Obesmišljena kampanja

Sećate se videa "Jedna fotografija u najgoroj godini života"? Teško ga je zaboraviti, što zbog teme, nasilje nad ženama odnosno nasilje u intimnim vezama, to zbog buke koja se podigla oko njega. Čim se video pojavio počele su spekulacije - da li je lažan, i odjednom su svi postali forenzičari raznoraznih specijalnosti, pa se pričalo o tome kako je spot previše profesionalno urađen, pa kako nema podliva na licu žene na snimku, i tako dalje.

Video je objavljen 20. marta. Juče, 28. marta je zvanično objavljeno da se radi o kampanji koju je pripremila B92. A koji je bio cilj kampanje? Veran Matić, glavni i odgovorni urednik B92 izjavljuje da oni žele da "ohrabre prvenstveno policiju, zatim tužilaštva, pravosuđe da počnu da sprovode zakon na način koji će direktno, odmah, osuđivati nasilnika, a ne žrtvu porodičnog nasilja." Meni nešto izuzetno smeta u ovoj rečenici i to je reč "ohrabriti". Nije na medijima da "ohrabruju" policiju, tužilaštvo i pravosuđe - mediji bi trebalo da vrše pritisak na te institucije tako što će savesno izveštavati o slučajevima nasilja u porodici. Pre svega, koliko slučajeva nasilja u porodici budu propraćeni u medijima nakon inicijalnog hapšenja? Koliko tužilaca bude pitano od strane novinara zašto se slučaj odugovlači? Sa koliko poštovanja naši mediji tretiraju žrtve nasilja u porodici, a koliko se sklanjaju sa puta policiji, tužilaštvu i pravosuđu koji ne rade svoj posao kako treba?

To što je ovaj video stajao više od nedelju dana bez objašnjenja, dovelo je do toga da se većina rasprava vrti oko toga da li je lažan ili ne, pa se onda javi neko ko kaže da autentičnost videa u krajnjoj liniji nije ni bitna, pa se onda javi neko ko kaže da su žene same krive za situaciju u kojoj se nađu, i onda se ponovo obrne krug. A evo kako je moglo da se uradi pa da kampanja bude i te kako smislena - video je već u prva 24 sata zaradio ogroman broj pregleda, nakon toga je trebalo da se pojavi još jedan video, sa istom akterkom, gde bi ona rekla ili bi bilo napisano, kako je to deo kampanje, međutim kako 8 žena nije dočekalo svoje sutra, i da se navedu imena žena koje su od početka godine u Srbiji stradale u porodičnom nasilju. I zatim da se da broj žiro računa na koji mogu da se uplate donacije za Sigurnu kuću.

Ovako, jedini uspeh ove kampanje je to što je video pogledalo preko 3 miliona ljudi, kako nam uz osmeh saopštava Marija Grulović, iz Dajrekt Medija Pablik Rilejšns (tako piše, šta da radim). Sigurna sam da će tih 3 miliona pregleda fino izgledati na nečijem rezimeu. 

Fosterov dom za imaginarne protivnike I

8 marta ove godine organizovana je tribina "Mizoginija kao spona među religijama" u organizaciji Ateista Srbije. Najavljena je na sledeći način:

Na tribini će se kritički preispitivati suštinsko patrijarhalno ustrojstvo sve tri velike monoteističke verske zajednice (judaizam, hrišćanstvo i islam). Razgovor će se dotaći istorijskih okvira, i paralela sa mnogobožačkim kultovima koji su obilovali ženskim božanstvima, sve do činjenica o postepenom prelasku rane hrišćanske zajednice sa gotovo ravnopravnog tretiranja oba pola, do diskriminatornog odnosa prema ženama.

Sagovornice će govoriti o oslobađanju žena iz stega patrijarhalnih, tradicionalnih i verskih učenja, uz pokušaj pravljenja paralela sa denominacijama u okviru većih verskih zajednica, koje su poslednjih decenija počele da uključuju žene u svoj život kao ravnopravne, od nivoa vernice, pa sve do pristupanja svešteničkom pozivu (anglikanci, npr.).

Poseban osvrt će biti dat na položaj žene i majke u Republici Srbiji, uz pokušaj pronalaska odgovora na pitanje koliko je u današnje vreme žena u Srbiji emancipovana, kakve mogućnosti ima i na koje načine joj društvo i država u tome pomažu ili odmažu, uz veće ili manje pozivanje na tradiciju i verska učenja.

