 |
| Amsterdam, 12.12.1976.Protest za legalizaciju abortusa. Godine 1984. u Holandiji je stupio na snagu zakon koji dozvoljava abortus, ali uz velika ograničenja. |
06. 08. 2015.
Gospodarice sopstvenih tela (Baas in eigen buik)
05. 08. 2015.
Bez komentara
Na sajtu Politike danas je objavljen tekst Katarine Đorđević o slučaju Mine Lazarević. Ničeg preterano spornog nema u tekstu [1] osim jedne rečenice:
____________
1. Postoje još dva mesta u tekstu koja bi mogla da se prokomentarišu, ali kako su čitaoci i čitateljke Politike već dali zanimljive komentare, samo ću ih preneti.
Na rečenicu "Iako se fenomenom nasilja nad ženama bavim više od decenije i ja sam jedna od onih koju je šokirala vest da je popularnu glumicu prebio suprug, koji je nakon toga pucao iz automatske puške." čitateljka mimi moraca dala je sledeći jako bitan komentar:
Kada je pre nekoliko meseci poznati televizijski voditelj Vladimir Stanojević pretukao svoju verenicu Ana Mariju Žujović, bila sam ubeđena da će se njihova ljubavna drama nastaviti u nekom rijalitiju tipa „Sve za ljubav” ili „48 sati svadba” a ne u tužilaštvu.Nije jasno čemu ova rečenica služi, niti je jasno šta je tačno Katarina Đorđević želela da postigne ovom vrstom podsećanja na slučaj Ane Marije Žujović. Zaista smatram da bi svaki komentar na ovu vrstu posramljivanja žrtve nasilja u porodici bio suvišan.
____________
1. Postoje još dva mesta u tekstu koja bi mogla da se prokomentarišu, ali kako su čitaoci i čitateljke Politike već dali zanimljive komentare, samo ću ih preneti.
Na rečenicu "Iako se fenomenom nasilja nad ženama bavim više od decenije i ja sam jedna od onih koju je šokirala vest da je popularnu glumicu prebio suprug, koji je nakon toga pucao iz automatske puške." čitateljka mimi moraca dala je sledeći jako bitan komentar:
Bas ste me iznervirali gdjo. Djordjevic recima da se 10god. bavite ovom tematikom a iznenadila vas je vest da je jedan baletan prebio svoju suprugu glumicu. Kada se u inostranstvu uci o ovoj bolnoj temi PRVO sto se nauci je da porodicno nasilje provejava kroz sve strukture od predsednika drzava do beskucnika i zahvata sva godista bez granica od novorodjenceta do najstarijih osoba. Mislim da je poslednji pasus vaseg teksta vrlo vazan pa je trebalo da dobije vise mesta i da bude istaknutiji. Nekako sam od vas vise ocekivala.Na opis "transfera frustracije" koji nudi Katarina Đorđević, gde u jednom trenutku navede kako "Žena prebije dete." dan dan daje sledeći (sarkastičan) komentar:
Zakljucak: "Жена пребије дете." nije, po prof Milivojevicu, nasilje. Vi to mora da znate kao novinar u cijem listu prof Milivojevic daje svoje stavove! Udariti dete je legitimno, a prebiti je samo nastavak gde je cuska samo ulaznica!
04. 08. 2015.
Porodično nasilje - porodični problem?
Baletskom igraču Goranu Stankoviću određen je pritvor jer postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo nasilja u porodici (pored krivičnih dela neovlašćenog držanja oružja i ugrožavanja sigurnosti). Prema pisanjima internet izdanja medija, Stanković je u noći između petka i subote pretukao suprugu glumicu Minu Lazarević. Krivično delo nije tada prijavljeno. Lazarević je sa decom napustila dom. Kada se kasnije vratila, Stanković je nastavio da bude nasilan, potegnuvši u nekom trenutku i automatsku pušku. Tek nakon pucnja, prijavljeno je krivično delo.
Da li komšije nisu čule nasilje u noći između petka i subote ili su ga jednostavno ignorisale? Po onome što znamo iz drugih slučajeva nasilja u porodici, verovatnije je ovo drugo. Još uvek se u društvu smatra da se ne treba mešati u privatne stvari jedne porodice, i smatra se da nasilje svakako spada u privatnu stvar.
Žrtva nasilja ima dosta razloga da sama ne prijavi nasilnika. Strah, ekonomska zavisnost, osećaj krivice, nedostatak podrške okoline, nedostatak podrške porodice i mnogi drugi razlozi imaju uticaja. Svetske statistike podupiru ove razloge. Osobe koje su svedoci nasilja u porodici imaju mnogo manje razloga da ne prijave slučajeve nasilja. Nasilje u porodici nije porodični problem, ono predstavlja društvni problem i pogađa sve društvene slojeve. Ono ostavlja duboke tragove ne samo na žrtvama, već i na društvu.
