"Ubio je pravu ženu"

Pre nekoliko dana u selu Prisoje u Bosni i Hercegovini, ubijena je Biljana Paić, funkcionerka Jedinstvene Srbije iz Vrbasa. Ubio ju je Mladen Danilović. Po svemu sudeći, Biljana Paić i Mladen Danilović se nisu ni poznavali i Paić nije ni bila osoba koju je Danilović planirao da ubije. Planirao je da ubije svoju verenicu. Na ovoj činjenici se insistira već u naslovima:

Porodica i prijatelji ubijene funkcionerke: U kakvom to svetu živimo kada ljude greškom na spavanju ubijaju?

Palmina odbornica stradala u RS: Majku troje dece greškom ubio na spavanju!

VRBAS U ŠOKU: Planirao jednu, a ubio drugu ženu!

Funkcionerka iz Vrbasa greškom ubijena u RS

Ubio ženu iz Srbije greškom, pa izvršio samoubistvo

Kakvi li bi naslovi bili da je Mladen Danilović, umesto Biljane Paić, na spavanju zatekao svoju verenicu i ubio nju? Da li bi nas zatekli naslovi "Ubio je pravu ženu"? Naravno da ne. I pored sve svoje krvoločnosti, mediji znaju da se tiraž povećava ukoliko se čitalaštvu dozvoli da ono samo dođe do određenih zaključaka. 

Te tako iz ovog slučaja treba da zaključimo da je tragedija u tome što je ubijena "pogrešna žena", a ne u tome što je mladić naoružan puškom krenuo na radno mesto svoje verenice kako bi se "obračunao sa njom". Koliko se zna, ubica nije krenuo sa dve puške da bi izazvao svoju verenicu na dvoboj, te stoga ne može da se priča o kretanju u obračun. Takođe ne može da se priča o bilo kakvoj "pomahnitalosti"; Danilović je svesno krenuo da ubije svoju verenicu - zato je i poneo pušku. A definitivno ne može i ne sme da se priča o tome da je bio "miran mladić" i da je ovaj slučaj "iznenadio sve". Ovakva vrsta posesivnosti - bićeš moja ili te neće biti - ne nastaje u trenutku. Jednostavno, većina je isprogramirana da posesivnost sa muške strane vidi kao nešto romantično (dok se posesivnost sa ženske strane vidi kao nešto što guši; koliko viceva i šala ima na temu "žena/devojka neće da me pusti da __________"). 

Još jedna stvar predstavlja puko nagađanje novinara, i stoga ne bi smelo da se nađe u tekstovima povodom ovog slučaja. To je nagađanje da je Danilović izvršio samoubistvo kada je video da je ubio "pogrešnu" ženu. Sasvim je moguće da je Danilović samoubistvo izvršio uveren da je ubio "pravu" ženu; ubistva praćena samoubistvima ili pokušajima samoubistava kao rezultat nasilja u porodici nisu tako retka pojava. A ovaj slučaj je upravo to - ubistvo i samoubistvo kao rezultat nasilja u porodici. To što ubijena nije i nameravana žrtva ne čini je manje ili više pogrešnom odnosno pravom. 

[Ovde se može pričati o mnogim stvarima - na primer o tome kako mediji pričom o 'pogrešnoj' ženi u stvari za njenu smrt implicitno krive 'pravu' ženu; ili o tome kako spekulacije o tome zašto je Biljana Paić prespavala u tom hotelu, u toj sobi, a ne na drugom mestu ostavljaju prostora da se okrivi i sama žrtva, međutim o tome drugom prilikom.]

Draga Super ženo, hvala na brizi, ali ne hvala

Zabrinula se Super žena B92 za feministkinje pa odlučila da dâ nekoliko saveta. Hajd' da vidimo šta nam savetuje Super žena.

Feminizam je jedan od pogrešno shvaćenih izraza modernog doba.

Prva rečenica obećava. O feminizmu raspredaju priče ponajviše oni koji o feminizmu najmanje znaju, i, što je najgore od svega, oni koji se i ne trude da nauče nešto više. Međutim, bilo bi previše očekivati od Super žene da će dati nekoliko kratkih rečenica u kojima će svom čitalaštvu približiti feminizam (kao termin, akademsku disciplinu i pokret). Pa nastavlja

Postoje žene koje misle da se feminizam jednači sa mržnjom usmerenom ka svim muškarcima, a to nije tako. Evo zašto previše feminizma nije dobro.

Dakle savet je u stvari - okanite se feminizma. Da vidimo i razloge za to:

1. Označiće vas kao nekoga ko mrzi muškarce

Iako možda nemate ništa protiv muškog roda, kao feministkinji vam mogu dati etiketu da mrzite muškarce, a te etikete ćete se teško osloboditi.

