Kavaljerski reket

[Sledi prevod (jako malog) dela osmog poglavlja knjige Stiffed autorke Suzan Faludi, sa kojom smo se već ranije družili. U ovoj knjizi ona "istražuje kolaps tradicionalne muškosti, koji su muškarci osetili kao izdaju." Osmo poglavlje je naslovljeno Burning Down the House: The Fire Last Time in Waco, Texas i bavi se "fenomenom koji su mediji nazvali besni beli muškarci", kako kaže Faludi. Da bi istražila taj fenomen, razgovarala je sa pripadnicima teksaške milicije koji sebe nazivaju Patriote.
Svi italici i boldirani delovi teksta u prevodu su moji. Navodnici su autorkini.]

~~~

Nakon minuta razgovora, Vilijam Hejns, predstavnik Trećeg kontinentalnog kongresa* i bivši kontrolor leta, je izjavio, "U suštini, beli muškarci su manjina koja trpi najveću diskriminaciju, najbrojnija manjina u državi." Hejns me je uveravao da govori iz ličnog iskustva. "U suštini mi je feministički pokret razorio brak," rekao je ogorčeno. "Jer, moja žena je išla na koledž šezdesetih godina. Sada je toliko poremećena da ne može da veruje muškarcima, naročito mužu. Nije mogla da mi veruje, bez obzira na sve. Stalno se ponašala kao da je redovno tučem. Kako je samo pričala o meni, kao, 'Ta ljiga! Radi ovo, radi ono!' Dao sam joj sve što smo imali, kuću i nameštaj, isplatio sam sve kreditne karice. Ali ništa nije bilo dovoljno dobro. Prezirala je što se brinem o njoj."

Dok slušam Patriote kako besne protiv navodnih zala feminizma, osećam se kao da sam prošla s onu stranu ogledala i da iznutra sagledavam problem koji su feministkinje do sada identifikovale izvana. "Zaštitnički reket," kako su ga feministkinje nazvale pre koju deceniju, služio je da drži žene na njihovom mestu primoravajući ih da se za zaštitu od muškaraca obraćaju - drugim muškarcima. Ženski strahovi od "loših" muškaraca, terali su ih uplašene u naručja "dobrih" muškaraca. Kavaljerstvo je naličje muškog nasilja. Te dve sile su se upotpunjavale, svodeći žene na večito zavisna lica, i dozvoljavajući muškarcima da igraju uloge večitih zaštitnika.

Do Vejkoa mi nije bilo jasno da zaštitnički reket i muškarce drži u klopci. Patriote, koji su još uvek pokušavali da igraju uloge "dobrih" muškaraca, su takođe bili žrtve tog reketa, jer nisu mogli da zamisle koristan život van njega. Trebali su im "loši" muškarci protiv kojih bi se borili kako bi se dokazali kao dostojan ljudski štit. Stoga je za ove muškarce potraga za neprijateljem bila potraga za nekim ko će zaštitnički reket održati  u životu. Koliko je muškoj paradigmi bila neophodna jasna misija, neprijatelj i granica, toliko su joj bila neophodna i zavisna lica - žene i deca za koje će se boriti, koje će spasiti od neprijatelja i sa kojima će sviti ognjište na pokorenoj (ali još uvek nesigurnoj) granici.

~~~

* Kontinentalni kongres je predstavljao vladajuće telo Sjedinjenih Američkih Država tokom rata za nezavisnost; sastojao se od delegata iz trinaest kolonija. Prvi kontinentalni kongres je održan oktobra 1774, a drugi maja 1775. godine. Na njima je odlučeno da se stupi u rat sa Velikom Britanijom kako bi se obezbedila nezavisnost kolonija. 
Očigledno je da je Teksaška milicija imala nameru da se simbolično veže za "pr(a)ve" SAD i da se prikaže nastavljačima tog projekta. Država za koju se vezuju Patriote je država u kojoj se ratuje za nezavisnost, u kojoj je neprijatelj jasno definisan, država u kojoj generali vode glavnu reč. Iznad svega, država za koju se oni vezuju, je država u kojoj su beli muškarci gospodari i u ratu i u miru. 
Govor koji je na Trećem kongresu održao Vilijam Hejns možete pročitati OVDE.

~~~

O vezi između kavaljerstva i nasilja sam već pisala pa se ne bih zadržavala previše na analizama i pokušaju da prevedem ovo o čemu Suzan Faludi piše u srpski kontekst. Umesto toga, navešću primer (na koji mi je ukazala jedna tviterašica - hvala). Pre neki dan objavljena je vest o vozaču autobusa koji je vozilom upravljao u pijanom stanju. Nakon što su primetili da je vozač pijan, putnici autobusa su pozvali policiju koja je zaustavila vozača. Moguća nesreća je izbegnuta. Ono što je interesantno za priču o kavaljerima, dobrim muškarcima koji traže žene i decu koje bi štitili, se nalazi u kratkoj izjavi jednog od putnika:

Ponašao se čudno i stalno je kočio. Nije ni pravac mogao da drži. Naslanjao se na volan, i svima nam je bilo jasno da nešto nije u redu. Autobus je bio pun, i žena je bilo u njemu, i već nas je hvatala panika.