Tokom 2014. godine u porodičnom nasilju u Srbiji ubijeno je 27 žena. [1] Prema izveštaju Mreže "Žene protiv nasilja" "pedeset osoba je ostalo bez majke, od toga 26 maloletne dece". Međutim, kako je u najvećem broju slučajeva ubica suprug, partner, bivši suprug ili bivši partner žene, ta deca su ostala bez oba roditelja (bilo da je u pitanju ubistvo-samoubistvo ili da otac odlazi u zatvor zbog ubistva). Tragovi nasilja u porodici primetni su i kada se nasilje ne završi ubistvom. Žrtve imaju medicinske troškove, moraju da izostaju sa posla, a sve to utiče i na osobe u njihovom životu, bilo da imaju osobe koje su zavisne od njih (deca, stariji ili bolesni članovi porodice) ili osobe sa kojima su bliske. U krajnjoj liniji, žene su članice društva, ako one pate zbog nasilja u porodici i društvo pati.
Osim toga, nasilje u porodici je krivično delo. A naša dužnost, kao pripadnika i pripadnica društva je da prijavljujemo krivična dela.
Vodič kroz zakon - Nasilje u porodici: opšte informacije
___________
1. Od početka ove godine u porodičnom nasilju su ubijene 23 žene.
Da li komšije nisu čule nasilje u noći između petka i subote ili su ga jednostavno ignorisale? Po onome što znamo iz drugih slučajeva nasilja u porodici, verovatnije je ovo drugo. Još uvek se u društvu smatra da se ne treba mešati u privatne stvari jedne porodice, i smatra se da nasilje svakako spada u privatnu stvar.
Žrtva nasilja ima dosta razloga da sama ne prijavi nasilnika. Strah, ekonomska zavisnost, osećaj krivice, nedostatak podrške okoline, nedostatak podrške porodice i mnogi drugi razlozi imaju uticaja. Svetske statistike podupiru ove razloge. Osobe koje su svedoci nasilja u porodici imaju mnogo manje razloga da ne prijave slučajeve nasilja. Nasilje u porodici nije porodični problem, ono predstavlja društvni problem i pogađa sve društvene slojeve. Ono ostavlja duboke tragove ne samo na žrtvama, već i na društvu.
Tokom 2014. godine u porodičnom nasilju u Srbiji ubijeno je 27 žena. [1] Prema izveštaju Mreže "Žene protiv nasilja" "pedeset osoba je ostalo bez majke, od toga 26 maloletne dece". Međutim, kako je u najvećem broju slučajeva ubica suprug, partner, bivši suprug ili bivši partner žene, ta deca su ostala bez oba roditelja (bilo da je u pitanju ubistvo-samoubistvo ili da otac odlazi u zatvor zbog ubistva). Tragovi nasilja u porodici primetni su i kada se nasilje ne završi ubistvom. Žrtve imaju medicinske troškove, moraju da izostaju sa posla, a sve to utiče i na osobe u njihovom životu, bilo da imaju osobe koje su zavisne od njih (deca, stariji ili bolesni članovi porodice) ili osobe sa kojima su bliske. U krajnjoj liniji, žene su članice društva, ako one pate zbog nasilja u porodici i društvo pati.
Osim toga, nasilje u porodici je krivično delo. A naša dužnost, kao pripadnika i pripadnica društva je da prijavljujemo krivična dela.
Vodič kroz zakon - Nasilje u porodici: opšte informacije
___________
1. Od početka ove godine u porodičnom nasilju su ubijene 23 žene.
03. 08. 2015.
"Objektifikacija je u oku posmatrača"
Najgrublje rečeno, objektifikacija je tretiranje osobe, najčešće ženske, kao da je objekat. Marta Nusbaum je 1995 godine identifikovala 7 aspekata objektifikacije:
1. instrumentalizacija: tretiranje osobe kao alata za svrhe onoga ko objektifikuje
2. uskraćivanje autonomije: tretiranje osobe kao da ima manjak autonomije i samoopredeljenja
3. inertnost: tretiranje osobe kao da joj nedostaje mogućnost delovanja (agency), a možda i mogućnost akcije
4. razmenljivost: tretiranje osobe kao da može biti zamenjena drugim objektima
5. povredljivost: tretiranje osobe kao da ima manjak telesnog integriteta
6. vlasništvo: tretiranje osobe kao da je vlasništvo nekoga drugog (može se kupiti i prodati)
7. uskraćivanje subjektiviteta: tretiranje osobe kao nekoga čija iskustva ili osećanja (ako ih uopšte imaju) ne treba uzimati u obzir.
Godine 2009 Rej Lengton dodaje još tri aspekta:
8. svođenje na telo: tretiranje osobe kao tela, odnosno delova tela
9: svođenje na izgled: tretiranje osobe primarno na osnovu izgleda, ili toga kako deluju na čula
10: ućutkivanje: tretiranje osobe kao da su neme, kao da nemaju mogućnost govora.
