Zahvaljujući anonimnom komentatoru/ki saznala sam ko stoji iza organizacije skupa o kome sam pisala u prethodnom postu. U pitanju je kampanja "Budi muško" koju sprovodi Centar E8. Krenimo od pozitivnog.
Kampanja je namenjena "mladićima, srednjoškolcima, na formiranju stavova i ponašanja koji podržavaju rodno ravnopravne društvene norme, zdrave životne stilove i protive se nasilnom ponašanju prema zajednici, ženama i svojim vršnjacima." Ovo je fantastična poruka i srednjoškolski uzrast je dobra polazna tačka. Nadam se da će u sledećim godinama proširiti kampanju i obratiti se i dečacima osnovnoškolskog uzrasta. Nikada nije previše rano da se nauči da nasilje nije način za rešavanje problema. Ono što je jako dobro u kampanji je što uči dečake i mladiće kako bi oni to znanje preneli svojim vršnjacima. Uticaj vršnjaka se stalno zanemaruje, a taj uticaj može biti presudan. Ukoliko vaše ponašanje nije prihvatljivo vašim vršnjacima ubrzo će i vama postati neprihvatljivo. Ima još mnogo toga pozitivnog u ovoj kampanji, ali ja bih se sad osvrnula i na jedan negativan aspekt.
Sam naslov kampanje bi trebalo da nam ukaže da je jedna od njihovih težnji da se promeni značenje izraza "budi muško". Te ako trenutno taj izraz znači - "Budi snažan" ili "Ne pokazuj emocije", da bi u budućnosti trebalo da znači "Budi saosećajan", "Pokaži emocije". Nema ničeg lošeg u toj nameri, osim jedne stvari. Problem sa izrazom "Budi muško" nije samo u tom najbanalnijem značenju, odnosno u onome šta se tu podrazumeva da su osobine muškarca. Problem je u tome što se ta poruka često upućuje i ženama, nagoveštavajući da je 'biti muško' = ' 'biti dobar/a'. Promena značenja izraza "Budi muško" bez promene odnosa društva prema 'ženskom' ("Nemoj da se ponašaš k'o žena/baba/tetka" ima negativno značenje, dok se "Budi žensko" govori samo ženama i samo kada ona treba da se vrati u pasivnu, žensku ulogu - 'budi nežna', 'budi lepa', i sl.) ne bi mnogo promenila stvari.
Iako se kasnije pokazalo da ovo nije zaista citat Igi Popa ipak mislim da ova fotografija i citat govore dosta:
Sličnu poruku je poslao i komičar Edi Izard. Naime on često nastupa obučen u suknje, nosi cipele sa štiklama, našminkan je. Gostujući kod Krega Kilborna, voditelj je konstatovao: "Nastupaš u ženskoj odeći" na šta je Edi Izard odgovorio: "To nije ženska odeća, to je moja odeća. Platio sam je svojim novcem".
Nije sramota biti slab ili zaplakati jednostavno zato što je to sramota - to je sramota zato što se ta ponašanja vezuju za ženskost i označena su kao ženska ponašanja. A kada se među pozitivnim porukama kao što je na primer "Muško - ženska prijateljstva postoje" nađe i blago agresivna poruka "Plaćajte malo vi nama pića" opet se priča okreće na mi protiv njih, gde su te druge - žene.
U okviru ove kampanje od prošle godine se dodeljuje i nagrada "Pravi muškarac", i tu nailazimo na sledeći problem. Da bi postojao pravi muškarac mora postojati i onaj ko to nije, lažni (loš) muškarac, a upravo ta dihotomija je ono protiv čega bi ova kampanja trebalo da ustane. Ta dihotomija pravi / lažni muškarci je ono što dovodi do povećanja nasilja. Šta mislite kako će reagovati neko kada mu kažete da on nije pravi muškarac zato što nikada nije zaplakao? Problem je kada se stvari postave tako da je sam identitet pojedinca ugrožen, jer će on osetiti potrebu da ga (identitet) na svaki način odbrani. Ne postoji samo jedan pravi način da se bude muškarac i to se mora stalno ponavljati. Nije dovoljno nabrajati pozitivne osobine koje navodno krase pravog muškarca. To mnoge ostavlja van definicije, time ih čineći ranjivim.
