Sloboda rodnog govora ili lingvističke frustracije

Kao što će "ruža pod bilo kojim imenom prijatno mirisati" (V.Šekspir, Romeo i Julija, čin II, scena 1), tako će optužba da je nedojebana upućena ženi jednako smrdeti bez obzira kako i ko je uputi. Iako se na prvi pogled čini da je optužiti neku da je nedojebana samo navođenje činjeničnog stanja, a u svrhu rasvetljavanja ponašanja ili izjave, ta optužba je u stvari i vrsta poziva. Ta žena je nedojebana > treba je dojebati (bez obzira na svu besmislenost pojma 'dojebanosti') > treba joj pokazati kako stoje stvari > treba joj pokazati ko je glavni. Jer svemoćni penis će sve izlečiti, od seksualne orijentacije do zahteva da se poštuje slaganje u rodu i broju.

Mene trenutno, zahvaljujući Večernjim novostima i Dragoljubu Petroviću, interesuje veza nedojebanosti i slaganja u rodu i broju.

I kao što rekoh, bez obzira na odabrani izraz, nedojebanost jednako smrdi, mada moram priznati da je jedan lingvista mogao da smisli i poetičniji/bolji/razumljiviji način da preimenuje nedojebanost. "Prestale da se same seksaju" - zvuči kao da su navodno neimenovane frustrirane žene prestale da masturbiraju, pa se onda možemo zapitati odakle lingvisti ta informacija, zašto ga to brine i tako dalje. Sve u svemu nezgrapna fraza nedostojna jednog lingviste - čak bih mogla da kažem da nije u duhu srpskog jezika. Ostavljam mogućnost da je autorka teksta, Jovanka Simić, preuzela na sebe odgovornost da termin koji je lingvista originalno upotrebio pokušala, najbolje što je mogla, da upriliči za novinsko izdanje. Ali za tu tvrdnju nema dokaza, te ostajemo pri tome da je kovanica "frustrirane žene koje su prestale da se same seksaju" delo lingviste Dragoljuba Petrovića.

Malo pre sam pomenula "navodno neimenovane" žene, jer kada priča o ženama koje se bore za rodnu osetljivost jezika svima nam je jasno o kome govori Petrović - to su pre svega lingvistkinje, njegove koleginice, konkretnije Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro i Gordana Štasni, autorke knjige Rod i jezik. Pre neki dan je u Danas-u objavljen tekst o rodno senzitivnom jeziku i autorka teksta, Marjana Stevanovič, zaključuje

Međutim, ni u akademskoj zajednici, gde bi prvo trebalo, još nije prepoznat značaj takve prakse. U stvari, za ovaj nezgodan jezički problem već je pronađeno rešenje, začuđujuće jednostavno - postojanje diskriminacije u jeziku se prosto negira.

Ali kao što vidimo, nije u pitanju prosto negiranje problema, već se ide i korak dalje. Krijući se iza skuta preminule lingvistkinje Milke Ivić, Dragoljub Petrović protiv rodno senzitivnog jezika ne priča u bilo kakvom kontekstu, već u kontekstu "gušenja srpstva i srpskog jezika". Dakle, nije u pitanju puka negacija, već proglašavanje onih koje se bore za rodno senzitivan jezik gušiteljkama srpstva, ni manje ni više. One se ne ignorišu, one se označavaju za agresorke.

U toj borbi Večernje novosti čine sve što mogu. Objavljuju tekst Žene ruše Hilandar?, čime se nastavlja tema žene koje uništavaju srpstvo, ali zašto ostati na tome? Zašto ne ispoštovati učenje lingviste Dragoljuba Petrovića do kraja...

...ili otići korak dalje i ženama negirati i feminizam. Dakle, ne samo da ženama mesto nije među akademicima, lingvistima, profesorima, hirurzima i svim onim zanimanjima ili pozicijama koja Petroviću ružno zvuče u ženskom rodu, ženama nije mesto ni među aktivistima koji se bore za prava žena.

Simbolično isključivanje žena kroz upotrebu rodno nesenzitivnog jezika možda nije trenutno najvažnije feminističko pitanje kod nas. Ali je ono pitanje koje nam najjasnije pokazuje koliko smo daleko od ravnopravnosti.