Teško bi bilo reći da je jedan od ovih aspekata važniji od drugih, naročito kada pričamo o tome u teoriji. Međutim, kada pričamo o praksi malo je lakše identifikovati aspekat koji bi možda bio važniji, i to bi bio sedmi aspekat koji navodi Marta Nusbaum. Naravno da je taj aspekat povezan sa drugim aspektima i ima efekta samo u sperzi sa svim drugim aspektima, ali uskraćivenja subjektiviteta znači da se iskustva žena sa objektifikacijom odbacuju kao netačna i/ili nepostojeća. Dakle, jedinim osobama koje mogu da identifikuju i opišu objektifikaciju i kako ona utiče na njihove živote uskraćuje se pravo da je identifikuju i opišu. Sa druge strane insistira se na slušanju glasova žena koje tvrde da njima svakodnevna objektifikacija ne smeta i da čak uživaju u 'pažnji' stranaca, iako te žene čine manjinu. Slično tome je insistiranje na glasovima LGBT osoba koje tvrde da Parada ponosa donosi više zla no dobra.
Jedan od najgorih argumenata koji se navodi kada se povede priča o seksualizaciji i objektifikaciji žena u medijima, naročito u marketingu, je ono što bi se moglo nazvati "tako je jer je tako i stoga tako mora biti", odnosno "tržište to traži". To je takođe jedan od najčešćih argumenata. Paradoks je da taj argument upravo dokazuje da je objektifikacija toliko ukorenjena u društvu da se pritužbe na predstave žena u medijima odbacuju pre nego što se i saslušaju. One nisu subjekti te stoga nemaju prava na mišljenje o tome kako su predstavljene u društvu. Od žena se očekuje da prihvate te predstave, da ih ne dovode u pitanje, odnosno od žena se očekuje da vide sebe onako kako ih mediji predstavljaju - kao ukrase. Ali ne samo to, od žena se očekuje da tu predstavu dožive kao kompliment.
Problem uskraćivanja subjektiviteta je usko povezan sa ućutkivanjem, a to čini rešavanje problema objektifikacije i seksualizacije žena u medijima izuzetno teškim. Ukoliko se povređenima uskraćuje pravo da povredu definišu i o njoj govore skoro je nemoguće prepoznati je kao povredu. Neretko se čuju glasovi muškaraca koji tvrde da bi njima prijalo da na ulici čuju kompliment vezan za izgled, međutim to je nešto što oni jednostavno ne mogu da tvrde. Mi ipak ne živimo u svetu koji muškarce objektifikuje na načine na koje objektifikuje žene. Glorifikacija mišićavog muškog tela je u vezi sa glorifikacijom snage i sposobnosti, odnosno akcije. Muškarci se glorifikuju kao akteri, a ne kao objekti.
Projekat Stop Telling Women to Smile ("Prestanite ženama da govorite da se osmehnu") predstavlja umetničku seriju autorke Tatjane Fazlalizade. Ona je umetnica iz Bruklina i kroz svoj rad se direktno obraća prestupnicima. Njeni portreti žena sa porukama nalaze se na javnim mestima, dajući ženama glas upravo tamo gde im je neophodan.
Drugi projekat posvećen objektifikaciji žena u javnom prostoru i koji je fokusiran na davanje prostora ženama da govore o svojim iskustvima je Everyday Sexism ("Svakodnevni seksizam"). Na blogu i na twitter-u, žene dele svoja iskustva sa objektifikacijom na javnim mestima.
Postoji još mnoštvo projekata pokrenutih od strane žena koji služe otkrivanju objektifikacije i njenih štetnih efekata na živote žena. Jer, naravno, suprotno naslovu (stoga navodnici), objektifikaciju jedino treba tražiti u iskustvu osoba koje su objektifikovane.
1. instrumentalizacija: tretiranje osobe kao alata za svrhe onoga ko objektifikuje
2. uskraćivanje autonomije: tretiranje osobe kao da ima manjak autonomije i samoopredeljenja
3. inertnost: tretiranje osobe kao da joj nedostaje mogućnost delovanja (agency), a možda i mogućnost akcije
4. razmenljivost: tretiranje osobe kao da može biti zamenjena drugim objektima
5. povredljivost: tretiranje osobe kao da ima manjak telesnog integriteta
6. vlasništvo: tretiranje osobe kao da je vlasništvo nekoga drugog (može se kupiti i prodati)
7. uskraćivanje subjektiviteta: tretiranje osobe kao nekoga čija iskustva ili osećanja (ako ih uopšte imaju) ne treba uzimati u obzir.
Godine 2009 Rej Lengton dodaje još tri aspekta:
8. svođenje na telo: tretiranje osobe kao tela, odnosno delova tela
9: svođenje na izgled: tretiranje osobe primarno na osnovu izgleda, ili toga kako deluju na čula
10: ućutkivanje: tretiranje osobe kao da su neme, kao da nemaju mogućnost govora.
Teško bi bilo reći da je jedan od ovih aspekata važniji od drugih, naročito kada pričamo o tome u teoriji. Međutim, kada pričamo o praksi malo je lakše identifikovati aspekat koji bi možda bio važniji, i to bi bio sedmi aspekat koji navodi Marta Nusbaum. Naravno da je taj aspekat povezan sa drugim aspektima i ima efekta samo u sperzi sa svim drugim aspektima, ali uskraćivenja subjektiviteta znači da se iskustva žena sa objektifikacijom odbacuju kao netačna i/ili nepostojeća. Dakle, jedinim osobama koje mogu da identifikuju i opišu objektifikaciju i kako ona utiče na njihove živote uskraćuje se pravo da je identifikuju i opišu. Sa druge strane insistira se na slušanju glasova žena koje tvrde da njima svakodnevna objektifikacija ne smeta i da čak uživaju u 'pažnji' stranaca, iako te žene čine manjinu. Slično tome je insistiranje na glasovima LGBT osoba koje tvrde da Parada ponosa donosi više zla no dobra.
