Zemlja viteštva i džentlmenstva, a u njoj - ko je jači taj i tlači

Maja ove godine, objašnjavajući šta ga je nagnalo da postane predsednik Unije teniskih profesionalaca Srbije, ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije rekao je sledeće:

Pristao sam iz dva razloga, prvi je predstavljanje Srbije u inostranstvu i ima veze sa mojim spoljno-političkim angažmanom, a drugi je što smatram da treba izgraditi društvo koje neguje viteštvo i džentlmenstvo, što je karakteristika naših reprezentativaca. Diplomatija postaje sve važniji deo jednog naroda i neću preterati kada kažem da je naš tenis najvažniji srpski brend.

Motivi ministra Jeremića su jasni. Država se od početka godine kiti lovorikama Novaka Đokovića (niz od 43 pobeda i 0 poraza, pa ko ne bi hteo malo da se okiti time), čija porodica je osnivač Unije. Interesantniji je ovaj poziv na izgradnju društva viteštva i džentlmenstva. Ne nosim se mišlju da je ministar razmišljao o dubljim značenjima tih termina; oni se samo uklapaju u izgradnju mita o Novaku Đokoviću. Ovaj poziv me je u stvari podsetio na jedno predavanje naše stare znanke Kristine Hof Samers.    

Predavanje je održano 2008. godine. Kada je došlo vreme za pitanja, jedna devojka je upitala, odnosno konstatovala (parafraziram): Primećujem da je dosta momaka zbunjeno i nisu sigurni da li treba devojci da otvore vrata, da joj pridrže stolicu. A primećujem da su i devojke zbunjene. Nisu sigurne kako da se ponašaju. Odgovor Kristine Hof Samers je sledeći (transkript):

Kada pričam o tome da je šteta učinjena, ovo je ono o čemu pričam. Ovo je ta šteta. Postoji osnovni društveni ugovor između muškaraca i žena koji se mora poštovati u svim civilizovanim društvima, i vekovima smo se borili da to postignemo. A osnovna istina iza toga je da su skoro svi muškarci fizički jači od skoro svih žena. Ako bi postoja muški tim i ženski tim, oni bi nas satrli sa zemljom... I zato smo razvili kodekse viteštva i galantnosti. Kada muškarac ženi otvori vrata, to je gest poštovanja, ali time takođe poručuje 'Svestan sam da bih mogao da te nadjačam'... Ukoliko ne odgajite mladiće da poštuju devojke, i devojke da se ponašaju na načine koji zaslužuju poštovanje, imaćemo, na neki način, tu zbunjenost koju primećujem na kampusima, gde su dominantne 'veze za jednu noć', opijanje, i nečuvena ponašanja... Mislim da je ovo strašan problem, da studenti nemaju društveni ugovor o tome šta znači ophoditi se prema devojci kao prema dami. Kada sam pisala 'Rat protiv dečaka' pitala sam mladiće šta za njih znači biti džentlmen, male dečake, 13-14 godina, iz različitih klasa, i svi oni su rekli da to žele da budu, to vide kao nešto dobro, ali nisu znali kako. Kada bih pričala sa radikalnim ženama na kampusima, sve one su protiv nasilja, sve one žele da se organizuju seminari protiv zlostavljanja i 'Take back the night', i tako dalje, umesto 'Take back the night' vratite manire, i tako postignite i jedno i drugo. Ako oni nama daju manire, a mi njima ... mogli bismo da sarađujemo, i na taj način da zaista napredujemo. 

[Neću se baviti time da ovaj govor Kristine Hof Samers ima izuzetno klasistički i rasistički prizvuk. Te dve pojave kod ove autorke zahtevaju da im se posveti posebna pažnja]

Kada pominje da je šteta učinjena, Kristina Hof Samers govori o šteti koja je nastala usled delovanja feminizma. A rešenje koje nudi? Prvo, naučimo dečake da su fizički jači od devojčica, a zatim ih naučimo da tu fizičku snagu obuzdaju. Samers daje (šaljivi?) primer muških i ženskih timova i kako bi nas, nejaku žensku čeljad, muškarci mogli satrti sa zemljom (they would wipe us out i I think we might be doomed kaže ona). Kakve veze to ima sa svetom u kome danas živimo? Odnosno, i bitnije, kakve bi to veze imalo sa svetom koji se trudimo da izgradimo? Apsolutno nikakve, iz jako jednostavnog razloga. Ne živimo u divljini, ne moramo golim rukama da davimo divlje svinje koje ćemo kasnije komadati zubima; ako nam se jede divlja svinja, možemo da odemo do prodavnice i kupimo meso. Snaga ne bi trebalo da bude osobina na koju se pozivamo i opasno je kada se snaga predstavlja kao velika istina iza društvenog ugovora.  

