Izvan kuhinje: Zabava za milione

Rasplet priče o Elizabeti Mitić, snimku koji nije trebalo da postoji, a kamo li da dođe do očiju javnosti, neodgovornim policajcima i "izvesnom Milovanu" se bliži kraju. I po svemu sudeći presuda će biti sledeća: ona je sponzoruša/silikonka/kurva; postojanje snimka je njena krivica; a Milovan, slično glumcima u porno filmovima nema lice, pa samim tim on kao ličnost nije zanimljiv. Nakon što u početku nije bilo jasno kakvo je dominantno osećanje prema akterki snimka i nakon što su se smenjivali komentari i novinski članci koji su pominjali "porno-snimak" nagoveštavajući saglasnost učesnika da se snima, a zatim u istom članku pominjući neodgovornost policije, članci u kojima se pominje kako je Elizabeti uništen život, ali kruže priče da će dobiti angažman u "Velikom bratu", pa je valjda to poniženje samo cena koju je morala da plati da bi postala popularna, na kraju su sami komentatori dali svoj sud. Odnosno, komentatorke.

Bilo da je ulog pegla za kosu, bilo da je ulog pozicija u patrijarhalnom društvu, žena je ženi konkurencija.
Muškarci nemaju tu šta da traže.

Žene su se našle pozvanim da započnu hajku na Elizabetu Mitić, jer u patrijarhalnom društvu povlašćenih mesta za žene ima mali broj i one su jedna drugoj konkurencija. Kada je u pitanju obezbeđivanje mesta u društvu posrednim putem, odnosno preko braka, isticanje fizičkih atributa se smatra "nepoštovanjem pravila igre" i takve pojedinke se moraju ukoriti i izbaciti iz igre ukoliko je moguće.

Komentatorke su odmah počele sa vrednosnim sudovima. One su komentarisale ko je akterka snimka, a ne šta se desilo, jer kada bi se promislilo o tome, videlo bi se da su jedini krivci u svemu tome policajci. Oni su narušili privatnost ovog para snimajući seksualni čin (ukoliko je u pitanju bilo krivično delo, trebalo je da ih opomenu ili uhapse), a zatim i distribuirajući taj snimak. Komentatorke se nisu obazirale na to i ubrzo su došle do konsenzusa. Elizabeta Mitić je dve stvari, "kurva" i "ružna."

"Izvesni Milovan"

Po komentatorkama, sama činjenica da je EM pristala na seks na otvorenom (neobično, originalno, eksperimentalno, kod nas se još naziva i nenormalnim) je čini moralno posrnulom ženom, a pošto je moralno posrnula žena ona nikada neće moći da doživi ljubav/sreću/zadovoljstvo koje one osećaju sa svojim muževima i/ili momcima. Meni ovde na pamet padaju dva pitanja. Kako znaju da već nije, odnosno da neće u budućnosti i drugo, kako znaju da to uopšte želi? I upravo u ovoj tvrdnji komentatorki se vidi koliko je patrijarhalno učenje internalizovano kod žena. "Izvesni Milovan" je zastao pored puta da vodi ljubav sa svojom devojkom jer je želeo. Elizabeta Mitić je zastala pored puta da vodi ljubav sa svojim momkom jer je imala skrivene namere (a imala je skrivene namere jer je žensko), a na nama je da odlučimo šta su te skrivene namere bile. Kao da su sve devojčice u nekom trenutku odvedene u stranu i učene učenje čuvenog seksologa i poznavaoca muško-ženskih odnosa i mozgova Jove Toševskog, i sada ponavljaju naučeno. "Seks je za muškarce zapovest, a za žene ispovest" čuju se komentatorke kako šapuću složno.

Da li su te komentatorke svesne da dajući vrednosni sud o seksualnom činu jedne žene (koji nije bio namenjen očima javnosti) daju sud o sebi i o svojim seksualnim činovima. One su muškarcima dale do znanja da "jeste, tačno je, skoro svaki orgazam je lažan, jer mi seksom želimo da postignemo nešto, seks je naše sredstvo manipulisanja." I time je svaka žena koja je komentarisala slučaj Elizabete Mitić i nazvala je kurvom, u stvari sebe označila kao potencijalnu kurvu.

