U igri patrijarhata žene nisu učesnice. One su lopta kojom se igra.Ova kratka izjava u stvari predstavlja opis termina objektifikacija, međutim kao i sa tim terminom i ovu izjavu je teško prihvatiti. Svi mi svakodnevno vidimo žene kako učestvuju u svetu oko sebe. Kako onda može da se kaže da su u patrijarhatu (odnosno u patrijarhalnom društvu) žene samo objekti koji nemaju nikakvu kontrolu nad svojom sudbinom? Ne samo to, nego da žene (objekti) služe kako bi muškarci (subjekti) mogli da uređuju međusobne odnose?
Da bismo ovu tvrdnju dublje analizirali ostajući u apstraktnim vodama bilo bi nam potrebno mnogo prostora, literature i vremena. Na svu sreću postoji i jednostavniji način. Primera za ovo ima svuda oko nas i sada ćemo se pozabaviti jednim skorašnjim.
Krajem jula meseca maloletna devojka iz Uba je silovana. Kao i sa svakim slučajem silovanja odmah su se javili komentatori koji su hteli da znaju zašto je bila u kafani, zašto je pila alkohol, zašto je svojevoljno (!??!) otišla sa mladićima koji su je silovali itd. Ta pitanja nisu iznenađujuća [1], ali nam ona sada nisu interesantna. Sad su nam interesantniji odgovori na ta pitanja.
Imamo prvi komentar koji je tipičan predstavnik "sama je kriva i stoga niko drugi nije kriv" filozofije. Zatim imamo Saru [2], koja je zgrožena onim što je pročitala i nada se da će Sofronije nekada i nekako naučiti koliko je pogrešno to što je napisao. A kako će on to naučiti? Pa tako što će imati ćerku ili neku blisku žensku osobu, koja će se naći u sličnoj situaciji. Sara ovaj drugi deo nije napisala, ali to se podrazumeva. Jer kako bi drugačije mogao Sofronije da shvati osim ukoliko se njegova (hipotetička) ćerka ne nađe u sličnoj situaciji? I tu sada imamo hipotetičku ćerku odnosno blisku žensku osobu kao alat koji treba da posluži da Sofronije nauči lekciju. Naravno, treba da zanemarimo šta je Sara poželela toj hipotetičkoj ćerki - "želim ti da imaš oca koji smatra da su žene same krive/odgovorne za svoja silovanja", jer je Sofronije bitniji (iako je za Saru on jednako hipotetičan kao i ta ćerka).
Kako dolazimo do toga da je hipotetička ćerka ovde objekat? Sara ne očekuje da Sofronije pokaže ikakvo saosećanje za silovanu devojku jer je ljudsko biće koje je propatilo, ona je svesna da će on patnju ženske osobe shvatiti tek ako mu ta osoba "pripada". Kao što nećete imati nikakav odnos prema polomljenom tanjiru kao takvom, ali ako je u pitanju vaš tanjir, pa još ako ima nekakvu sentimantalnu vrednost, onda je to već druga priča.
Kao i Sara i ja se nadam da će Sofronije naučiti nešto, pre svega da žrtva nije odgovorna za ponašanje osobe koja je nasilna prema njoj, ali za razliku od Sare, ja se nadam da će on to uspeti da nauči tako što će shvatiti da je svaka žena ljudsko biće koje zaslužuje naše poštovanje i saosećanje.
1. ... i predstavljaju deo onoga što se naziva "kultura silovanja".
2. NAPOMENA: patrijarhat jednako održavaju i muškarci i žene. To što je ova komentatorka žensko ne može promeniti činjenicu da je sadržaj njenog komentara mizogin.
Nema komentara:
Objavi komentar