2. Dovodi se u pitanje vaše seksualno opredeljenje

Neki ljudi zaista ne razumeju značenje feminizma i zbog toga mogu dovesti u pitanje vaše seksualno opredeljenje.

3. Ne možete se uvek izjednačiti sa muškarcima

Živimo u svetu u kom se smatra da muškarci i žene nikada neće moći da budu jednaki. Žene će uvek biti slabiji pol i takvo razmišljanje je teško promeniti.

4. Ljudi nisu prijatni prema feministima

Ljudi ne vole da remete postojeće stanje, a feminizam i feministkinje doživljavaju kao pretnju tom stanju. Zbog toga umeju da budu veoma neprijatni prema istim.

5. Bićete pogrešno shvaćeni

Teško je kada vas ljudi u vašem okruženju pogrešno shvate, a ne možete konstantno da im sve objašnjavate. Zbog toga previše feminizma ne može da bude dobro.

Neću se pojedinačno baviti ovim savetima, zaista to ne zaslužuju, samo ću primetiti da se svi saveti u stvari tiču ponašanja drugih ljudi - odnosno, okanite se feminizma kako biste drugima bile prijatnije. Zašto Super žena tim ljudima ne ponudi savet da promene svoje ponašanje, već ženama poručuje - uklopite se u okolinu, ne talasajte? Dok se to ne promeni, ja poručujem Super ženi sledeće - Draga Super ženo, hvala na brizi, ali neka hvala. 

Šta je ove godine u trendu?

Marketing i modna industrija kao njegov značajan deo, su jako zahvalni za analiziranje jer ne prikazuju samo društvo kakvo jeste, već prikazuju i ono čemu bi pojedinci i grupe ljudi trebalo da teže. Marketing nam prodaje mnogo više od robe i usluga - marketing nam prodaje ideje.

Ja ću se ovde fokusirati na jednu konkretnu ideju koja se prodaje već vekovima - ideja bespomoćne žene (koju treba kazniti ili spasiti, ali koja svakako nije gospodarica sopstvene sudbine) kao poželjne žene, i na koji način ta ideja u savremenoj modnoj industriji dovodi do glamurizovanja i seksualizovanja nasilja nad ženama.

[Napomena: fotografija koja će biti prva analizirana prikazuje devojku nekoliko trenutaka pre nego što je ubijena. Fotografija ne sadrži 'uznemirujuće prizore', ali jeste uznemirujuća zbog konteksta.]

Srećni praznici!

Kako i kuvarice nekad moraju da spuste varjaču, tako sam ja iskoristila vreme oko praznika da se malo odmorim. Pa, evo želje i obećanja za 2014tu.

Uradite sve što je u vašoj moći da se to i ostvari!

Kako su se mediji ogrešili o žene u 2013 godini

Ova kompilacija predstavljanja žena u medijima tokom 2013 godine kreće predstavljanjem pozitivnih primera: Malala Jusafzai kao kandidatkinja za Tajmovu ličnost godine, filmovi i serije koje nose ženski likovi i koji su bili izuzetno uspešni (Gravity, Catching Fire, Orange is the New Black) i tako dalje.

Oko 35te sekunde kreću s prikazivanjem trendova koji se nisu promenili i na žalost, njih je mnogo više.

U nekom od narednih postova, malo više o odnosu medija prema ženama kod nas.

Besni beli muškarci

Američki sociolog Majkl Kimel se već decenijama bavi pitanjima muškosti. On se tim pitanjem bavi u feminističkom ključu, i to je izuzetno bitno jer se često zaboravlja da i muškarci imaju rod, odnosno da kada se raspravlja o rodnim pitanjima, da se raspravlja i o muškarcima. [Majkla Kimela sam već pominjala ovde, ovde, ovde, i ovde, a moguće i na drugim mestima.]

U svojoj poslednjoj knjizi Besni beli muškarci: američka muškost na kraju jednog doba (Angry White Men: American Masculinity at the End of an Era) Majkl Kimel se bavi strahovima, strepnjama i besom belih muškaraca u Americi. Intervju sa njim o toj knjizi možete pogledati OVDE uz dve napomene - intervju je na engleskom jeziku i traje oko sat vremena. Uživajte. 

U odbranu "krivih" muškaraca

Saša Janković, zaštitnik građana Republike Srbije, dobitnik je nagrade "Pravi muškarac" koju u okviru kampanje "Budi muško", dodeljuje Centar E8. U tekstu objavljenom u dnevnom listu Danas, Janković navodi da je nakon dobijene nagrade dobio "mnogo čestitki, ali i kritike sa dve, na prvi pogled suprotne strane" - a te dve suprotne strane su tradicionalisti sa jedne i feminističke i LGBTIQ organizacije sa druge strane.

