BlicKrieg: Obrazovanje - Žene 1: Muškarci 1

Peti tekst u Blicovom serijalu "Borba polova u Srbiji" bavi se obrazovanjem i počinje izjavom rektora Beogradskog univerziteta:

Devojke studenti više rade i uče, savesnije su, vrednije. Ozbiljnije shvataju svoje obaveze. I odgovornije su. Pridržavaju se pravila o etici i estetici, pa i pravednosti i plemenitosti. Njihov vrednosni sistem se razlikuje od muškog.
Reči rektora Beogradskog univerziteta Branka Kovačevića možda bi najbolje mogle da objasne zašto su žene danas tu gde jesu - uspešnije od muškaraca kada je o obrazovanju reč. Ne samo da više njih upisuje visoke škole i fakultete (55%) već je i više žena (61%) među svim diplomiranim studentima u Srbiji.
Primat u društvenim naukama pripada njima. Žene čine većinu svih diplomiranih u područjima obrazovanja (čak 91%), zdravstva i socijalne zaštite (77%), umetnosti i humanističkih nauka (65%), kao i društvenih nauka poslovanja i prava (62%). Statistika je ogledalo onoga što se dešava u stvarnosti.

Rektor Kovačević studentkinje označava jednim interesantnim, arhaičnim izrazom - devojke studenti. Kada su žene počele da ulaze u sfere ranije rezervisane za muškarce i da se bave 'njihovim' zanimanjima, tako su označavane - žena doktor, žena profesor. Sama titula je morala da ostane u muškom rodu, jer je još uvek bilo nezamislivo da doktor može biti neko ko nije muško (doktor kao osoba može biti žensko, ali doktor, kao zanimanje, kao titula, mora biti muško, tj implicira se da žena treba da radi kao muškarac). Ovo pravilo još uvek važi, iako su se određene titule odomaćile u ženskom rodu (studentkinja je definitivno jedna od njih).

Otpor korišćenju titula u ženskom rodu se sreće kod zanimanja u kojima su još uvek u većoj meri zaposleni muškarci - na primer, hirurg, pilot. Time je još čudnije rektorovo korišćenje tog izraza, naročito ako uzmemo u obzir navedenu statistiku. Nastavak izjave je još 'rečitiji'. Rektor hvali studentkinje, međutim u toj hvali se krije izuzetno tradicionalno, patrijarhalno poimanje muškaraca, žena i njihovih odnosa. Kovačević opisuje (idealnu) studentkinju na sličan način na koji Koventri Patmor sredinom XIX veka opisuje idealnu ženu/suprugu.

Pogledajmo sada malo statistiku. Ako se uzmu samo brojke kao takve, neminovno se dolazi do zaključka da žene dominiraju u obrazovnom sistemu. Na žalost, same brojke ništa ne govore i bez adekvatne analize mogu da proizvedu više štete nego koristi. Ako se kaže da žene apsolutno dominiraju u područjima obrazovanja to mora biti praćeno još nekim podacima da bi se dobilo pravo "ogledalo onoga što se dešava u stvarnosti". Naime, mora se navesti odnos na pozicijama moći, to jest koliko žena vodi škole, koliko je žena stalnih profesorki na univerzitetima, koliko je žena u ministarstvu obrazovanja. Apsolutna dominacija žena u obrazovanju ne znači da žene apsolutno dominiraju na pozicijama moći u obrazovanju; žene zauzimaju slabije plaćene pozicije i pozicije manje moći.

Kasnije u tekstu se navodi da je odnos snaga, što se tiče izbora fakulteta, još uvek 'tradicionalan'. Muškarci dominiraju na tehničkim fakultetima, a ta su zanimanja u današnjem svetu daleko traženija i bolje plaćena od onih za koje se studenti/kinje školuju na fakultetima društvenih nauka. Bez obzira na puko brojčano stanje, muškarci još uvek dominiraju, ako ne brojčano, a ono zauzimanjem pozicija moći. Međutim, treba primetiti da se situacija menja brže od svesti učesnika.

Jedna od sagovornica Blic-a, Desanka Radunović, koja je doktorirala na matematici kaže sledeće:

Možda bi postojala ženska dominacija da nemamo, u odnosu na muškarce, veću odgovornost prema potomstvu i porordici. To jeste faktor koji utiče na karijeru. Upravo ta biološka predodređenost oduzima vreme koje muškarci imaju za građenje karijere - ističe Desanka Radunović.
...
- Iz ličnog iskustva nekoga ko je doktorirao na matematici, ne verujem da će u budućnosti biti lakše. Razlog zašto je žena manje u vrhu nauke i društvenog angažmana nije neznanje ili nezainteresovanost, već posvećenost porodici, koja je prioritet - ističe Radunovićeva.

Može i ovako

Kaže matematičarka da žene zbog biologije, zbog predodređenosti, zbog prirode ne mogu da zauzmu vodeće pozicije. Kako je moguće da se sa takvom lakoćom prihvata borba ljudske vrste protiv prirode, koja je počela upotrebom vatre, i sopstvene biologije (istorija medicine je istorija borbe protiv biološke predodređenosti), a sa istom lakoćom se u XXI veku prihvata da žene treba da budu apsolutne robinje svoje biologije. Ženama bi moglo da se omogući da se bez obzira na porodično stanje angažuju i van kuće, međutim, to je nešto u šta mora da uloži trud i rad i to je nešto što žene ne mogu da urade bez podrške i pomoći države i društva.

A naravno, tu je i sasvim radikalna ideja da i očevi mogu da učestvuju u gajanju (svoje) dece.

Za kraj - poznati. U ovom broju tu su Jadranka Jovanović i Branislav Lečić. JJ se odlučila da mlađim generacijama udeli savet iz davnina - "mudra žena dopušta muškarcu da bude prvi, a ona druga, a s tom pozicijom zapravo je ona - prva." Odnosno, JJ poručuje mladim ženama da budu manipulativne, prepredene, da do svojih ciljeva stižu preko svojih muškaraca. Lečić razjašnjava i preko kojih muškaraca - "u toj utakmici polova među značajnijim odlukama je i udaja, i to dobra udaja, koja za ženu znači bolji život i veće šanse za budućnost njene dece."

Obrazloženje bodovanja: mogu žene u većem broju da završavaju fakultete (jedan bod) koliko hoće, ali na kraju krajeva, njihova i budućnost njihove dece zavisiće od njihovog muškarca (jedan bod). Stoga, obrazovanje ostaje nerešeno.