Na našem twitter-u toga nema

Žene koje boli k....

Na društvenoj mreži twitter sam pre desetak dana naišla na sledeći tweet osobe iz Srbije:

ne mogu da pričam sa feministkinjama ne mislim da su žene veće žrtve nasilja nego muškarci i boli me kurac za statistiku

Sam po sebi, tweet nije toliko interesantan; feministkinje, iako slabo prisutne u našem društvu izuzetno su omražene, a poricanje nasilja nad ženama je jedna od najustaljenijih metoda koja se koristi da bi se dokazala štetnost feministkinja. Najjednostavnije rečeno, poriče se postojanje problema kojima se feministkinje bave. Dok je kod nas ta praksa tek u začetku, i uglavnom se svodi na članke u novinama (uz poneku knjigu), na Zapadu ona već ima i svoje zvezde koje se skoro isključivo time bave (o nekima od njih sam već pisala).

Bezimene anti-feministkinje

Navedeni tweet je interesantan jer ga je napisala žena.

One of the boys

Osuda feminizma u ovom tweet-u, kao i prezir prema feministkinjama, nisu ništa čudno iz pera (sa tastature) žene. Dobar deo backlash-a, kako zapadnog, tako i našeg, vode žene. Ako izađemo iz akademskog okvira, backlash se (između ostalog) može prepoznati u napadima koje žene upućuju jedne drugima i o konkretnim primerima te prakse sam pisala u postovima koji su se bavili slučajevima Elizabete Mitić i Katarine Ostojić Kaje. Naknadno sam naišla na jako interesantnu knjigu u kojoj se obrađuje i fenomen ženskih rivalstava, napadanja i ponižavanja. Knjiga se zove Guyland i bavi se procesom tokom koga, u bratstvima na američkim koledžima, od dečaka nastaju muškarci. Evo kako autor opisuje položaj devojaka u zemlji momaka:

Dobar deo društvenog statusa neke devojke, čak i danas, zavisi od njenog odnosa sa momcima. Da bi postigla dobar rang kod momaka, a samim tim i kod devojaka, devojka mora da se uklopi u ideju o devojkama koju gaji zemlja momaka… Nemojte se zavaravati: devojke žive u zemlji momaka, a ne obrnuto. Dok su momci građani, devojke su u najboljem slučaju na beloj šengen listi. Kao stanovnice drugog reda, one su raspoređene na mesta drugara za provod, seksualnog objekta, ili sredstva za dolaženje do drugih devojaka. Dok momci vreme provode pozirajući da bi dobili potvrdu od drugih momaka, devojke koje žive u zemlji momaka provode vreme neumorno radeći da bi dobile potvrdu od istih tih momaka. Momci prave žurke, snabdevaju alkoholom, i postavljaju uslove društvenog života. Ako devojka hoće da igra na njihovom terenu, mora da igra po njihovim pravilima.

Ova dva slučaja, koja sam navela (pre citata), bili su slučajevi eliminisanja konkurencije na najokrutniji način. Što se manji broj žena bori za naklonost muškaraca, to su im šanse veće. Navedeni tweet, sa druge strane, je napisala devojka koja bi da bude "drugar za provod," "jedan od momaka." A kako lakše postići tu transformaciju nego usvojiti najmomačkiji od svih momačkih govora, pozivanje na (muški) polni organ. Još kada se muški polni organ upotrebi da bi se iskazala mržnja prema feministkinjama, arhi-neprijateljicama muškaraca koji svoj polni organ ne ispuštaju ni iz ruku ni iz usta (namerna šala), transformacija je trenutna. Dobrodošla u društvo momaka, podigni dasku na WC šolji kad završiš. 

U klub momaka Kejti Peri je ušla
ljubeći devojku

Na twitter-u ima i umerenijih struja, kao što je ova za apsolutnu, 50-50, ravnopravnost. 

ja sam pola žena pola boli me kurac

Ovaj tweet je podelilo 14 osoba. Da je na twitter-u, i da zna srpski, verujem da bi ga podelila i Kristina Hof Samers.

[Digresija: pre neki dan šetajući gradom slučajno čujem razgovor tri curice od nekih trinaestak godina. Jedna drugoj se obraćaju sa "brate." Valjda i u ženskom društvu treba biti jedan od momaka]

Elita elitista

Tviterašicina oaza.
Nesrećnima strogo zabranjen ulaz.

Zanemarimo sada komičan element ovog tweet-a i obratimo pažnju na manje komičnu sadržinu. Ova tviterašica ne može da razgovara sa feministkinjama jer one tvrde da su 'žene veće žrtve nasilja'. Međutim, u drugom delu tweet-a, u onom sa polnim organom, ona kaže da je baš briga (parafraziram) za statistike. Znači statistički podaci podržavaju tvrdnje feministkinja, ali ovu tviterašicu za to baš briga. Da li je svesna da je time u stvari rekla 'baš me briga za žene koje muževi/partneri tuku i ubijaju;' možda i jeste, i možda svesno šalje tu poruku. Napaćene žene nemojte da mi ružite lepi i sigurni život.

Nasilje u porodici ne postoji samo u određenim sredinama, ali što je sredina tradicionalnija, to će biti više slučajeva nasilja nad ženama. Takođe, što je sredina siromašnija slučajevi nasilja u porodici su brojniji. 'Jedna od momaka' je fakultetski obrazovana, kompjuterski pismena, stanovnica glavnog grada. Na žalost, ona je takođe apsolutno nesvesna u kakvom društvu živi. Broj visokoobrazovanih u Srbiji je 6.5%; procene su da srednjoj klasi pripada 10%. To je izuzetno mali deo društva, deo društva koji pristojno živi, i ona mu pripada (ponavljam, pripadnost srednjoj klasi ili fakultetska diploma ne garantuju da do nasilja u porodici neće doći, ali su šanse daleko manje).

Našoj tviterašici ne pada na pamet da je činjenica da se njen glas čuje čini privilegovanijom od velikog broja žena žrtava nasilja (a i od velikog dela stanovništva kad smo već kod toga). Ali našu tviterašicu za to baš briga. A pošto nasilje nije nad njom niti u njenom dvorištu, ona će taj glas iskoristiti da se pošto-poto dokaže kao 'jedna od momaka.' Ipak, treba misliti na rang, zar ne?