarci fizički jači od skoro svih žena", i time LGBT osobama pripisuje zavisnost koja je u viteškom kodu namenjena ženama, o čemu piše Suzan Faludi.

A zašto je sada taj mač plastični? Zato što, koliko ja znam, gradonačelnik Đilas nema super moć da bude na više mesta u isto vreme… i nema super sluh ili pak neku vrstu super gejdara koji bi mu javio kada je neka LGBT osoba u opasnosti (u šta smo se uverili na konkretnom primeru desetak dana kasnije).

O domaćinu i savetniku čitajte u sledećem post-u.