Tribina je održana, i možete je celu pogledati OVDE.

Tribinu je otvorila podpredsednica udruženja Ateisti Srbije Marija Dudić, koja kreće sa pričom o opresivnim religijskim praksama - nošenje velova, žensko genitalno sakaćenje, kamenovanje žena koje na bilo koji način i iz bilo koji razloga prekrše stroga pravila religije. Zatim prelazi na stanje kod nas i identifikuje retradicionalizaciju kao osnovu problema i crkvu kao vodilju te retradicionalizacije. Takođe kao jedan od problema identifikuje postojanje veronauke u školama. Kako bi ilustrovala štetnost postojanja veronauke Marija Dudić navodi zaista poražavajuće rezultate istraživanja vršenog među srednjoškolcima koje je radio centar E8 u saradnji sa Care International u 16 gradova Srbije. Pre nego što objavljuje rezultate ona navodi sledeće: "Zaključite sami koliko se njihova mišljenja poklapaju sa mišljenjima i programom crkve i koliko je prisustvo crkve u školama, i čime zapravo rezultuje." Međutim, ni u jednom trenutku nam nije navedeno koliki procenat srednjoškolaca čije mišljenje se poklapa sa stavovima crkve pohađa nastavu veronauke. To je klasična greška u nauci, naročito statistici, gde se iz korelacije izvlači kauzalnost, odnosno dva događaja vremenski prate jedan drugi te bi trebalo da zaključimo da jedan uzrokuje drugog. Ovo naravno nije nužno tačno i Marija Dudić nije iznela naučne dokaze da jeste.

 

http://xkcd.com/552/ 

Obrazovanje, istina, poštovanje, jednakost

Jučerašnji internet događaj dana je ovaj video

Video je naslovljen "Jedna fotografija dnevno u najgoroj godini života" i u njemu vidimo devojku, uvek slikanu iz istog ugla, i te fotografije se smenjuju velikom brzinom. U početku je devojka skoro na svakoj fotografiji nasmejana, međutim kako video odmiče, tako počinju da se pojavljuju fotografije sa tragovima nasilja na licu devojke (neke su izuzetno potresne, na primer na jednoj se jasno vide tragovi davljenja na vratu). Video se završava ovom fotografijom

Jedna od prvih stvari koje su komentatori (na raznim internet portalima) primetili i počeli da komentarišu je da je video najverovatnije lažan, odnosno režiran. Odmah su se javili oni koji smatraju da nije bitno da li je video režiran ili ne, već da je bitno da se skrene pažnja na problem nasilja nad ženama u našem društvu. Ovo je naravno i te kako tačno, i zaista, većina komentatora se slaže.

Međutim, ima i drugačijih komentara. Na primer, na sajtu B92 mogli su da se pročitaju i ovakvi komentari

Devojke u najvecem broju slucajeva imaju pogresne kriterijume kod odabira partnera. Ima dosta pametnih i dobrih momaka koje devojke ignorisu.
(GdeJeLevo, 20. mart 2013 11:36)

A kako ja da joj pomognem ??? Da sam joj prišao u nekom trenutku i rekao da mi se sviđa da hoću da je usrećim rekla bi :"Pih, šonja" ... Moja devojka možda nije najsrećnija na svetu ali nikada neće biti udarena ! Partnera biramo sami !
(P U N K, 20. mart 2013 11:30)

Mislim da problem ne leži samo u muškarcima. Krivo je i samo društvo, pogledajte sadšnju omladinu kakve se vrednosti cene. I devojke su na neki način krive, većina njih voli opasne momke, preke naravi, u besnim kolima i sumnjivo stečenim kapitalom.Sve one vole da budu "viđene", da se vozikaju u skupim kolima, kupuju im markirane krpice. U početki prećute poneki šamar zarad sitnih materijalnih stvarčica a kasnije preraste u malo ozbiljniju stvar. Tako da devojke kada tražite ne gledajte samo kola, kuce, kamione, avione i td... Tražite nekog koće da vas na prvom mestu poštuje i voli i vi njega isto i biće sve uredu.
(Srbin, balkanac, džentlmem..., 20. mart 2013 11:07)

Ko na internetu piše mizogine poruke

Kada se pomene ogromno prisustvo seksizma ili mizoginije na internetu, naročito na društvenim mrežama, često se naiđe na odgovor da tome ne treba pridavati previše pažnje iz dva razloga - (1) odgovorni za mizogine i seksističke komentare čine izuzetno glasnu, ali ipak manjinu i (2) oni su izuzetno mladi i vremenom će naučiti. Međutim, da li je tako.