Šta ona ima što ja nemam? Baš me briga, ona je samo kurva.

Kada su komentatorke ustanovile šablon po kome se treba obraćati EM, komentatori, koji su u početku branili EM (ukoliko bi se napustio patrijarhalni seksualni moral, muškarci bi imali mnogo više koristi nego štete), sada kreću da je napadaju sa neverovatnom žestinom. Žene su otvorile sezonu lova na zečice.

Jedini razlog zbog koga komentatorke sa takvom lakoćom donose vrednosne sudove o devojci koju ne poznaju, je što su ubeđene da one ne spadaju u "tu sortu." Veruju da su sigurne iza vela patrijarhata. Taj veo može biti veza (koja će se završiti brakom ili makar veridbom), činjenica da nikad nisu uhvaćene u (nenormalnom) seksualnom činu, ili (i po poenima najvredniji) brak. I zaklonjene tim velom one tvrde sledeće "ona, kao moralno posrnula žena, proterana na margine patrijarhalnog društva, nikada neće spoznati sreću/ljubav/zadovoljstvo kao mi." Ako je verovati komentatorkama, samo u okviru patrijarhalnih normi može da se iskusi iskrena sreća. Sve što izlazi iz normi ne može doneti zadovoljenje (bez obzira na tvrdnje onih žena koji izlaze iz normi da su zadovoljne/srećne/voljene; sa druge strane, muškarcima su ti izleti dopušteni, pod uslovom da se vrate u normu) jer je sve što izlazi iz normi lažno. Prihvata se postojanje samo jedne istine. To takođe dozvoljava komentatorkama da se ograde i da kažu "meni je nje žao" kada bi u stvari, u dubini duše, većina želela tu vrstu pažnje usmerenu na sebe makar na trenutak.

Obeležavajući Elizabetu Mitić kao "ružnu" komentatorke se dodatno ograđuju, međutim, tu im i promakne koja te kažu "šta se digla tolika prašina oko nje, gle kako je ružna." Dakle, prašina treba da se diže samo oko lepih žena? Ili prašina treba da se diže samo oko njih? Ubrzo je uz taj povik dodata još jedna optužba, "ona je sredila da taj snimak izađe u javnost da bi postala poznata" i time je definitivno utvrđeno da javnost veruje kako postoji samo jedan krivac. Elizabeta Mitić. "Bez obzira na sve neprijatnosti koje sada doživljava, bez obzira na sva poniženja, njoj to odgovara," čuju se objašnjenja, "i te neprijatnosti i poniženja su cena koju ona mora da plati da bi postala poznata."

U skopu toga su počela tračarenja, prvo na fejsbuku, a zatim i šire, da upravo zbog novostečene popularnosti EM ulazi u kuću "Velikog brata" i da je snimak napravljen (!) i došao do očiju javnosti (!) upravo zbog toga. Već nakon nekoliko sati, ta tračarenja se navode kao činjenice, iako potvrda o ulasku EM u kuću Velikog brata nije došla ni od nje, ni od PR-a Velikog brata. To ne sprečava žutu štampu da izlazi sa pretpostavkama zašto se EM ne nalazi u kući Velikog brata (prikazivanje rijalitija je u međuvremenu počelo). Žuta štampa navodi da je produkcijska kuća VB stupila u konatkt sa njom, i ona je pristala, ali roditelji joj nisu dozvolili (!). Za izvor se kaže da je "blizak produkciji." Osim "izjava pouzdanih izvora" nikakvih potvrda nije došlo ni sa jedne ni sa druge strane.

