Anđeo spavaće sobe

Žena viktorijanskog doba - anđeo doma

U svojoj knjizi Postajanje ženom, Adriana Zaharijević se bavi istorijom feminizma, ali i načinom na koji se 'biva ženom'. Pišući o modelu bivanja ženom u viktorijanskoj Engleskoj autorka se posebno osvrće na koncept anđela doma. Termin je skovao Koventri Patmor sredinom XIX veka u pesmi posvećenoj svojoj ženi, za koju je verovao da je savršena žena viktorijanskog doba. A ta žena, kako je opisuje Koventri Patmor, ima sledeće osobine: bespomoćna je, poslušna, graciozna, šarmantna, pobožna, a iznad svega čedna. Ova poslednja stavka je naročito interesantna. Viktorijanskim ženama je seks predstavljan kao nešto čega treba da se čuvaju, nešto čega treba da se gade. U isto vreme, imale su dužnost da zadovolje seksualne potrebe svojih muževa. Ženama je seks predstavljan kao dužnost, nešto što moraju da odrade s vremena na vreme, dok je za muškarce seks predstavljan kao potreba (koju mogu da zadovolje supruge ili pak prostitutke).

[O anđelu doma može da se kaže još štošta, ali ja se ne bih sada zadržavala previše na tome. Ukoliko vas interesuje, knjiga Adriane Zaharijević je dobra polazna tačka.]

Na sajtu B92, u rubrici ŽIVOT (a gde bi drugde) 30.5. je objavljen tekst Kako muškarci doživljavaju seks. I šta kaže neznani autor(ka?), kako to muškarci doživljavaju seks? Za početak nekoliko citata.

Muškarci verovatno nemaju pojma kako njihove voljene žene gledaju na njihov seksualni nagon. Svaka žena je svesna da je seks važan i da vam je potrebniji nego njoj. Ali ne zna da on
spada i u muške emocionalne potrebe. 

Naravno, muškarci vole seks. Međutim, značaj strasti i emocija ne mogu se porediti. Muškarci su u stanju da provedu i ceo život pored osobe, s kojom možda i nemaju vatromet u krevetu, ali gaje duboku emocionalnu povezanost.

...

Uprkos tome, vaš muž ili momak ne mora da bude maza. Možda nikada neće poželeti da vam leži u krilu i umiljava se.

Takvima je način da pokažu privrženost upravo – seks!

Kad se mora, mora se

 „Imam glavobolju“ postao je izraz koji se koristi u skoro ironičnom kontekstu kada nešto ne želimo da uradimo.

Iscrpljene, zaposlene žene po završetku radnog vremena i brige o deci verovatno i nisu raspoložene za seks.

Možda su ljute na muža ili momka i odbijanjem da vode ljubav s njima „teraju kontru“. Na kraju krajeva, možda ih stvarno boli glava.

Međutim, kada kažete svom muškarcu da ne želite seks ili smislite izgovor poput ovog, on to doživljava kao odbijanje. On će „razumeti“ da niste zainteresovani za njega ili da nije dovoljno dobar za vas.

Muškarci su nesigurna bića.

Seks je emocionalna potreba vašeg muškarca i zato nema razloga da to koristite kao poklon kojim ćete njime manipulisati ili ga kažnjavati. Ključ je u tome da ga ispoštujete. Ako tvrdite da vas boli glava ili da ste suviše umorni da bi vodili ljubav, a to ne mislite, učinićete da se oseća loše.

On ne razume zašto ne želite da spavate s njim, kad je seks za njega izvor energije i okrepljenja. 

I mi čitamo B92/ŽIVOT

 Pre svega, ne treba da se prema seksu odnosite kao o nekom vidu popuštanja i ustupka koji činite vašem muškarcu.

Ako ste u braku, zarekli ste se da ćete svog muškarca voleti do smrti. I žene i muškarci treba da se žrtvuju za svog partnera i danas – sutra decu.