Zašto je toliko bitno obraćati pažnju na sve moguće detalje kada se rade ovakve kampanje? Ponoviću, ukoliko se pogrešno identifikuje uzrok problema nećete moći da ga rešite. Čak, možete da dovedete do produbljivanja problema, a to smo videli u komentarima na fotografiju sa skupa "Budi muško".
Ne verujem da bi ovi mladići pozitivno reagovali kada biste im rekli da nisu pravi muškarci ako su nasilni prema ženama.
Kampanja je namenjena "mladićima, srednjoškolcima, na formiranju stavova i ponašanja koji podržavaju rodno ravnopravne društvene norme, zdrave životne stilove i protive se nasilnom ponašanju prema zajednici, ženama i svojim vršnjacima." Ovo je fantastična poruka i srednjoškolski uzrast je dobra polazna tačka. Nadam se da će u sledećim godinama proširiti kampanju i obratiti se i dečacima osnovnoškolskog uzrasta. Nikada nije previše rano da se nauči da nasilje nije način za rešavanje problema. Ono što je jako dobro u kampanji je što uči dečake i mladiće kako bi oni to znanje preneli svojim vršnjacima. Uticaj vršnjaka se stalno zanemaruje, a taj uticaj može biti presudan. Ukoliko vaše ponašanje nije prihvatljivo vašim vršnjacima ubrzo će i vama postati neprihvatljivo. Ima još mnogo toga pozitivnog u ovoj kampanji, ali ja bih se sad osvrnula i na jedan negativan aspekt.
Sam naslov kampanje bi trebalo da nam ukaže da je jedna od njihovih težnji da se promeni značenje izraza "budi muško". Te ako trenutno taj izraz znači - "Budi snažan" ili "Ne pokazuj emocije", da bi u budućnosti trebalo da znači "Budi saosećajan", "Pokaži emocije". Nema ničeg lošeg u toj nameri, osim jedne stvari. Problem sa izrazom "Budi muško" nije samo u tom najbanalnijem značenju, odnosno u onome šta se tu podrazumeva da su osobine muškarca. Problem je u tome što se ta poruka često upućuje i ženama, nagoveštavajući da je 'biti muško' = ' 'biti dobar/a'. Promena značenja izraza "Budi muško" bez promene odnosa društva prema 'ženskom' ("Nemoj da se ponašaš k'o žena/baba/tetka" ima negativno značenje, dok se "Budi žensko" govori samo ženama i samo kada ona treba da se vrati u pasivnu, žensku ulogu - 'budi nežna', 'budi lepa', i sl.) ne bi mnogo promenila stvari.
Iako se kasnije pokazalo da ovo nije zaista citat Igi Popa ipak mislim da ova fotografija i citat govore dosta:
 |
| "Nije me sramota da se obučem 'kao žena' jer ne smatram da je sramotno biti žena." |
Nije sramota biti slab ili zaplakati jednostavno zato što je to sramota - to je sramota zato što se ta ponašanja vezuju za ženskost i označena su kao ženska ponašanja. A kada se među pozitivnim porukama kao što je na primer "Muško - ženska prijateljstva postoje" nađe i blago agresivna poruka "Plaćajte malo vi nama pića" opet se priča okreće na mi protiv njih, gde su te druge - žene.
U okviru ove kampanje od prošle godine se dodeljuje i nagrada "Pravi muškarac", i tu nailazimo na sledeći problem. Da bi postojao pravi muškarac mora postojati i onaj ko to nije, lažni (loš) muškarac, a upravo ta dihotomija je ono protiv čega bi ova kampanja trebalo da ustane. Ta dihotomija pravi / lažni muškarci je ono što dovodi do povećanja nasilja. Šta mislite kako će reagovati neko kada mu kažete da on nije pravi muškarac zato što nikada nije zaplakao? Problem je kada se stvari postave tako da je sam identitet pojedinca ugrožen, jer će on osetiti potrebu da ga (identitet) na svaki način odbrani. Ne postoji samo jedan pravi način da se bude muškarac i to se mora stalno ponavljati. Nije dovoljno nabrajati pozitivne osobine koje navodno krase pravog muškarca. To mnoge ostavlja van definicije, time ih čineći ranjivim.
Zašto je toliko bitno obraćati pažnju na sve moguće detalje kada se rade ovakve kampanje? Ponoviću, ukoliko se pogrešno identifikuje uzrok problema nećete moći da ga rešite. Čak, možete da dovedete do produbljivanja problema, a to smo videli u komentarima na fotografiju sa skupa "Budi muško".
Nema komentara:
Objavi komentar