Kristina Hof Samers, stidljivo i usput, skoro u pola glasa daje i uput za ponašanje devojaka. One treba da se ponašaju tako da zasluže poštovanje tih džentlmena i vitezova. Iako malo kasnije u svom govoru pominje da su dečaci zbunjeni, i ne znaju kako tačno da budu džentlmeni, i da je to jedan od problema, Samers ovde ne daje tačne instrukcije devojkama, valjda smatrajući da se neke stvari podrazumevaju. A podrazumeva se da je svaku mladu damu, njena mama, i sama nekad mlada dama, naučila kako da bude mlada dama. Da li se, po istom principu od mame očekuje da nauči i malog džentlmena kako da bude džentlmen? Verovatno, jer mame su zadužene za vaspitanje dece.  

Ta mlada dama, tek pošto je određenim ponašanjem zaslužila poštovanje, može da se oseća sigurnom. Ono što Kristina Hof Samers u stvari predlaže je da se devojke i žene drže u konstantnom strahu od muškaraca (jer bi ih mogli nadjačati u svakom trenutku) i onda će se one, zbog tog straha ponašati kako dolikuje i neće učestvovati u opijanjima i vezama za jedno veče. Vitez i dama se uzajamno uslovljavaju. 

Ako bismo pratili ovu logiku, mogli bismo doći do zaključka da bi Samers imala velikog razumevanja za muškarca koji je pretukao svoju devojku/ženu/partnerku. On bi samo trebalo da dokaže da se ona nije ponašala na način koji zaslužuje poštovanje (na primer, flertovala je sa drugim muškarcem) i samim time on više nije dužan da se prema njoj ophodi kao džentlmen, već može da se posluži silom. To je ako je džentlmen. A ako nije, razumevanje bi došlo još lakše; on jednostavno nije naučen (mama ga nije naučila) kako da bude džentlmen. 

Još jedan, jako uznemirujuć zaključak, može da se izvuče iz logike Kristine Hof Samers. Žene ne zaslužuju poštovanje, one treba da ga zarade svojim ponašanjem. Dakle, pošto su oni ti koji treba da poštuju i budu ispoštovani zauzvrat, pretpostavka je da su muškarci ljudi. Sa druge strane, žene treba da zarade svoje pravo da budu ljudi. Mada, čak ni tada u potpunosti. Jer jedina stvar koju muškarac treba da pruži ženi je uzdržavanje od nasilja nad njom.

U filmu Proizvedeno u Degnamu (film o radnicama koje su se izborile za jednake plate muškaraca i žena), u trenutku kada se štrajk uveliko zahuktao, muž glavne junakinje joj prigovara što nastavlja sa štrajkom. Pita je zašto ima da se buni, pa zar je bitno što žene za isti posao primaju manje plate od muškaraca. Njoj lično ništa nikad nije falilo, eto on je dobar muž jer je ne tuče, jer nema ljubavnicu, jer se ne opija (ne pominje da pomoć u kućnim poslovima pruža tek kad mora, odnosno kad žena nije tu jer se bori za svoja prava), kaže joj on. Prilično uvređena, ona mu odgovara "Pa tako i treba da bude." To bi trebalo reći i Kristini Hof Samers. Prema svim ljudima se treba odnositi sa poštovanjem i svačije dostojanstvo treba poštovati. Ne zato što je ta osoba dama, već zato što je ta osoba - osoba. 

Samers je u pravu što se jedne stvari tiče, treba se obratiti mladićima, muškarcima. Ali ne tako što ćemo ih naučiti da obuzdavaju svoju snagu, a onda ih poslati u potragu za aždajama protiv kojih bi se borili (mada ih Samers ne toliko suptilno upućuje na radikalne žene). Valjda je lakše naučiti ih da sila nije argument, a posle toga ćemo lako.

Nasilje, istina iza društvenog ugovora?
[Beograd 10.10.2010.]

Ako sada ponovo pogledamo poziv Vuka Jeremića za izgradnju društva koje neguje viteštvo i džentlmenstvo, čini se da ove dve osobine ipak nisu navedene slučajno. Ako je vitez i džentlmen onaj muškarac koji je nenasilan kada je sve njemu po volji (ponašanje koje zaslužuje poštovanje), onda je on nasilan kada mu nije sve po volji. Primer takvog ponašanja mogli smo da vidimo 2009 kada je pokušano održavanje Parade ponosa. Ultradesničarske grupe koje inspiraciju crpe direktno iz viteštva XIV veka pretile su nasiljem ukoliko do parade dođe. Oni su svoju aždaju (tog dana) našli u gej osobama. A kao dobra dama, država se povukla.

Čini se da mi već živimo u društvu koje neguje viteštvo i džentlmenstvo. Zar nije vreme da razvijamo neke modernije vrednosti - poput jednakosti i ravnopravnosti?