Vidi šta su mi uradile od interneta, mama!

Došao je i taj dan: e-novine dobijaju e-novinski tretman. Uživajte u ozabavljenom pisaniju Ištvana Kaića! 

~

Vidi mama kako sam pametan, vidi! Da smena gradonačelnika Beograda Dragana Drvoseka Đilasa, ostavlja posledice na „nezavisne i objektivne” medije kakav je toaletoid Blic, pokazuje i današnja ekskluzivna vest u rubrici zabava pod nazivom „Bivša teniserka Martina Hingis uz pomoć majke pretukla supruga”

Vidi mama, pronikao sam u um savremenih feministkinja! Najpre, promiskuitetna dilema koja deluje zanimljivo spram ove interesne grupe nad kojom bi se svaka savremena feministkinja postidela i ispovratila,

Vidi mama, znam i sport! jeste pitanje koje nam je servirao DS Veselin Simonović, a reternirala legendarna švajcarska teniserka: kako razumeti famozni deo „uz pomoć” u naslovu? 

Vidi mama, ponovo sam pametan! Da li su majka i ćerka tukle muža, ili je ćerka uzela majku i „uz pomoć” iste tukla muža?

Vidi mama, koliko seksizma bez i jedne tačke! Možda inače ne bi bilo posebnog razloga da se bavimo ovim nasiljem u porodici, ali vanredna situacija sa misterioznom proviktorijanskom udrugom Žene sa interneta, kojom se deca, devojke, žene, domaćice, poslovne žene, muškarače, patrijarhalne, žene-zmajevi, uvlakačice, lobistkinje, udavače, neudavače, hipsterke, neizabrane gradonačelnice, evroatlantkinje – a pre svega moralne i ugledne babe narikače – pokušavaju opozvati od svake dalje masturbacije ispred računara nad neodoljivim telima u fotogalerijama malog jeretičkog portala e-novine, i umesto toga skoro pa dverjanski promovisati „porodične vrednosti” sa što većom cenzurom seksa, kaže nam drugačije.

Vidi mama, toliko sam besan, al' neću da kažem na koga (koju), nego ću da analiziram do besvesti članak u Blicu! Ali, ovo nije ništa, jer misterija postaje sve veća kako se dalje čita vest: „Martinin suprug Tibo Hutin (Thibault) tvrdi da ga je žena pre ovog incidenta varala sa velikim brojem muškaraca i da joj je sve opraštao, ali da je ovog puta prevršila svaku meru.” Iako je u ovakvim situacijama ishod obično obrnut i muškarac redovno agresor, zašto je pa sad Martina, ako je varala muža, bila ta koja je, valjda, koristila svoju majku u svojstvu reketa i palirala muževljevo telo zamišljajući da je loptica koja putuje prema protivnici? 

Mama, zašto me Žene ne vole? Šta će reći Žene sa interneta, hoće li se odreći Martine kao žene?

Vidi šta su mi uradile od interneta, mama! U svakom slučaju, Martina, nesporno žena, možda i žena sa interneta, budući da ima svoje stranice na drušvenim mrežama, istukla je muža zato što ga je varala. Ako ga je zbog toga tukla, možda ga krivi i za to što je do toga uopšte moralo doći, tako da ipak na neki način zasluženo dobija batine, u intelektualnom rasulu našla se mizogina e-redakcija koja ni demokratskim glasanjem nije uspela da razluči šta se to zaboga desilo i zbog čega.

Vidi mama, mentalna gimnastika! Tako mu i treba kad je mlakonja, i što se žena sa interneta po imenu Martina nije našla sasvim zadovoljena pored njega. Jer pored pravog muškarca nema mesta za druge muškarce, rekle bi moralistkinje. Zato nije Martina ta koja je prevarila muža, nego je muž prevario nju jer se predstavljao kao pravi, pa ju je zajebao tako da se to ne prašta. A kako se desilo da ga vara, znači da ju je izneverio, što je opet krunski dokaz da je on kriv. 

Vidi mama, vidi kako su sve žene, osim tebe, grozne, vidi! Čudima ipak nikad kraja, na šta ukazuje i nedavna izjava maltretiranog muža, Tiboa Hutina za International Business Times: „Martina na veoma poseban način shvata moral. Uvek je bila takva; mislim da je uvek bila neverna svojim momcima. Ona nije usamljena u svetu tenisa, što sad zasigurno znam. Ali mislio sam da je ona drugačija od drugih i da me stvarno voli”, rekao je patetični, namagarčeni i još prebijeni muž.
Navode da je Hutin pretučen je delimično potvrdila i švajcarska policija, koja je kazala da su dobili poziv o porodičnom nasilju u kući teniserke. 

Mrzim, mrzim, mrzim, žene, ali one malo manje obraćaju pažnju na mene Utučena velikom obmanom muža, Martina Hingis se za sada nije oglasila povodom ovog događaja, a u matrijarhalnim delovima interneta kolaju glasine da neće davati izjave za javnost, valjda dok se ne konsultuje sa Biljanom Srbljanović, samozvanom ekspertkinjom za ženske shopping probleme i druga pitanja od šireg društvenog značaja. 

