Zašto je bitno da mi, u Srbiji, pričamo o odluci Anđeline Džoli da se podvrgne dvostrukoj mastektomiji iako nije obolela od raka dojke, već "samo" ima mutaciju gena BRCA1?
Zašto je bitno da mi, u Srbiji, gde je verovatno teško/nemoguće/preskupo obaviti testiranje koje može utvrditi da li nosite mutaciju tih gena, pričamo o medicinskoj odluci jedne bogate, poznate žene?
Zašto je bitno da mi, u Srbiji, kao feministkinje pričamo o odluci jedne žene da odstrani obe dojke kako bi smanjila šanse da u budućnosti oboli od raka dojke?
Bitno je jer su se u Srbiji našli ljudi koji su uvređeni činjenicom da je žena odlučila da odstrani deo svog tela i koji taj potez smatraju preterano radikalnim, ne uzimajući u obzir zašto je to učinjeno.
Bitno je, jer ako ne progovorimo o tome kako ovo testiranje može da spase živote brojnih žena, nikada neće postati dostupnije/moguće/jeftinije ili pak u potpunosti pokriveno zdravstvenim osiguranjem.
Bitno je jer postoje ljudi koji se kriju iza pitanja "da li je medicinski opravdano", a u stvari sugerišu da odrasla osoba ne može da donese informisanu medicinsku odluku koja se tiče njenog zdravlja.
Sada kada smo završili sa pamfletom, pozabavimo se malo konkretnije zadatom temom - ko raspolaže medicinskom odlukom Anđeline Džoli.
Da li je dvostruka mastektomija radikalna operacija? Jeste. Međutim, oboljevanje od raka je radikalnije, kao i život u konstantnom strahu od toga kada (ne da li) će se bolest pojaviti. Grudi imaju funkciju u ženskom telu, međutim telo može bez ikakvih problema da funkcioniše i bez grudi. Ukoliko je žena odlučila da neće rađati decu, ili da neće rađati više dece, računica je još jednostavnija (iako odluka o podvrgavanju preventivnoj dvostrukoj mastektomiji ne mora da bude vezana za odluku o rađanju dece).
Moram da priznam da je od svih stvari o kojima se raspravlja, a u vezi sa medicinskom odlukom Anđeline Džoli, po meni, najuvredljivije pitanje "da li je njena odluka medicinski opravdana". Postavljanje ovog pitanja pretpostavlja bar dve stvari stvari - da mi, sa distance i bez svih relevantnih podataka možemo da donesemo sud o jako konkretnoj odluci konkretne žene; da ona nije uzela u obzir sve moguće opcije i na kraju donela najrazumniju odluku. Dakle, traži se donošenje suda, međutim ne raspolažemo podacima koji nam mogu omogućiti da taj sud donesemo; i pretpostavlja se da osoba koja ima najviše uloga u tome nije razumna osoba, pa mi treba da preispitamo njenu odluku.
Mi jednostavno ne možemo da odgovorimo na pitanje "da li je Anđelina Džoli donela medicinski opravdanu odluku", a razlog je banalan - ne posedujemo relevantne podatke. A zašto bismo uopšte postavljali pitanje na koje je nemoguće odgovoriti? Jedini mogući razlog je sumnja u razumnost osobe koja je donela tu odluku, iako ni tu tvrdnju ne možemo da potkrepimo dokazima. U slučaju Anđeline Džoli preklapa se više stvari zbog kojih se može učiniti da imamo prava da donosimo sud o njenoj odluci (te stoga postavljamo nemoguće pitanje).
Žensko telo se često tretira kao javno vlasništvo, a najbolji primer ovoga su dobacivanja i okretanja za ženama na ulici. Iako žene ponavljaju kako se zbog toga osećaju neprijatno, pa čak i ugroženo, insistira se na tome da je to 'kompliment' i da kao takav treba da se tretira (opet se vraćamo na izgled kao glavni ženski adut). Ženama je uskraćeno najosnovnije poštovanje u javnom prostoru, pa zašto onda ne bismo raspravljali o odlukama pojedinačnih žena da promene nešto na svome telu, čak i zarad zdravlja.
Anđelina Džoli nije samo javna ličnost, kojoj je samim time uskraćeno poštovanje ličnog prostora (paparaci, novinski članci o tome šta poznati jedu, nose, gde izlaze, s kim se druže itd), ona je seks simbol. Time joj je, i više nego drugim ženama uskraćemo posedovanje sopstvenog tela. (Ovo smo mogli već da primetimo na njenom primeru pre nekoliko godina, kada su usledile, opet zbog zabrinutosti za zdravlje, kritike zbog činjenice da je smršala. Paradoks je da su ove kritike dolazile od iste javnosti koja je spremna da bez rezerve proziva poznate žene ukoliko se usude da nabace koji kilogram "viška", čak i ako je razlog za to trudnoća, kao što smo videli na primeru Džesike Simpson i sada viđamo na primeru Kim Kardašijan.)