Michael Nugent opisuje šta se desilo kada je šala o ženi koja se pijana vraća kući stavljena na FB stranicu uz fotografiju onesvešćene žene u izuzetno kratkoj suknji. Fotografija je iz ugla koji omogućuje da se vidi ispod suknje. Ono što je interesantno je da je ista šala stavljana na drugu FB stranicu ali bez fotografije. Šala sa fotografijom je podeljena više od 24000 puta i dobila je više od 43000 like-ova; bez fotografije je podeljena 18 puta i dobila je 53 like-a. Čak i ako se uzme u obzir da je stranica na kojoj je šala bila 'ilustrovana' daleko posećenija, Nugent dolazi do rezultata da je uz fotografiju šala bila 200 puta popularnija.

Nova/Stara Srpska Mizogina Misao

You've come a long way, baby poručuje poster na kome je prikazana lepa i nasmejana mlada ženi sa cigaretom u rukama. Cigareta je bitna jer je ovo slogan i reklama za cigarete Virginia Slims, reklama za marku koja je stvorena krajem 60tih godina kako bi se do tada dominantno muška navika - pušenje, što uspešnije prodala ženama. Marketinški tim je odlučio da iskoristi rastući ženski pokret i da pušenje predstavi kao znak emancipacije žena. Tih kasnih 60tih u SAD-u žene zaista jesu stigle daleko, međutim ne baš toliko daleko. Oglasi za poslove bili su odvojeni, strane za muškarce i strane za žene; različita plata za isti rad bila je u skladu sa zakonom; u nekim državama žene nisu mogle da budu članice porote; abortus nije bio legalan.

You've gone too far, baby ženama Srbije poručuje Nova Srpska Politička Misao 8. marta 2013. godine. Baš na današnji dan objavljuju sledeća dva teksta - Kapitalizam feminizuje muškarce, prikaz knjige "Kraj muškaraca" Hane Rosin iz pera Zorana Miloševića i "Muškomrzačka" literatura - klatno je otišlo na drugu stranu, Vladislava Đorđevića.

Psihoterapeut i instruktor zavođenja uđu u kafanu...

Još jedan dan, još jedan tekst koji zaslužuje e-novinski tretman. Malo objašnjenje: ovaj tekst je prilično komičan i bez mojih dodataka, međutim, u tekstu se prikazuje mišljenje psihijatra i psihoterapeuta, odnosno stručnjaka, samim time daje se validnost mišljenjima koja ne zaslužuju da se nađu čak ni na Mondo portalu.

Hvala @micka1988 što mi je ukazala na tekst.

~ ~ ~

TAJNA ŠIFRA GRAMATIKE: "Kada čujem pitanje šta muškarci očekuju od žena, ali i šta žene očekuju od muškaraca, uvek mi prvo na pamet padne ovaj vic: 'Doktore, kada mi skinete gips sa ruke, da li ću moći da sviram klavir?', 'Da', kaže doktor. 'Divno, nikada nisam svirao klavir!', kaže pacijent", počeo je razgovor na temu muško - ženskih odnosa, psihijatar i psihoterapeut dr Zoran Ilić, sa kojim smo razgovarali prilikom predstavljanja knjige "Tajna šifra ljubavi" psihoterapeuta Julije Pejrano i bračnog i porodičnog terapeuta Sandra Konrad, koju je za Srbiju izdala "Laguna".

OBJASNIO: Doktor Zoran Ilić nam je objasnio da muškarci od žena očekuju manje nego što žene očekuju od muškaraca.

