Zdravlje u prvom planu

Danas je svet zabave bio šokiran saznanjem da se Anđelina Džoli pre nekog vremena podvrgla dvostrukoj mastektomiji, odnosno odstranjene su joj obe dojke. To u stvari nije bilo šokantno. Šokantno je bilo saznanje da ona to nije uradila zato što je obolela od raka dojke, već zato što ima mutaciju gena BRCA1, i samim time je rizik da će oboleti od raka dojke znatno uvećan. Međutim, da se ne bismo bavili nagađanjima i pretpostavka, da li je donela dobru odluku, da li je imala izbora, i slično, možda bi trebalo njoj da dozvolimo da sama ispriča svoju priču.

Moja zdravstvena odluka 

(tekst Anđeline Džoli objavljen na sajtu NY Times-a)

Moja majka se protiv raka borila skoro deset godina. Umrla je u 56-toj godini. Izdržala je dovoljno dugo da upozna svog prvog unuka i da ga drži u naručju. Ali moja druga dece neće imati prilike da je upoznaju i da iskuse njenu ljubav i nežnost.

Često pričamo o „maminoj mami“, i ja tada pokušavam da im objasnim bolest koja nam ju je uzela. Pitali su me da li isto može da se desi i meni, i uvek sam im govorila da ne brinu. Međutim, i moj gen BRCA1 je „pokvaren“, zbog čega je rizik da ću oboleti od raka dojke ili jajnika znatno uvećan.

Moji lekari su procenili da je verovatnoća da ću oboleti od raka dojke 87%, dok je verovatnoća da ću oboleti od raka jajnika 50%. Ovi procenti su različiti za svaku ženu.

Samo deo karcinoma dojke je direktno uzrokovan naslednom genetskom mutacijom. Rizik da će osobe sa mutacijom gena BRCA1 dobiti rak dojke u proseku iznosi 65%.

Kada sam saznala da je mutirani gen deo mog života, odlučila sam da budem proaktivna i da, koliko je u mojoj moći, smanjim rizik. Odlučila sam da se podvrgnem preventivnoj dvostrukoj mastektomiji. Počela sam sa dojkama, jer imam veći rizik od oboljevanja od raka dojke nego od raka jajnika, i operacija odstranjivanja jajnika je složenija.

Svi medicinski zahvati koji su deo dvostruke mastektomije, i trajali su tri meseca, završeni su do 27. aprila. Uspela sam da ih obavim bez uplitanja javnosti i da za to vreme nastavim da se bavim poslom.

Ali sada pišem o tome zato što se nadam da će druge žene imati koristi od mog iskustva. Rak je još uvek reč koja plaši ljude, i izaziva osećanje bespomoćnosti. Ali danas je, zahvaljujući testovima, moguće saznati da li ste podložnije raku dojke i raku jajnika, i onda možete da preduzmete nešto.

Moj proces je otpočeo 2. februara procedurom koja se zove „odlaganje bradavice“ (nipple delay), čime je isključena mogućnost razvijanja obolenja u grudnim kanalima iza bradavice i omogućuje se bolja prokrvljenost te oblasti. Ova procedura izaziva bol i pojavljuje se dosta modrica, ali se takođe povećava šansa da se spase bradavica.

Dve nedelje kasnije podvrgnuta sam glavnoj operaciji, gde je odstranjeno grudno tkivo, a na to mesto je su stavljeni privremeni ’fileri’. Ova operacija može da traje do osam sati. Probudite se sa tubama i filerima u grudima. Imate osećaj kao da ste u filmu naučne fantastike. Ali samo nekoliko dana nakon operacije možete da se vratite svakodnevnim obavezama.

Devet nedelja kasnije, poslednja operacija je završena i ona je uključivala rekonstrukciju dojki. U poslednjih nekoliko godina ova procedura je dosta napredovala i rezultati mogu biti prelepi.

Ovim tekstom sam želela da se obratim drugim ženama i da im kažem da donošenje ove odluke nije bilo lako. Ali mi je drago što sam je donela. Rizik da ću oboleti od raka dojke pao je sam 87% na manje od 5%. Deci mogu da kažem da ne moraju da strahuju da će me izgubiti zbog raka dojke.

Ohrabrujuće je što moja deca ne moraju da vide bilo šta zbog čega bi im bilo neprijatno, vide moje male ožiljke i to je to. Sve ostalo je samo mama, ista kao što je uvek bila. I znaju da ih volim da ću za njih uradi sve što mogu, sve dok mogu. Lično se ne osećam manje ženom. Osećam se osnaženom zato što sam donela važnu odluku koja nikako ne umanjuje moju ženskost.

Dovoljno sam srećna da imam partnera, Bred Pita, koji me toliko voli i pruža mi podršku. Svima koji imaju ženu ili devojku koja prolazi kroz ovo, poručujem sledeće - znajte da ste jako bitan deo tranzicije kroz koju ona prolazi. Bred je sve vreme bio u Pink Lotus Breast Center-u gde sam se lečila. Čak smo uspevali povremeno i da se nasmejemo. Znali smo da je ovo dobra odluka za našu porodicu i da će nas još više zbližiti. I jeste.

Nadam se da će ovaj tekst pomoći svakoj ženi koja ga čita da shvati da ima opcije. Želim da ohrabrim svaku ženu, naročito ako u porodici ima istoriju raka dojke ili raka jajnika, da se raspita i potraži stručnjake koji joj mogu pomoći u ovome, i koji joj mogu pomoći da donese informisanu odluku.

Svesna sam da mnogi divni holistički lekari rade na iznalaženju alternativnih metoda lečenja kako bi se izbegla operacija. Moj režim lečenja će biti blagovremeno objavljen na sajtu Pink Lotus Breast Center-a. Nadam se da će ovo pomoći drugim ženama.

Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO), od raka dojke godišnje umre oko 458.000 ljudi, najviše u zemljama sa niskim i srednjim pruhodima. Prioritet mora biti da se većem broju žena obezbedi pristup genetskom testiranju i tretmanima koji im mogu spasiti živote, bez obzira na sredstva kojima raspolažu i poreklu, gde god da žive. U SAD-u testiranje gena BRCA1 i BRCA2 košta više od $3.000, što znači da je mnogim ženama nedostupno.

Odlučila sam da javno ispričam svoju priču jer postoji veliki broj žena koje ne znaju da možda žive pod senkom raka. Nadam se da će one, takođe, moći da testiraju svoje gene, i da, ukoliko je i za njih rizik znatno uvećan, znaju da imaju opcija.

U životu ima mnogo izazova. Ne bi trebalo da se plašimo onih sa kojima možemo da se suočimo i nad kojima možemo da preuzmemo kontrolu.