Jedan od najgorih argumenata koji se navodi kada se povede priča o seksualizaciji i objektifikaciji žena u medijima, naročito u marketingu, je ono što bi se moglo nazvati "tako je jer je tako i stoga tako mora biti", odnosno "tržište to traži". To je takođe jedan od najčešćih argumenata. Paradoks je da taj argument upravo dokazuje da je objektifikacija toliko ukorenjena u društvu da se pritužbe na predstave žena u medijima odbacuju pre nego što se i saslušaju. One nisu subjekti te stoga nemaju prava na mišljenje o tome kako su predstavljene u društvu. Od žena se očekuje da prihvate te predstave, da ih ne dovode u pitanje, odnosno od žena se očekuje da vide sebe onako kako ih mediji predstavljaju - kao ukrase. Ali ne samo to, od žena se očekuje da tu predstavu dožive kao kompliment.
Problem uskraćivanja subjektiviteta je usko povezan sa ućutkivanjem, a to čini rešavanje problema objektifikacije i seksualizacije žena u medijima izuzetno teškim. Ukoliko se povređenima uskraćuje pravo da povredu definišu i o njoj govore skoro je nemoguće prepoznati je kao povredu. Neretko se čuju glasovi muškaraca koji tvrde da bi njima prijalo da na ulici čuju kompliment vezan za izgled, međutim to je nešto što oni jednostavno ne mogu da tvrde. Mi ipak ne živimo u svetu koji muškarce objektifikuje na načine na koje objektifikuje žene. Glorifikacija mišićavog muškog tela je u vezi sa glorifikacijom snage i sposobnosti, odnosno akcije. Muškarci se glorifikuju kao akteri, a ne kao objekti.
Projekat Stop Telling Women to Smile ("Prestanite ženama da govorite da se osmehnu") predstavlja umetničku seriju autorke Tatjane Fazlalizade. Ona je umetnica iz Bruklina i kroz svoj rad se direktno obraća prestupnicima. Njeni portreti žena sa porukama nalaze se na javnim mestima, dajući ženama glas upravo tamo gde im je neophodan.
Drugi projekat posvećen objektifikaciji žena u javnom prostoru i koji je fokusiran na davanje prostora ženama da govore o svojim iskustvima je Everyday Sexism ("Svakodnevni seksizam"). Na blogu i na twitter-u, žene dele svoja iskustva sa objektifikacijom na javnim mestima.
Postoji još mnoštvo projekata pokrenutih od strane žena koji služe otkrivanju objektifikacije i njenih štetnih efekata na živote žena. Jer, naravno, suprotno naslovu (stoga navodnici), objektifikaciju jedino treba tražiti u iskustvu osoba koje su objektifikovane.
02. 08. 2015.
Sofronije i njegova ćerka
U igri patrijarhata žene nisu učesnice. One su lopta kojom se igra.Ova kratka izjava u stvari predstavlja opis termina objektifikacija, međutim kao i sa tim terminom i ovu izjavu je teško prihvatiti. Svi mi svakodnevno vidimo žene kako učestvuju u svetu oko sebe. Kako onda može da se kaže da su u patrijarhatu (odnosno u patrijarhalnom društvu) žene samo objekti koji nemaju nikakvu kontrolu nad svojom sudbinom? Ne samo to, nego da žene (objekti) služe kako bi muškarci (subjekti) mogli da uređuju međusobne odnose?
Da bismo ovu tvrdnju dublje analizirali ostajući u apstraktnim vodama bilo bi nam potrebno mnogo prostora, literature i vremena. Na svu sreću postoji i jednostavniji način. Primera za ovo ima svuda oko nas i sada ćemo se pozabaviti jednim skorašnjim.
Krajem jula meseca maloletna devojka iz Uba je silovana. Kao i sa svakim slučajem silovanja odmah su se javili komentatori koji su hteli da znaju zašto je bila u kafani, zašto je pila alkohol, zašto je svojevoljno (!??!) otišla sa mladićima koji su je silovali itd. Ta pitanja nisu iznenađujuća [1], ali nam ona sada nisu interesantna. Sad su nam interesantniji odgovori na ta pitanja.