Ja nisam naišla ni na jednu ni na drugu stranu kritike te ću ovde prokomentarisati zašto ja smatram da je nagrada "Pravi muškarac", kao i cela ta kampanja i pored dobre namere, više štetna nego korisna, kao i na koji način odgovor Saše Jankovića na kritike upravo ilustruje svu problematičnost kampanje, nagrade i izabranog slogana.

Sumirajući kritiku "druge strane" zaštitnik građana kaže

Kritičari s te strane ističu da je notorno poznato da neravnopravnost pogađa pre svega žene i LGBTIQ osobe, te da je uvođenje „muškaraca“ u diskriminacioni diskurs u stvari „maskulinizacija“ i tog javnog polja, kojom se želi reći i postići da bez muškaraca opet nema ničega.

Nemam razloga da sumnjam u tačnost sumacije koju Saša Janković iznosi, i odmah ću reći da problem koji bih ja iznela nema veze sa time, i unapred bih negativno odgovorila na pitanje koje se postavlja na kraju teksta - "Konačno, može li se stvarno rešavati problem diskriminacije žena bez bavljenja muškarcima?"- ne, nije moguće.

Problem nije u anagažovanju muškaraca, problem je u tome kako se muškarci pozivaju da reše problem. Kampanja "Budi muško" u okviru koje se dodeljuje nagrada "Pravi muškarac", ni u jednom trenutku ne pokušava da ponudi dublju analizu problema sa kojima se muškarci suočavaju, niti pokušava da dovede u pitanje matricu u kojoj ti problemi nastaju. Umesto toga "Budi muško" operiše u istoj toj matrici po njenim principima - muškarci se dele na prave i one koji to nisu. Problem je u tome što se upravo u tenziji koja nastaje između ta dva pojma rađa nasilje.

U svom odgovoru Saša Janković upada u istu zamku u koju upada i sama kampanja, problem predstavlja kao mi (muškarci) protiv vas (žena, manjina). To se vidi u ovom pitanju koje zaštitnik građana postavlja "Žene i LGBTIQ osobe jesu žrtve diskriminatorne matrice, ali da li su jedine?" čime započinje ono što se popularno naziva "Olimpijada u potlačenosti" (Oppression Olympics). Odgovor koji na ovo pitanje on nudi jako je interesantan

Da li je moguće žmuriti na činjenicu da postoje rodno predodređene društvene uloge i očekivanja koja, bez obzira što su većinom nekorektna prema ženama, ponekad na poseban način lome i muškarce.

Saši Jankoviću po svemu sudeći nije jasno da fraza "Budi muško" - bez obzira kakvo joj se značenje pripiše - igra ključnu ulogu u nametanju restriktivnih rodnih uloga. Da bi bio muško moraš da radiš A, B ili C, ali nikako D! A to upravo poručuje kampanja "Budi muško", postoji samo jedan način da se bude muškarac. Zašto bi dečaci, mladići i muškarci, skloni nasilju reagovali pozitivno kada im kažete da oni nisu pravi muškarci? Pišući o problemima sa kojima se muškarci suočavaju Saša Janković navodi razne primere, ali ne navodi da je većina tih muškaraca posegla za nasilnim ponašanjem kako bi dokazali da "jesu muško".

Kampanja namenjena dečacima, mladićima i muškarcima upravo bi morala bi da dovede u pitanje nametanje jedne vrste muškosti, morala bi ih osloboditi, a ne da ih ponovo secka i oblikuje kako bi stali u novi, unapređeni kalup muškosti.

Postoji još jedan problem sa frazom "Budi muško". Problem je u tome što se ta poruka često upućuje i ženama, nagoveštavajući da je 'biti muško' = ' 'biti dobar/a'. Promena značenja izraza "Budi muško" bez promene odnosa društva prema 'ženskom' ("Nemoj da se ponašaš k'o žena/baba/tetka" ima negativno značenje, dok se "Budi žensko" govori samo ženama i samo kada ona treba da se vrati u pasivnu, žensku ulogu - 'budi nežna', 'budi lepa', i sl.) ne bi mnogo promenila stvari.

Kao što sam već rekla, ja se slažem sa Sašom Jankovićem da se problemi žena ne mogu rešavati bez bavljenja muškarcima. Međutim, kampanja "Budi muško" se ne bavi muškarcima, ona im daje set uputstava koja moraju pratiti kako bi bili "Pravi muškarci" - odnosno, radi isto ono što radi patrijarhalna matrica, pravi oštru podelu između onoga što je muško i onoga što je žensko, gde je jedno (muško) određeno da štiti drugo (žensko). Ostajanjem u patrijarhalnoj matrici problemi se ne mogu rešiti, neophodno ju je, zarad žena, muškaraca i onih koji se ne identifikuju u tim okvirima, razbiti.

~

Prethodno o kampanji "Budi muško" - Pogrešna adresa i Ko je prvi?