Kao podgrupa pitanja o medicinskoj opravdanosti nailazi se i na tvrdnje da je Anđelina Džoli zanemarila "alternative", konkretnije, alternativnu medicinu, posebne režime ishrane i slično. Ovo nas opet vraća na sumnju u njenu razumnost. Zašto se sumnja da odrasla osoba, koja ima pristup najboljim lekarima i savetodavcima, nije uzela sve mogućnosti u obzir, izvagala ih i na kraju došla do zaključka da najradikalnije rešenje jeste najbolje moguće rešenje, za nju u tom trenutku? Verovatno je u pitanju mešavina više faktora - ovih o kojima sam prethodno pisala, ali i onoga o čemu je Anđelina Džoli pisala u svom tekstu Moja zdravstvena odluka. Rak je bolest čiji sam pomen izaziva strah, i svi bismo voleli da verujemo da bismo baš mi mogli da se izborimo sa time. Pa ako nemamo pristup testiranju i najboljim lekarima kao Anđelina Džoli, bar imamo pristup svežem kupusu.
Da li je uopšte bitno, ako nemamo pristup testiranju i tretmanima, koji su dostupni Anđelini Džoli, da pričamo o njenoj odluci? Kakve to veze ima sa nama? Medicinske inovacije prvo postanu dostupne najbogatijima. To nije velika tajna. Međutim, da bi medicinska inovacija postala dostupna većem broju ljudi veći broj ljudi mora postati svestan da baš ta inovacija spasava živote. I upravo to je postigla Anđelina Džoli svojim tekstom. To je ono što se zove podizanje svesti, i ako ništa drugo, spremnost Anđeline Džoli da iznese izuzetno privatnu stvar u javnost kako bi ukazala na proceduru koja može spasiti mnoge živote, stvar je koja zaslužuje divljenje.
Primedbe na ovo u kontekstu Srbije naravno nalikuju ovome - "ko će kod nas da se buni za to, kad se nismo bunili za _____". Pa ne znam, ali ako nastavimo da ćutimo čekajući da neko drugi glasno kaže nešto, onda bi trebalo i da se uzdržimo od kritikovanja Anđeline Džoli, ili bilo koga ko odluči da progovori. U emisiji Jedan na jedan, postavljeno je pitanje o aparatu kojim se vrši genetsko testiranje kojim se utvrđuje predispozicija za razvijanje raka dojke. U Srbiji postoji jedan takav aparat, i on je pokvaren. Voditeljka emisije, Danica Vučenić, postavila je ministarki zdravlja Slavici Đukić Dejanović pitanje "Da nismo dobili vest o Anđelini Džoli da li bi se bilo ko bavio tim aparatom." Odgovor je naravno da ne bi. A zašto je bitno da aparat postoji, možete čuti u istoj emisiji. Danica Vučenić navodi i sledeće "Izračunao je iz Fonda neko da je odstranjivanje dojki 6 hiljada evra, a da je lečenje ne znam kod stadijuma kancera 100 i nešto hiljada."
Tema je pokrenuta i to zahvaljujući Anđelini Džoli. Možete o njenom izboru da mislite šta želite, ali na kraju krajeva to je njen izbor, u vezi sa njenim zdravljem. Obavite samo-pregled, idite na preventivni pregled kod lekara, ili se prošetajte do najbliže pijace, to je vaš izbor, ali nemojte da tvrdite da vi bolje znate šta je dobar medicinski izbor za odraslu, razumnu ženu.
Zašto je bitno da mi, u Srbiji, gde je verovatno teško/nemoguće/preskupo obaviti testiranje koje može utvrditi da li nosite mutaciju tih gena, pričamo o medicinskoj odluci jedne bogate, poznate žene?
Zašto je bitno da mi, u Srbiji, kao feministkinje pričamo o odluci jedne žene da odstrani obe dojke kako bi smanjila šanse da u budućnosti oboli od raka dojke?
Bitno je jer su se u Srbiji našli ljudi koji su uvređeni činjenicom da je žena odlučila da odstrani deo svog tela i koji taj potez smatraju preterano radikalnim, ne uzimajući u obzir zašto je to učinjeno.
Bitno je, jer ako ne progovorimo o tome kako ovo testiranje može da spase živote brojnih žena, nikada neće postati dostupnije/moguće/jeftinije ili pak u potpunosti pokriveno zdravstvenim osiguranjem.
Bitno je jer postoje ljudi koji se kriju iza pitanja "da li je medicinski opravdano", a u stvari sugerišu da odrasla osoba ne može da donese informisanu medicinsku odluku koja se tiče njenog zdravlja.
 |
| A ja ne mogu da verujem da neke od ovih stvari koje ću napisati moraju da se naglašavaju |
Sada kada smo završili sa pamfletom, pozabavimo se malo konkretnije zadatom temom - ko raspolaže medicinskom odlukom Anđeline Džoli.