Imamo prvi komentar koji je tipičan predstavnik "sama je kriva i stoga niko drugi nije kriv" filozofije. Zatim imamo Saru [2], koja je zgrožena onim što je pročitala i nada se da će Sofronije nekada i nekako naučiti koliko je pogrešno to što je napisao. A kako će on to naučiti? Pa tako što će imati ćerku ili neku blisku žensku osobu, koja će se naći u sličnoj situaciji. Sara ovaj drugi deo nije napisala, ali to se podrazumeva. Jer kako bi drugačije mogao Sofronije da shvati osim ukoliko se njegova (hipotetička) ćerka ne nađe u sličnoj situaciji? I tu sada imamo hipotetičku ćerku odnosno blisku žensku osobu kao alat koji treba da posluži da Sofronije nauči lekciju. Naravno, treba da zanemarimo šta je Sara poželela toj hipotetičkoj ćerki - "želim ti da imaš oca koji smatra da su žene same krive/odgovorne za svoja silovanja", jer je Sofronije bitniji (iako je za Saru on jednako hipotetičan kao i ta ćerka).
Kako dolazimo do toga da je hipotetička ćerka ovde objekat? Sara ne očekuje da Sofronije pokaže ikakvo saosećanje za silovanu devojku jer je ljudsko biće koje je propatilo, ona je svesna da će on patnju ženske osobe shvatiti tek ako mu ta osoba "pripada". Kao što nećete imati nikakav odnos prema polomljenom tanjiru kao takvom, ali ako je u pitanju vaš tanjir, pa još ako ima nekakvu sentimantalnu vrednost, onda je to već druga priča.
Kao i Sara i ja se nadam da će Sofronije naučiti nešto, pre svega da žrtva nije odgovorna za ponašanje osobe koja je nasilna prema njoj, ali za razliku od Sare, ja se nadam da će on to uspeti da nauči tako što će shvatiti da je svaka žena ljudsko biće koje zaslužuje naše poštovanje i saosećanje.
1. ... i predstavljaju deo onoga što se naziva "kultura silovanja".
2. NAPOMENA: patrijarhat jednako održavaju i muškarci i žene. To što je ova komentatorka žensko ne može promeniti činjenicu da je sadržaj njenog komentara mizogin.
01. 08. 2015.
Kuvarica ponovo kuva!
Drage i dragi,
Nakon dužeg odsustva, ja, Kuvarica, akademska građanka, spremna sam da vam ponovo ponudim ukusno znanje.
Tokom narednih mesec danatrudiću se da svakog dana ću objaviti po nešto, kratak komentar uz sliku, tekst, naslov u novinama, komentar na nešto što primetim u svojoj i vašoj okolini. Za početak će to biti kratki komentari, eventualno i poneki tekstić, i nadam se da ćete me razumeti - treba mi vremena da se vratim u formu. Takođe se nadam da će ova vežba uroditi plodom i da se od prvog septembra vraćam tempu sa početka bloga.
Hvala i krenimo...
Nakon dužeg odsustva, ja, Kuvarica, akademska građanka, spremna sam da vam ponovo ponudim ukusno znanje.
Tokom narednih mesec dana
Hvala i krenimo...
 |
| Preuzeto sa: http://www.sinfest.net/view.php?date=2011-10-09 |
24. 05. 2014.
U LICE CENZURI
U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.
Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.
U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.
Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.
Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.
Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.
Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.
Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.
Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.
Blogovi i stranice:
Akuzativ
Aleksandar Sekulić - 2389
Aleksandar Šurbatović
Alжirska pisma
Ana Milanović
Angelina Radulović - Piskaralo
Anita Mitić
Biljana - Samokazem
Bob Lebowski (Slobodan Vladuša)
Boban Stojanović
Bozóki Antal
Bozóki Antal (hon)lapja
Ch3d4 (Vojislav Bajakić)
Constrictoria Boa
CRZ Blog
cult - B92 blog
Danubius forum
Dario Hajrić - Sistem i lom
Dejan Pešić
DJ Ivica
Dokona popadija
Dopisi iz Diznilenda
Đorđe Bojović
Džunglica
Edis Đerlek
Euterpaspeaks
FCBK
Ivana Ćirković - Organ Vlasti
Ivy Jbte
Iz glave radio
Izvan kuhinje
Jelica Rogić
Just Bloggin'
Kriza identiteta
Leksikon YU mitologije
Liceulice
Logaritam
Loose Ends in Economics
Luka Božović
Mahlat
Marko Marjanović - Pošteno mu sudite pa da ga streljamo
Mesec, suncokret i ostale priče
Milica Čalija - blog
Milja Lukić
Miloš Đajić
Miloš Sečujski - B92 blog
Mojporrtal.org
Mr Black
Ne verujem u muk istine
Nebojša Knežević - yzmaya
Negoslava’s Blog
Nemam ime, imam komentar
Nenad Duda Petrović
Nešto sasvim neizvesno
Nikola Ćupas - blog
Nikola Kolja Krstić
Novi Sad 2020
Novinarizmi
Novosadsko ubrojčavanje
Od svega po malo
Osmi dan
Ostavite Teslu na miru
Pagankawebshtizza
Panonska revija ludosti
Parunova reč
Pavle Ćosić
Pavle Mihajlović - Tržišno rešenje
Pećko pivo
Peščanik
Politiks tejps
Popovsko Dokonisanje
Prešlicavanje
Pressburger Csaba
Pressburger Csaba