Vaš mozak na fejsbuku

Kao još jedan "pouzdan dokaz" toga da je EM jednostavno nekakvo devojče toliko željno pažnje da joj nije bitno kako do pažnje dolazi navode se njene fotografije sa fejsbuka. Na tim fotografijama ona je u bikinijima, u kratkim suknjama, sa dubokim dekolteom. "Eto, ona samo tako zna da privuče pažnju," tvrde komentatori i komentatorke. Ali, zaboravlja se jedna bitna stvar. Fejsbuk, kao koncept, podstiče ljude da se prikazuju u najboljem svetlu, odnosno, da ističu ono na šta su najviše ponosni. Te tako, na fejsbuku, mogu da se vide fotografije pored automobila, motora, na ekskluzivnim plažama u ekskluzivnim hotelima i restoranima, sa lepim devojkama i lepim momcima, u najboljoj odeći, sa decom i bebama, sa kućnim ljubimcima. Svako se trudi da pokaže ono na šta je najponosniji/a. Poziranje u bikiniju na plaži, u zavodničkoj pozi, ne dokazuje ništa više nego ponos. I verovatno ne bez razloga. Ko zna koliko je sati vežbanja, koliko odricanja, koliko kremi, bolnih depiliranja, utezanja i rastezanja bilo neophodno da bi se došlo do takvih rezultata. I šta je loše u tome što je neko ponosan na rezultate sopstvenog rada. Naravno, ne treba reći da je isto biti ponosan na sopstveno dete i automobil ili kućnog ljubimca, ali prekoriti nekoga jer se trudi da se pokaže u najboljem svetlu na fejsbuku je neprimereno i licimerno. Svi smo mi na fejsbuku zbog pažnje.

Elizabeta Mitić se po prvi put, od kada je počela afera sa snimkom, oglasila pre neki dan. Puls poznatih (na šta će komentatorke i komentatori reći "A zašto o njoj piše Puls poznatih, po čemu je ona poznata" ne shvatajući, ili ne želeći da priznaju sebi, da su je oni načinili poznatom) prenosi deo odgovora koji je uputila Kuriru, u kome piše:

Hvala puno, mnogo mi znači to što je toliko ljudi uz mene. Mada, nisam uradila ništa loše. Nisam jedina koja je to uradila na javnom mestu... Svima se desi da pogreše, pa se tako i meni desilo. Mislim da je sve preuveličano, ali kažu „za dobrim konjem prašina se diže“. Svakako neću dozvoliti da ovo na bilo kakav način utiče na moj dalji život. Ljudi će još malo pričati o tome, ali brzo će im dosaditi. Ogovaranja je uvek bilo i biće, ali to je Srbija, ljudi nemaju svoj život, ili im je previše dosadan pa žive moj. Preguraću sve ovo, a sigurna sam da će ubrzo biti sve zaboravljeno. Pozdrav

U tekstu Pulsa poznatih, koji je prilično blagonaklon (valjda pošto je obrnut pun krug i došlo je vreme da se saoseća sa EM) navodi se da se ne radi "samo o lepoj već i pametnoj devojci, koja, istini za volju, ništa loše nije uradila. Zar ne?" Gde su bili takvi natpisi kada je cela ujdurma oko snimaka koji nije trebalo ni da postoji počela? Zašto je bitno što ona deluje kao lepa i pametna devojka? Da li bi bilo u redu prozivati je da je ružna ili priglupa? Ili nije bilo u redu prozivati je uopšte, ne zbog neke njene osobine, već zbog toga što je građanka pravne države. Ako je do prozivke trebalo da dođe (a trebalo je) zar nije bilo najlogičnije prozivati policajce koji su narušili prava EM i "izvesnog Milovana." Podsetimo se, u Ustavu piše:

Član 23.
Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.

Iako se tačno zna ko ima prava koga da nadgleda i snima i u kojim slučajevima, čini se da je ljudima (građanima/kama?) bilo zabavnije da zanemare prava svojih sugrađana zarad malo jeftine zabave. Da li znaju da su time zanemarili i svoja prava i da će se sutra možda oni (a naročito one) naći sa druge strane kamere?