Nije mi bitno da se udam, bitno mi je da radim nešto značajno, kaže mala petogodišnjakinja.
Njena izjava otkriva toliko o današnjem društvu, društvu u kome su polovi navodno ravnopravni, ali se na neudate žene u određenim godinama, bez obzira koliko uspešne u izabranoj karijeri (ili pak direktno proporcionalno tome?), još uvek gleda sa podozrenjem. Jer kako bi drugačije mala petogodišnjakinja, za koju sumnjam da čita feminističke blogove, tekstove i knjige, došla do formiranja tako čvrstog stava na temu udaje i karijere, ako uverenje da žena pre svega treba da se uda nije sveprisutno u svakom životnom dobu. Mala petogodišnjakinja je sigurno slušala klasične bajke u kojima princeza osim što čeka princa ne radi ništa, i dok se ne uda njen život nema smisla. Sigurno je nekad videla reklamu za savremenu romantičnu komediju u kojoj žena, bez obzira na uspešnost u karijeri mora, ali jednostavno mora da se uda. Sigurno je čula Bijonse kako peva "Single Ladies" (Same dame) o tome kako je otkačila momka jer nakon tri godine veze on nije "stavio prsten na to" (pod 'tim' valjda misleći na prst, ali i na sebe kao nastavak tog prsta). A još kada tu pesmu peva izuzetno uspešna mlada žena, sa karijerom na kojoj bi joj zavideli mnogi muškarci, i kada će ta uspešna mlada žena, primajući (zasluženu) nagradu za svoj uspeh izjaviti "Želim da zahvalim svom mužu, jer je stavio prsten na to", poruka je sasvim jasna. Lepo je što se bavite tim vašim poslovima, drage dame, i lepo je što ste uspešne, ali džabe vam sve to ako nemate prsten koji dokazuje vašu pravu vrednost.
Ova petogodišnjakinja je odlučila da ona pre svega želi karijeru, želi da radi nešto bitno u svom životu, a ako se uda, pa dobro, a ako pak ne, pa ni to nije strašno. Da li će taj stav zadržati ili će u nekom trenutku i ona zapevati "Single ladies", na njoj je da odluči.
Nema komentara:
Objavi komentar