Da li je dvostruka mastektomija radikalna operacija? Jeste. Međutim, oboljevanje od raka je radikalnije, kao i život u konstantnom strahu od toga kada (ne da li) će se bolest pojaviti. Grudi imaju funkciju u ženskom telu, međutim telo može bez ikakvih problema da funkcioniše i bez grudi. Ukoliko je žena odlučila da neće rađati decu, ili da neće rađati više dece, računica je još jednostavnija (iako odluka o podvrgavanju preventivnoj dvostrukoj mastektomiji ne mora da bude vezana za odluku o rađanju dece).
Moram da priznam da je od svih stvari o kojima se raspravlja, a u vezi sa medicinskom odlukom Anđeline Džoli, po meni, najuvredljivije pitanje "da li je njena odluka medicinski opravdana". Postavljanje ovog pitanja pretpostavlja bar dve stvari stvari - da mi, sa distance i bez svih relevantnih podataka možemo da donesemo sud o jako konkretnoj odluci konkretne žene; da ona nije uzela u obzir sve moguće opcije i na kraju donela najrazumniju odluku. Dakle, traži se donošenje suda, međutim ne raspolažemo podacima koji nam mogu omogućiti da taj sud donesemo; i pretpostavlja se da osoba koja ima najviše uloga u tome nije razumna osoba, pa mi treba da preispitamo njenu odluku.
Mi jednostavno ne možemo da odgovorimo na pitanje "da li je Anđelina Džoli donela medicinski opravdanu odluku", a razlog je banalan - ne posedujemo relevantne podatke. A zašto bismo uopšte postavljali pitanje na koje je nemoguće odgovoriti? Jedini mogući razlog je sumnja u razumnost osobe koja je donela tu odluku, iako ni tu tvrdnju ne možemo da potkrepimo dokazima. U slučaju Anđeline Džoli preklapa se više stvari zbog kojih se može učiniti da imamo prava da donosimo sud o njenoj odluci (te stoga postavljamo nemoguće pitanje).
Žensko telo se često tretira kao javno vlasništvo, a najbolji primer ovoga su dobacivanja i okretanja za ženama na ulici. Iako žene ponavljaju kako se zbog toga osećaju neprijatno, pa čak i ugroženo, insistira se na tome da je to 'kompliment' i da kao takav treba da se tretira (opet se vraćamo na izgled kao glavni ženski adut). Ženama je uskraćeno najosnovnije poštovanje u javnom prostoru, pa zašto onda ne bismo raspravljali o odlukama pojedinačnih žena da promene nešto na svome telu, čak i zarad zdravlja.
Anđelina Džoli nije samo javna ličnost, kojoj je samim time uskraćeno poštovanje ličnog prostora (paparaci, novinski članci o tome šta poznati jedu, nose, gde izlaze, s kim se druže itd), ona je seks simbol. Time joj je, i više nego drugim ženama uskraćemo posedovanje sopstvenog tela. (Ovo smo mogli već da primetimo na njenom primeru pre nekoliko godina, kada su usledile, opet zbog zabrinutosti za zdravlje, kritike zbog činjenice da je smršala. Paradoks je da su ove kritike dolazile od iste javnosti koja je spremna da bez rezerve proziva poznate žene ukoliko se usude da nabace koji kilogram "viška", čak i ako je razlog za to trudnoća, kao što smo videli na primeru Džesike Simpson i sada viđamo na primeru Kim Kardašijan.)
Kao podgrupa pitanja o medicinskoj opravdanosti nailazi se i na tvrdnje da je Anđelina Džoli zanemarila "alternative", konkretnije, alternativnu medicinu, posebne režime ishrane i slično. Ovo nas opet vraća na sumnju u njenu razumnost. Zašto se sumnja da odrasla osoba, koja ima pristup najboljim lekarima i savetodavcima, nije uzela sve mogućnosti u obzir, izvagala ih i na kraju došla do zaključka da najradikalnije rešenje jeste najbolje moguće rešenje, za nju u tom trenutku? Verovatno je u pitanju mešavina više faktora - ovih o kojima sam prethodno pisala, ali i onoga o čemu je Anđelina Džoli pisala u svom tekstu Moja zdravstvena odluka. Rak je bolest čiji sam pomen izaziva strah, i svi bismo voleli da verujemo da bismo baš mi mogli da se izborimo sa time. Pa ako nemamo pristup testiranju i najboljim lekarima kao Anđelina Džoli, bar imamo pristup svežem kupusu.