Nezadovolj(e)ni penis Aleksandra Mandića

Kada je problematičan tekst objavljen u cenjenoj dnevnoj novini, i vi primetite problematičnost tog teksta, od vas, kao cenjene čitateljke cenjenog lista se očekuje, koja je primetila problematičnost tog teksta se očekuje da presavijete tabak (ali ja, a ne vi - bar u ovom slučaju), napišete strongly-worded letter, i sačekate da ga cenjena dnevna novina objavi. Kada je taj tekst objavljen u dodatku dnevnoj novini koji izlazi jednom nedeljno, morate da sačekate nedelju dana da vidite da li će vaše strongly-worded letter uopšte biti objavljeno. Ako i bude objavljeno morate da sačekate još nedelju dana da vidite da li će autor problematičnog teksta da vam odgovori, i pre no što ste svesne šta se zbiva, već ponovo izvlačite zimski kaput iz zadnjeg dela ormara. Poenta - sve to traje prilično dugo, ali i više od toga, ta 'cenjena' dnevna novina odavno ne zaslužuje da bude cenjena, kao ni autor problematičnog teksta.

U današnjem kulturnom dodatku koji svake subote objavljuje Politika, u svojoj redovnoj kolumni Mera za meru, Aleksandar Mandić je odlučio da prozbori koju o kondomima. Tačnije, o tome kako on smatra da kondomi uništavaju kvalitet muško-ženskih odnosa. Tekst je i mnogo više od toga, ali ne želim da kvarim zabavu, jer ću tekst propustiti kroz e-novinski filter i počastiti vas ozabavljenom verzijom.

~ ~ ~

SREĆA, SREĆA, RADOST... PLASTIKA:  Između muškog i ženskog roda danas stoji kondom. On simbolično predstavlja stanje naše bliskosti. Nekada smo se u „onom“ vrhunskom trenutku sjedinjavali, postajali jedno u sreći stvaranja predati onom drugom biću bez straha i ostatka. Danas nam za tu sigurnost treba plastika.

PAPA JE SVRŠIO, UZDIŽE SE PAPA:  Ipak, kada ga kupujemo, činimo to sa nelagodnošću koja liči na krivicu, nešto nas grize kao da radimo nešto nečasno. Tako nam poručuje i crkva, naročito katolička. Ovaj strogi papa, koji je tvrdio da kondom povećava rizik od side, odlazi. Valjda će sledeći papa biti skloniji vrlini praštanja. Pogotovo imajući u vidu ljubavna iskustva svojih sveštenika sa mladim dečacima.

KAKO DA ODABEREM KOJU TEORIJU ZAVERE DA ZASTUPAM DANAS, KAD SU SVE TAKO DOBRE?: Možda sida i nije proizvod tajnih laboratorija, smišljen da uništi afričku sirotinju, možda je stvar mnogo jednostavnija, bolest lansirana iz fabrika za proizvodnju kondoma.

50CENT I A.M. VAS VODE U CANDY SHOP: Prave ga u raznim veličina i oblicima, uvek sa idejom da se predstavi kao omiljena i lepa stvar. A tek ukusi! Kao da nam trebaju za voćnu salatu. Smišljeni su razni pitomi, divlji i duhoviti oblici, pa onda mirisi, koji treba da zamene one koje nam je dala priroda. Da nam omile taj tanki balon između nas.

PAZI GDE GA ZABIJAŠ. KOLAC, NARAVNO, JER LJUBAV, LJUBAV JE TO:  I pored takvog mnoštva lilihipa, ta opna je kolac u ono što još uvek zovemo ljubav.

MAŠTA ČINI SVAŠTA:  Ne mogu da zamislim Odiseja kako posle dvadeset godina skitanja po svetu prilazi Penelopi i stavlja navlaku od jagnjeće kožice tamo gde treba, jer – nikad se ne zna. Ili Juliju na sceni, koja posle teksta „...bezgranična je kao more kakvo izdašnost moja, a duboka je k’o more moja ljubav, pa što više dajem ti, to sve više imam, jer su beskrajne obe“ postavlja taj svlak (možda biblijske) zmije između sebe i Romea. Nemam tu maštu da zamislim nesrećnog Lazu kako ide „iz beznjenice u raj, u raj, u raj, u raj, u njezin zagrljaj“, a onda pred Lenkom reguliše položaj gumice.

NISU SVI MUŠKARCI ROĐENI JEDNAKI: Kod Don Huana ili Hju Hefnera, stvari stoje malo drugačije.