RainDog po treći put među blogerima
Random Code and Beauty of Organic Entities
Raša Karapandža
Sajber Vanderlast
Sandra Simonović
Sara Radojković
Savesna
Spookyludila
Staša Koprivica - 100 lisica
Strahinja Krstić
Troblog
Urošević Ladislav - koordinator Ubuntu zajednice Srbije i FLOSS aktivista
Vazda nešto
Veličković::Blog
Velimir Mladenović - B92 blog
Vladan Slavković - Kraljevo online
VladanBa's Blog
Vladimir Greblaher - Zovitemeishmael
Vladimir Milutinović - Dvogled
Whatever… Nevermind
While Sleepwalking…
Žarka Radoja - Kontrapress
Žarko Ptiček
Žene sa Interneta
Organizacije i pokreti:
Beograđani protiv prohibicije
Centar za praktičnu politiku
Centrar za marginu
Fondacija Dokukino
Građanske inicijative
Kuća ljudskih prava i demokratije
Mreža za političku odgovornost
Share Fondacija / Share Defense
Udruženi građani za Srbiju (#Udruzeni)
Građanke i građani:
Admir Smajović
Aleksandar Atanasijević
Aleksandar Jovičić
Aleksandar Kezić
Aleksandar Kokotović
Aleksandar Lučić
Aleksandar Stanojković
Aleksandar Živadinović Ćupas
Aleksandra Anokić
Aleksandra Đerić
Aleksandra Jensen
Aleksandra Sokolović
Aleksandra Tomić
Ana Bellotti
Ana Čiča
Ana Kerečki
Ana Manić
Ana Marković
Ana Petrović
Anđela Milivojević
Anica Spasić
Biljana Kovačević
Biljana Kukić
Biljana Marinković
Biljana Mladenović
Biljana Stepanov
Bojan Cvejić
Bojan Radović
Bojana Jevtović
Bojana Miković
Bojana Selaković
Boris Bašić
Boris Lučić
Boris Sijerković
Boško Hadžić
Branislava Nestorov
Branka Dobrić
Dalibor Stojičić
Dana Selaković
Danica Nikolić
Danijel Milošević
Danijela Pejatović
Danijela Rafailović
Danijela Ranković
Danijela Tasić
Darko Vlahović
Dejan Košanin
Dejana Stevkovski
Denis Lazetić
Dijana Hinić
Dimitrije Petković
Đorđe Mančev
Đorđe Trikoš
Dragan Popović
Dragana Kostadinović
Dragana Pećo
Dragana Zlatičanin
Dražen Zacero
Dubravka Nikolić
Dubravka Velat
Dunja Lazić
Đurđa Đukić
Dušica Petrović
Duško Jerkov
Dževid Sadović
Edita Miftari
Emina Kovačević
Filip Perić
Fismir Jahiu
Goran Zarić
Gordana Šajinović
Irina Zahar Hinrichs
Iva Jović
Ivan Lukić
Ivan Popović
Ivan Stanojević
Ivan Stevanović
Ivan Tot
Ivan Vlajić
Ivana Jakovljev
Ivana Mirčetić
Jasmina Lazić
Jasmina Milojević
Jasmina Radovanović
Jelena Jovanović
Jelena Kandić
Jelena Milojković
Jelena Paligorić
Jelena Petrović
Jelena Radanović
Jelena Simić
Jelena Stević
Jelena Tot
Jelisaveta Manojlović
Jelisaveta Mikulić
Jovana Gligorijević
Jovana Jakovljević
Jovana Kolarić
Jovana Pavlović
Jovana Polić
Jovana Prusina
Jovana Radovanović
Jovana Sikimić
Jovana Tripunović
Jovana Vujičić
Jovana Vukić
Katarina Tadić
Ksenija Stojanović
Lav Kozakijević
Lazar Marjanović
Lazar Milovanović
Leopold Rollinger
Ljiljana Bukvić
Ljubica Turudić
Ljubomir Medaković
Luka Rajić
Maja Mićić
Maja Stojanović
Maja Vasić-Nikolić
Maja Vrtarić
Marija Avramović
Marija Đelić
Marija Janković
Marija Maša Bojičić
Marija Milosavljević
Marija Penezić
Marija Radovanović
Marija Stanojčić
Marija Vukosavljević
Marijana Toma
Marina Andromarta Bogojević
Marina Ristanović
Marina Stamenković
Marina Ugrinić
Marko Bogunović
Marko Mitrović
Marko Vidojković
Mašan Minić
Mikaela Smičković
Milan Cvijić
Milan Đukić
Milana Ninković
Milanče Milosavljević
Milena Dragićević
Milica Jovanović
Milica Stojanović
Miljenko Dereta
Milomir Sekulić
Miloranka Ilić
Miloš Avramović
Miloš Dašić
Miloš Janković
Miloš MIhajlović
Miloš Nikolić
Miloš S. Nikolić
Mina Ilić
Mirjana Drašković-Ivica
Mirjana Miočinović
Mirko Rudić
Miroslava Marjanović
Mladen Manojlović
Momir Pejatović
Nada Likar
Natalija Marjanović
Nataša Agbaba
Nataša Mijatović
Nataša Nikolić
Nataša Robulović
Nebojša G. Mirković
Nenad Nikolić
Nenad Vukadinović
Nikola Adžić
Nikola Ristić
Nikola Tomić
Nina Savić
Ognjen Đerić
Olga Gligorović
Peđa Mitrović
Petar Tančić
Radina Vučetić
Radmilo Marković
Rajma Isljami
Ratko Femić
Robert Čoban
Sandra Popović
Sanja Jović
Sanja Zrnić
Sara Dereta
Saška Karamarković
Selma Lazović
Slavica Slatinac
Slavica Stojanović
Slobodan Joksimović
Slobodan Srdić
Snežana Čongradin
Snežana Marković
Sofija Mandić
Sofija Marjanović
Srđan Dinčić
Stefan Aleksić
Stefan Ćorić
Stefan Jovanović
Stefan Šparavalo
Stevan Đekić
Stevan Ristić
Tatjana Radunović
Teodora Tomić
Uroš Jovanović
Vanesa Nikolić
Veljko Radunović
Veselin Nasufović
Vesna Đukanović
Vesna Mićanović
Vesna Miletić
Vesna Pešić
Vesna Vasiljević
Višnja Filipović
Vladimir Marović
Vladimir Stojanović
Vukan Simonović
Vukašin Obradović
Žarko Canić
Žarko Ogrizović
Zdravko Janković
Željka Pantelić
Zoran B. Nikolić
Zorica Filipović
Zorica Šćepanović
[privremeni iskorak iz uobičajenih tema i privremeni povratak jer je bitno!]
Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.
U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.
Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.
Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.
Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.
Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.
Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.
Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.
Blogovi i stranice:
Akuzativ
Aleksandar Sekulić - 2389
Aleksandar Šurbatović
Alжirska pisma
Ana Milanović
Angelina Radulović - Piskaralo
Anita Mitić
Biljana - Samokazem
Bob Lebowski (Slobodan Vladuša)
Boban Stojanović
Bozóki Antal
Bozóki Antal (hon)lapja
Ch3d4 (Vojislav Bajakić)
Constrictoria Boa
CRZ Blog
cult - B92 blog
Danubius forum
Dario Hajrić - Sistem i lom
Dejan Pešić
DJ Ivica
Dokona popadija
Dopisi iz Diznilenda
Đorđe Bojović
Džunglica
Edis Đerlek
Euterpaspeaks
FCBK
Ivana Ćirković - Organ Vlasti
Ivy Jbte
Iz glave radio
Izvan kuhinje
Jelica Rogić
Just Bloggin'
Kriza identiteta
Leksikon YU mitologije
Liceulice
Logaritam
Loose Ends in Economics
Luka Božović
Mahlat
Marko Marjanović - Pošteno mu sudite pa da ga streljamo
Mesec, suncokret i ostale priče
Milica Čalija - blog
Milja Lukić
Miloš Đajić
Miloš Sečujski - B92 blog
Mojporrtal.org
Mr Black
Ne verujem u muk istine
Nebojša Knežević - yzmaya
Negoslava’s Blog
Nemam ime, imam komentar
Nenad Duda Petrović
Nešto sasvim neizvesno
Nikola Ćupas - blog
Nikola Kolja Krstić
Novi Sad 2020
Novinarizmi
Novosadsko ubrojčavanje
Od svega po malo
Osmi dan
Ostavite Teslu na miru
Pagankawebshtizza
Panonska revija ludosti
Parunova reč
Pavle Ćosić
Pavle Mihajlović - Tržišno rešenje
Pećko pivo
Peščanik
Politiks tejps
Popovsko Dokonisanje
Prešlicavanje
Pressburger Csaba
Pressburger Csaba
RainDog po treći put među blogerima
Random Code and Beauty of Organic Entities
Raša Karapandža
Sajber Vanderlast
Sandra Simonović
Sara Radojković
Savesna
Spookyludila
Staša Koprivica - 100 lisica
Strahinja Krstić
Troblog
Urošević Ladislav - koordinator Ubuntu zajednice Srbije i FLOSS aktivista
Vazda nešto
Veličković::Blog
Velimir Mladenović - B92 blog
Vladan Slavković - Kraljevo online
VladanBa's Blog
Vladimir Greblaher - Zovitemeishmael
Vladimir Milutinović - Dvogled
Whatever… Nevermind
While Sleepwalking…
Žarka Radoja - Kontrapress
Žarko Ptiček
Žene sa Interneta
Organizacije i pokreti:
Beograđani protiv prohibicije
Centar za praktičnu politiku
Centrar za marginu
Fondacija Dokukino
Građanske inicijative
Kuća ljudskih prava i demokratije
Mreža za političku odgovornost
Share Fondacija / Share Defense
Udruženi građani za Srbiju (#Udruzeni)
Građanke i građani:
Admir Smajović
Aleksandar Atanasijević
Aleksandar Jovičić
Aleksandar Kezić
Aleksandar Kokotović
Aleksandar Lučić
Aleksandar Stanojković
Aleksandar Živadinović Ćupas
Aleksandra Anokić
Aleksandra Đerić
Aleksandra Jensen
Aleksandra Sokolović
Aleksandra Tomić
Ana Bellotti
Ana Čiča
Ana Kerečki
Ana Manić
Ana Marković
Ana Petrović
Anđela Milivojević
Anica Spasić
Biljana Kovačević
Biljana Kukić
Biljana Marinković
Biljana Mladenović
Biljana Stepanov
Bojan Cvejić
Bojan Radović
Bojana Jevtović
Bojana Miković