Vidi mama, našao sam jednog izdajicu roda svoga! Međutim, u daljem tekstu saznajemo da se ženama, bilo u svojstvu vršiteljki radnje ili sredstva pomoću kog se nanosi bol, pridružio i jedan od Martininih partnera Silvio (nije Berluskoni), što može da znači da, pod pretpostavkom da žene ne iskorištavaju muškarce osim kada to iz nekih razloga nisu zaslužili, a čim ih tuku onda su zaslužili. Da li je greh muškarca koji ne zadovoljava sve uslove visoko podignute lestvice bio toliki da je čak i jedan drugi muškarac morao da uleti da ga nauči pameti kako treba postupati sa ženama i nipošto ne izneveravati njihova očekivanja?

Mahi, mahi, mahinalno - drugi nastavak

Nastavljamo sa tekstom o Centru za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije, i u ovom delu se bavimo zbrkom u glavi predsednika Centra, Gorana Puzića. Uživajte.

Deo treći: O kognitivnoj disonanci 

Kognitivna disonanca predstavlja situaciju u kojoj pokušavate da u isto vreme održite dva dijametralno suprotna uverenja, stavove ili načine delovanja. Teoriju o kognitivnoj disonanci je razvio psiholog Leon Festinger 1957 godine. Po toj teoriji, postojanje kognitivne disonance stvara osećanje neprijatnosti koje vodi do promene jednog od stava, uverenja ili načina delovanja kako bi se održala harmonija kojoj um teži.

Nasuprot teoriji, u praksi interent komentarisanja termin 'kognitivna disonanca' se koristi kao opis komentara, tekstova, postova i svega drugog, što sadrži kontradiktorne stavove. Razlika je u tome što se ovim terminom na internetu opisuju stavovi osoba koje ne teže uspostavljanju ravnoteže time što će jedan stav promeniti, već upravo, raznim mentalnim gimnastikama teže da oba stava opravdaju. U komentarisanju stavova Gorana Puzića, ja ću se koristiti internetskom interpretacijom termina.

Goran Puzić pokušava da objasni svoje stavove

Mahi, mahi, mahinalno - prvi nastavak

Sledi poduži tekst o Centru za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije u više nastavaka. Najverovatnije će ih biti tri, ali može se desiti da dobijete i bonus tekst. Radi lakše orijentacije, nastavci su podeljeni na delove. Čemu toliko tekstova o jednoj nevladinoj organizaciji, odnosno Centru, za koji do juče niko nije čuo? O tome će najviše biti reči u poslednjem delu, međutim, samo da napomenem da sam, za potrebe ovih tekstova, odslušala i transkribovala najveći deo ovog polu-časovnog intervjua sa predsednikom Centra Goranom Puzićem. I ne, ovo uopšte nije pasivno-agresivna poruka kako bih vas naterala da pročitate moj tekst. Možda samo malo...

Deo prvi: O Centru za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije

Krajem 2011 godine u Srbiji je osnovan Centar za razvoj prava muškaraca heteroseksualne orijentacije. Kako bismo ih bolje upoznali koristićemo radio intervju predsednika Centra iz 2012 godine. Predsednik udruženja je doc. Dr Goran Puzić, inače prodekan za nastavu na Fakultetu za poslovne studije Vršac (Univerzitet Megatrend) I professor na istom fakultetu.

Krenimo od inspiracije za nastanak ovog centra.

Ne možete da planirate gde ćete biti kada dobijete inspiraciju

U jednom neformalnom razgovoru dok smo zaista pekli roštilj kod jednog prijatelja pogledali smo dve TV stanice oko 11 noću. To je bilo negde septembra meseca prošle godine. Šta smo zaključili i zašto smo osnovali centar naravno i vrlo intrigantan naziv. Kad smo pogledali RTS1 u tom periodu naravno bila je gej populacija prisutna. Na B92 čekajući vesti bile su prisutne feministkinje i ja sam onako mahinalno rekao "ljudi moji pa šta je ovo samo gej populacija i feministkinje, gde su radnici ljudi kojima su razorene fabrike ljudi koji su ostali bez posla ljudi koji su u velikim problemima i gde su naravno muškarci ako se stalno borimo za prava žena sa jedne strane i sa druge strane imamo dosta prisutni uticaj gej populacije počev od onih ovaj organizacija prve gej parade pa i pokušaja organizacije druge gej parade zaključili smo da je najbolje osnovati centar koji će direktno da se bori protiv toga". I ja sam izabran na skupštini za predsednika. 

Mi smo ovde samo zbog ljubavi ... i para

Ma kakve veze ovo ima sa Gučom?

Počela je Guča.

Pred najvećim šatorom u Guči okupio se svet. I staro i mlado i muško i žensko gleda i ne trepće. Unutra polugole devojke, crnka i plavuša, zanosno igraju i mešaju grudima i kukovima. Na oznojenim telima nalepljene su im novčanice.

obaveštava nas Blic. Tekst se bavi dvema devojkama koje u Guči goste zabavljaju plesom. Bavi se njihovim motivima. Dve stvari su interesantne u ovom tekstu. Kako devojke opisuju to što rade i zašto to rade, i ljudi koje one zabavljaju. Krenimo od dve devojke.