Da li je uopšte bitno, ako nemamo pristup testiranju i tretmanima, koji su dostupni Anđelini Džoli, da pričamo o njenoj odluci? Kakve to veze ima sa nama? Medicinske inovacije prvo postanu dostupne najbogatijima. To nije velika tajna. Međutim, da bi medicinska inovacija postala dostupna većem broju ljudi veći broj ljudi mora postati svestan da baš ta inovacija spasava živote. I upravo to je postigla Anđelina Džoli svojim tekstom. To je ono što se zove podizanje svesti, i ako ništa drugo, spremnost Anđeline Džoli da iznese izuzetno privatnu stvar u javnost kako bi ukazala na proceduru koja može spasiti mnoge živote, stvar je koja zaslužuje divljenje.
Primedbe na ovo u kontekstu Srbije naravno nalikuju ovome - "ko će kod nas da se buni za to, kad se nismo bunili za _____". Pa ne znam, ali ako nastavimo da ćutimo čekajući da neko drugi glasno kaže nešto, onda bi trebalo i da se uzdržimo od kritikovanja Anđeline Džoli, ili bilo koga ko odluči da progovori. U emisiji Jedan na jedan, postavljeno je pitanje o aparatu kojim se vrši genetsko testiranje kojim se utvrđuje predispozicija za razvijanje raka dojke. U Srbiji postoji jedan takav aparat, i on je pokvaren. Voditeljka emisije, Danica Vučenić, postavila je ministarki zdravlja Slavici Đukić Dejanović pitanje "Da nismo dobili vest o Anđelini Džoli da li bi se bilo ko bavio tim aparatom." Odgovor je naravno da ne bi. A zašto je bitno da aparat postoji, možete čuti u istoj emisiji. Danica Vučenić navodi i sledeće "Izračunao je iz Fonda neko da je odstranjivanje dojki 6 hiljada evra, a da je lečenje ne znam kod stadijuma kancera 100 i nešto hiljada."
Tema je pokrenuta i to zahvaljujući Anđelini Džoli. Možete o njenom izboru da mislite šta želite, ali na kraju krajeva to je njen izbor, u vezi sa njenim zdravljem. Obavite samo-pregled, idite na preventivni pregled kod lekara, ili se prošetajte do najbliže pijace, to je vaš izbor, ali nemojte da tvrdite da vi bolje znate šta je dobar medicinski izbor za odraslu, razumnu ženu.
Priča o Anđelini Džoli i uklanjanju dojki je samo naizgled priča o zdravlju. To je jedan od mnogih primera gde se šatro raspravlja o bolestima, "medicinskoj opravdanosti", a zapravo oni koji o tome diskutuju imaju na umu samo dve stvari kada su žene u pitanju: imperativ rađanja i lepog izgleda. Njih zdravlje ne zanima i to dokazuju tim protivurečnim iskazima "ne valja da se ugoji", "ne valja da smrša".
OdgovoriIzbrišiŠta bi bilo da je Anđelina Džoli rekla da želi da ukloni dojke iz "estetskih razloga"? Pozicije bi bile mnogo jasnije i tada bi se "raspravljalo" o tome da li je ona normalna i da li se drogira. Ovako, rasprava se vodi oko zdravlja, pa izgleda mnogo "intelektualnije".
Zdravlje je samo pokrivač za kontrolu "kako žena sme i može da izgleda", a šta ne sme sebi da dozvoli, naravno, u estetskom smislu.
Za mene, ista priča je i sa gojaznošću. Izmišljaju se "bolesti debelih" da bi lakše mogli da kritikuju one koji im se zapravo estetski ne dopadaju. Sve vreme, naravno, zabrinuti su za zdravlje gojaznih.
Pa dokazano je da je gojaznost faktor rizika za mnoge bolesti. Može se na gojaznost posmatrati kroz razne prizme kao i kroz priču o Anđelininim dojkama. Anđelina nije uprla prstom u žene i rekla ''uradite to'', nigdje ne vidim da se mozgovi ispiraju niti je zahvat dosutpan večini tako da mislim da ne trebamo da strepimo da će nas neko natjerati da uklanjamo dojke. Ja vidim jedan hrabar potez, ličnu odluku i mislim da je čak super stvar s obzirom da sve nesigurne žene diljem svijeta koje pate zbog malih grudi i podvrgavaju se estetskim zahvatima, to je jedna sporedna stvar ali nije zanemariva.
OdgovoriIzbrišiHvala na jedinom normalnom clanku na koji sam naisla citajuci o ovom temi, posle ovakvih uzasa http://www.mooshema.com/2013/05/17/andzelina-dzoli-je-deo-mudre-profitne-seme-zastite-milijardi-dolara-jedne-firme-koja-drzi-patentna-prava-na-gene-jedno-misljenje/ zaista sam pocela da gubim veru u zene koje tumace zenske odluke...
OdgovoriIzbriši