KOGNITIVNA DISONANCA:  Uz pilulu i vijagru, to parče plastike je izum koji je najviše promenio zapadnu civilizaciju i menja sve one koji toj civilizaciji teže. Što je kondom popularniji, zemlja je bogatija. Kinezi ne napreduju zahvaljujući samo jeftinoj proizvodnji već pre svega zbog uvođenja kondoma. Bez takozvane politike jednog deteta (koja u stvari i nije nikakva politika već državna prinuda), koju je uveo Deng Sjao Ping, Kina bi i danas preživljavala kao puka sirotinja. To ćete čuti od svakog savremenog sinologa.

GLEDAJ MAJKU, JEBI ĆERKU ILI SVE SU ONE KURVE: majke kupuju ćerkama kondome za šesnaesti rođendan, u paketu sa seksi gaćicama. Ćerke ih gledaju sa sažaljivim osmehom, već su odavno iskusile ono što majke hoće da kažu.

A MOJ PENIS? ZAŠTO NIKO NE MISLI O TOME ŠTA MOJ PENIS HOĆE?!?!?!:  Jedino se još ti prokleti muškarci previše opiru, tvrde da im taj nakit smeta. Nema im pomoći, ili tako ili nikako. Majci ostaje da nešto nauči gledajući „Klip“.

A MOJ PENIS? ZAŠTO NIKO NE OBOŽAVA MOJ PENIS?!?!?!: Kondom je još jedno žensko sredstvo za potčinjavanje muškaraca. Mi muški sve ređe ličimo na heroje sa isukanim mačevima, danas više izgledamo kao zbunjeni osvajači bez cilja. Plastificirani majmuni. Žene su mi svedoci. Kada ipak požele decu, nailaze na trenirane muškarce sa kondomima u džepu.

I MATEMATIKA I HUMOR SU MI STRANI:  Video sam duhovit poster na kome je kao neka matematička jednačina uslikan kondom onda stoji reč „ili“, i onda slična po obliku cucla. Rešenje rebusa je, zna se – plus za kondom. Tako se kondomska civilizacija neizbežno smanjuje, a mi smo deo nje.

JE L’ ME PITAO NEKO NEŠTO? NE? SIGURNO? BAŠ ME BRIGA! SA'ĆE ČIKA DA VAM KAŽE:  Treba li zabraniti kondome? Ako mene pitate – nipošto.

"Sistem patrijarhata: To, ne On, ne Oni niti Mi"

Jedan od osnovnih termina u feminističkoj teoriji je takođe i jedan od najkontroverznijih i stoga nikad dovoljno edukacije. Danas pričamo o patrijarhatu, tačnije patrijarhaln(i)om društvu(ima). Autor Alen G. Džonson (Allan G. Johnson) se u svojoj knjizi „The Gender Knot: Unraveling our patriarchal legacy“ bavi upravo time šta patrijarhat jeste, šta nije, kako utiče na naše živote, a kako pak naši izbori utiču (ili ne) na promene u patrijarhalnim strukturama itd. Preneću nekoliko citata iz njegove knjige (drugo poglavlje: Patriarchy, the System: An It, Not a He, a Them, or an Us) kako bismo stekli neku predstavu o tim kompleksnim pitanjima. Preporučujem vam da pročitate ovu knjigu u celosti.

Krenimo od toga šta predstavlja najveći problem u vezi sa pojmom „patrijarhat“:

Kada se pomene „patrijarhat“ mnogi umesto toga čuju „muškarci“, tako da se uzima da kritika muške privilegije i opresije žena u stvari znači da su svi muškarci – svaki pojedinačno – opresivni ljudi. To je dovoljno da mnogi muškarci kritiku shvate lično, besni zato što to često vide kao način da im se nametne osećaj krivice. A neke žene osećaju da imaju prava da krive pojedinačne muškarce za patrijarhat, samo zato što su muškarci. Ponekad, muškarci su defanzivni jer se identifikuju sa patrijarhatom i njegovim vrednostima i ne žele da snose posledice ili da se suoče sa mogućnošću gubljenja muške privilegije. Ali defanzivnost takođe može da bude odraz česte zabune između patrijahata kao vrste društva i ljudi koji u tom društvu učestvuju. Ukoliko želimo da postignemo prave promene, moramo da radimo na razjašnjavanju ove zabune.