Bojana Selaković
Boris Bašić
Boris Lučić
Boris Sijerković
Boško Hadžić
Branislava Nestorov
Branka Dobrić
Dalibor Stojičić
Dana Selaković
Danica Nikolić
Danijel Milošević
Danijela Pejatović
Danijela Rafailović
Danijela Ranković
Danijela Tasić
Darko Vlahović
Dejan Košanin
Dejana Stevkovski
Denis Lazetić
Dijana Hinić
Dimitrije Petković
Đorđe Mančev
Đorđe Trikoš
Dragan Popović
Dragana Kostadinović
Dragana Pećo
Dragana Zlatičanin
Dražen Zacero
Dubravka Nikolić
Dubravka Velat
Dunja Lazić
Đurđa Đukić
Dušica Petrović
Duško Jerkov
Dževid Sadović
Edita Miftari
Emina Kovačević
Filip Perić
Fismir Jahiu
Goran Zarić
Gordana Šajinović
Irina Zahar Hinrichs
Iva Jović
Ivan Lukić
Ivan Popović
Ivan Stanojević
Ivan Stevanović
Ivan Tot
Ivan Vlajić
Ivana Jakovljev
Ivana Mirčetić
Jasmina Lazić
Jasmina Milojević
Jasmina Radovanović
Jelena Jovanović
Jelena Kandić
Jelena Milojković
Jelena Paligorić
Jelena Petrović
Jelena Radanović
Jelena Simić
Jelena Stević
Jelena Tot
Jelisaveta Manojlović
Jelisaveta Mikulić
Jovana Gligorijević
Jovana Jakovljević
Jovana Kolarić
Jovana Pavlović
Jovana Polić
Jovana Prusina
Jovana Radovanović
Jovana Sikimić
Jovana Tripunović
Jovana Vujičić
Jovana Vukić
Katarina Tadić
Ksenija Stojanović
Lav Kozakijević
Lazar Marjanović
Lazar Milovanović
Leopold Rollinger
Ljiljana Bukvić
Ljubica Turudić
Ljubomir Medaković
Luka Rajić
Maja Mićić
Maja Stojanović
Maja Vasić-Nikolić
Maja Vrtarić
Marija Avramović
Marija Đelić
Marija Janković
Marija Maša Bojičić
Marija Milosavljević
Marija Penezić
Marija Radovanović
Marija Stanojčić
Marija Vukosavljević
Marijana Toma
Marina Andromarta Bogojević
Marina Ristanović
Marina Stamenković
Marina Ugrinić
Marko Bogunović
Marko Mitrović
Marko Vidojković
Mašan Minić
Mikaela Smičković
Milan Cvijić
Milan Đukić
Milana Ninković
Milanče Milosavljević
Milena Dragićević
Milica Jovanović
Milica Stojanović
Miljenko Dereta
Milomir Sekulić
Miloranka Ilić
Miloš Avramović
Miloš Dašić
Miloš Janković
Miloš MIhajlović
Miloš Nikolić
Miloš S. Nikolić
Mina Ilić
Mirjana Drašković-Ivica
Mirjana Miočinović
Mirko Rudić
Miroslava Marjanović
Mladen Manojlović
Momir Pejatović
Nada Likar
Natalija Marjanović
Nataša Agbaba
Nataša Mijatović
Nataša Nikolić
Nataša Robulović
Nebojša G. Mirković
Nenad Nikolić
Nenad Vukadinović
Nikola Adžić
Nikola Ristić
Nikola Tomić
Nina Savić
Ognjen Đerić
Olga Gligorović
Peđa Mitrović
Petar Tančić
Radina Vučetić
Radmilo Marković
Rajma Isljami
Ratko Femić
Robert Čoban
Sandra Popović
Sanja Jović
Sanja Zrnić
Sara Dereta
Saška Karamarković
Selma Lazović
Slavica Slatinac
Slavica Stojanović
Slobodan Joksimović
Slobodan Srdić
Snežana Čongradin
Snežana Marković
Sofija Mandić
Sofija Marjanović
Srđan Dinčić
Stefan Aleksić
Stefan Ćorić
Stefan Jovanović
Stefan Šparavalo
Stevan Đekić
Stevan Ristić
Tatjana Radunović
Teodora Tomić
Uroš Jovanović
Vanesa Nikolić
Veljko Radunović
Veselin Nasufović
Vesna Đukanović
Vesna Mićanović
Vesna Miletić
Vesna Pešić
Vesna Vasiljević
Višnja Filipović
Vladimir Marović
Vladimir Stojanović
Vukan Simonović
Vukašin Obradović
Žarko Canić
Žarko Ogrizović
Zdravko Janković
Željka Pantelić
Zoran B. Nikolić
Zorica Filipović
Zorica Šćepanović
Pretplati se na:
Postovi (Atom)
