Da li je materinstvo „najbitnija uloga“ Natali Portman?

Meri Elizabet Vilijams

Primajući Oskara, zvezda „Crnog labuda“ je nagovestila da je trudnoća bitnija od karijere. Nije u pravu.

Kasno u subotu uveče, kada su se mnogi od nas u svojim domovima molili za slatki dolazak smrti uz Selin Dion soundtrek, za bilo šta, samo da pobegnemo od duge, internacionalne noćne more dodele Oskara, ozarena i trudna Natali Portman se konačno popela na pozornicu da primi nagradu za najbolju glumicu. Izgledala je ljupko i pomalo neugodno, kao i svaki put kada bi kući ponela još jednu nagradu za tragično jezivu ulogu u „Crnom labudu,“ zahvaljujući nominovanim koleginicama, roditeljima, rediteljima koji su usmeravali njenu karijeru, i na kraju zahvaljujući i „mojoj prelepoj ljubavi,“ plesaču i koreografu Bendžaminu Milpiedu, jer joj je dodelio „najbitniju ulogu života.“ Kladim se da joj je tu ulogu dodelio kad ju je oplodio.

U datom trenutku, taj komentar me je uzdrmao, kao i svaki put kada neko materinstvo opiše kao najvažniju stvar koju žena ikada može da uradi. Ali razlog zašto tako reagujem mi je postao jasan tek kada sam pročitala britki komentar Lizi Skurnik na tviteru: „Ono kao, đubretar je mogao da ti dodeli najbitniju ulogu u životu.“

Kada ste u drugom stanju, naročito po prvi put, mnogo je čudesnih i trenutaka punih strahopoštovanja izmešanih sa neprestanim osećanjem gorušice i insomnije. Ali da li je materinstvo zaista važnija uloga od na primer uloge ministra spoljnih poslova ili sudije vrhovnog suda? Da li razmnožavanje automatski postaje najbitnija stvar koju će Natali Portman ikada uraditi?

I dok je Portman bacala pogled prema svojoj najvećoj konkuretkinji ove godine, majci četvoro dece Anet Bening, pitam se da li je videla glumicu koja je spremno priznala da je zarad dece umanjila profesionalna angažovanja, koja izjavljuje, „Postoje svi ovi uslovi pod kojima mogu da radim,“ ali koja slobodno priznaje da je rad „izuzetno bitan.“ U intervjuu objavljenom prošle godine izjavila je „Žene ne bi trebalo to da priznaju, i treba da se pretvaraju da je sve to divno i da uživamo u svakom trenutku i da je to čudesno ... Jeste čudesno, ali je takođe zamarajuće i iziskuje zaista, zaista težak rad i većinu vremena se vaš život ne tiče vas, već želja drugih ljudi. Treba naći dozu sebičnosti, unajmiti bebisiterku i otići na posao.“

Ne kažem da materinstvo nije izuzetno bitno. Ali postoji razlika između sinoćnjeg prihvatanja manjeg trijumfa Natali Portman, i jednostavne zahvalnosti Kejt Vinslet njenoj „prelepoj deci“ izraženoj pre dve godine kada je osvojila Oskara, ili Ris Viderspun koja je, kada je primala Oskara, zahvalila svojoj deci za „ljubav i podršku“ – uz prigovor „Vreme je za spavanje.“ Zašto bi osoba na vrhuncu karijere imala potrebu da umanji svoj uspeh time što će izjaviti da postoji nešto bitnije? Čak i ako se tako osećaš, zašto bi devalvirala svoje dostignuće? Zašto uopšte porediti ta dva, kao da zahtevna glumačka uloga i roditeljstvo učestvuju u kakvom takmičenju? I da se setimo – kada je neki glumac u govoru, primajući nagradu, nazvao očinstvo svojom najvećom ulogom?

Svaka zaposlena majka može da posvedoči: ne dele se nagrade za uspešno materinstvo. To se jednostavno radi, sa najviše ljubavi i duše što možeš da daš. Ako si dovoljno srećna, to te ne obezvređuje kao umetnicu – već te inspiriše da postigneš više, kao što ovogodišnje nominovane glumice, u isto vreme i majke, znaju, Nikol Kidman, Mišel Vilijams i Anet Bening. Materinstvo je bitno. Bitan je i rad. I nije neophodno umanjiti vrednost jednog da bi bila ponosna na drugo.

[Original teksta, naslovljen "Is motherhood Natalie Portman's 'greatest role'?" možete naći OVDE]