Njihov motiv je naglašen već u naslovu. Iako nas u samom tekstu obaveštavaju da devojke dobijaju supstancijalne bakšiše ("kite ih novčanicama od hiljadu dinara") u naslovu, a i u tekstu, nas same devojke obaveštavaju da su njihovi motivi ljubav prema plesu i pažnji. Takođe smo obavešteni da su njih dve studentkinje i da studiraju u Beogradu (jedna medicinu, druga psihologiju). Nije nikakva tajna da je Beograd izuzetno skup grad za život, naročito za studente i studentkinje, naročito za one koji nisu iz Beograda. Treba platiti kiriju, treba se prehraniti, treba platiti ispite, nabaviti knjige, zašto bi onda bilo sramota zarađivati pare. Opcija za studente i studentkinje nema mnogo, većina su izuzetno eksploatatorske i slabo plaćene, pa zašto bi bio problem da otvoreno kažu da za nekoliko dana angažmana u Guči mogu da zarade koliko za mesec-dva ili pak tri meseca rada u kafićima. Što bi rekla Missy Elliot

Girls, girls, get that cash

If its 9 to 5 or shakin ya ass

Ain't no shame ladies, do your thang

Just make sure you ahead of tha game

Strogo kontrolisana tela

Anorexia nervosa
Psihijatrijski poremećaj koji karakterišu nerealan strah od gojenja, samo-izgladnjivanje i pogrešna percepcija tela. Osoba je opsednuta željom da postane sve tanja i ograničava unos hrane do tačke gde zdravlje postaje ugroženo. Ovaj poremećaj može biti fatalan.

Rad niške umetnice Marije Jović koja je jula 2012 preminula od posledica anoreksije

Grčka voditeljka i manekenka Nana Karađani izašla je u javnost sa fotografijama na kojima se jasno vidi da boluje od anoreksije. Navodno, to je uradila kako bi skrenula pažnju na taj izuzetno ozbiljan problem. Domaći mediji su takođe preneli priču o Nani Karađani, i Blic je odlučio da tekst naslovi na sledeći način: Lepa grčka voditeljka zbog anoreksije postala kostur i zadržaćemo se malo na tom naslovu pre nego što krenemo sa iščitavanjem teksta.

Neobrazovana i trudna - idealna žena Vladislava Đorđevića

Vraćamo se onome što najviše volimo - e-novinskom tretiranju teksta Vladislava Đorđevića. Zarad autentičnosti, tekst Vladislava Đorđevića ispisan je u originalu, ćiriličnim pismom. Pa krenimo.

~ ~ ~

Владислав Ђорђевић: ПОСЛЕДИЦЕ ШКОЛОВАЊА ДЕВОЈАКА НА БРАК И ПОРОДИЦУ

Školska fantazija Vladislava Đorđevića
(inače ilustracija teksta objavljenog na sajtu srpskog književnog kluba)

Zašto li sve devojke beže od njega, pardon iz njega: Савремени српски интелектуалци – демографи, антрополози, социолози, психолози и ини – дају различите одговоре на питање: зашто је Србија захваћена депопулацијом – одумирањем становништва? Главни разлог депопулацији заправо је једноставан: одлазак девојака са села у град.

Da mu ne propadnu časovi latinskog: 1. Сеоски егзодус (exodus ruralis)

Zločini i (ne)kazne

Novembra meseca 2012 godine u Novom Sadu brutalno je ubijena Vladislava Červenko. Na smrt ju je pretukao njen momak. Pre manje od nedelju dana ubica Vladislave Červenko je osuđen na 35 godina zatvora. Od zločina, do hapšenja i na kraju do presude prošlo je manje od godinu dana i to, na žalost, za srpsko pravosuđe predstavlja izuzetak.

Spora i nedostižna?

Ovo je takođe jedan od retkih slučajeva gde su mediji imali prilike, i odlučili da proprate slučaj do presude. Brzina kojom je proces vođen sigurno je doprinela ovome. Previše često smo ostavljeni sa vestima o ubistvima u porodici, koja se neretko dešavaju nakon godina zlostavljanja, nakon bezbroj prijava policiji, i previše često ostajemo samo sa imenom ubice, bez ikakvog saznanja da li je, i na koji način kažnjen. Ovime se glorifikuje nasilje, žrtve bivaju viktimizirane po drugi put, i stvara se utisak da za određenu vrstu zločina kazna ne postoji.

Iako je ubica Vladislave Červenko osuđen, i iako su mediji taj podatak objavili, ipak je očigledno da je izveštavanje o slučajevima partnerskog nasilja i nasilja u porodici na jako niskom nivou. U većini vesti ime ubice se pominje nekoliko puta, dok je žrtva, Vladislava Červenko, označena kao 'manekenka' ili 'devojka' (eventualno 'nesrećna devojka'). Time se stvara utisak da je ubica ličnost, dok je žrtva zamenjiva, ona može biti bilo koja.