Nekada je i seks žrtva. Sasvim je u redu povremeno ga odbiti, ali to ne treba da postane pravilo. Sa druge strane, ako budete uvažavali suprugove emocionalne potrebe za seksom, to će vam se višestruko isplatiti.

Učinite da se oseti poželjnim, pa ćete se i vi tako osetiti.

Stvari će se onda same dešavati.

Uvek imajte u vidu emocionalne potrebe svog muškarca i da ga ne smete da zapostavite.

Nisam mogla da odolim, i citirala sam skoro ceo tekst. Dobro, ceo, samo sam izbacila podnaslove i dve rečenice. A šta je ženama rečeno ovim tekstom:

- muškarci više vole seks od žena

- muškarci koriste seks da bi iskazali privrženost 

- muški ego je lako lomljiva stvar. Nežno sa njim (i egom i muškarcem)

- muškarci ne razumeju "NE"

- muškarci rade na baterije koje se pune seksualnom aktivnošću. Možda zbog trenja.

- žene povremeno treba da se žrtvuju i spavaju sa muškarcem i kada im nije do toga od dece, posla i pranja sudova ili ih (možda čak i zaista) boli glava

- "boli me glava" je kriptonit za muškarce 

- žene treba da ispoštuju muškarce

Kao i viktorijanskoj supruzi, anđelu doma, i modernoj ženi se poručuje da se povremeno žrtvuje da bi zadovoljila potrebe svog muža. Za razliku od viktorijanskog doba, u današnje vreme ova žrtva neće biti nagrađena zaštitom (zakonskom, fizičkom i finansijskom), ona je nagrada sama po sebi. Jer kako epohalno otkriva nepoznati autor(ka?) ovog teksta, i muškarci imaju osećanja, koja se izražavaju seksom. I ta osećanja su ženina nagrada.

Savremena žena i muškarac sa emocionalnim potrebama,
preuzeti iz života

Još jedna stvar povezuje anđela doma i modernu ženu opisanu u ovom članku. U viktorijansko doba je prestalo da se priča o ženi kao o manje savršenom muškarcu (napredak prirodnih nauka, naročito biologije je bio izuzetno bitan za ovo). O muškarcu i ženi se priča kao o različitima. Međutim, da bi se opravdala podređenost žene počinje da se insistira na odvojenosti privatne i javne sfere, gde je javna sfera domen muškarca, a privatna domen žene (i tu je ipak muškarac bio dominantan; muž je bio predstavnik domaćinstva i svih ukućana u svakom pogledu). Žene koje se veličaju u viktorijansko doba su dobre supruge i majke.

Ono što je najviše uznemirujuće u ovom tekstu, bar meni, je što odnos između muškarca i žene mnogo više podseća na odnos majke i deteta nego na odnos (ravnopravnih, seksualnih) partnera. I tu se ponavlja viktorijanska priča, moć žene je vezana za moć majke (i supruge, u slučaju ovog teksta te dve uloge su skoro izjednačene) koja je usko vezana za privatnu sferu.

Kao što sam već napomenula, žrtva viktorijanske žene je nagrađivana zaštitom. Za razliku od nje, modernoj ženi ta vrsta zaštite nije neophodna. Ali, zašto bi onda moderna žena pristajala na tu žrtvu, naročito ako se uzme poruke teksta koja žrtvu u isto vreme proglašava i nagradom? Možda zato što žrtva u stvari i nije žrtva jer, pazite sad, i ženama je seks potreba, ponekad emocionalna, ponekad čisto fizička. A sa druge strane, bez obzira koliko se svet promenio od viktorijanskog doba, još uvek se na neudate žene, ili samice, u određenim godinama gleda s' podozrenjem, prezirom i strahom. Žene od muževa i partnera više ne traže zaštitu pred zakonom, već traže zaštitu pred društvom (da ih slučajno ne proglasi ženama sumnjivog morala), ukratko rečeno, traže od njih da ih načine 'poštenim ženama,' a za uzvrat one možda neće biti anđeli doma, ali će sasvim sigurno biti anđeli (?) spavaće sobe.