Pao sa Venere

U Magazinu, koji izlazi uz Politiku, 20. februara mogao je da se pročita tekst naslovljen "Muškarac sa planete žena". U pitanju je razgovor sa Jovom Toševskim, poznatim tumačem muško-ženskih odnosa pretočen u poduži hvalospev.

Između ostalog, poznavalac muško-ženskih odnosa, kaže:

Pre svega žene nisu lukave, opasne i proračunate zato što one to hoće već zato što ih priroda na to prisiljava, naravno genetski uslovljenom spremnošću ženskog mozga da izvede to što muški ne može uvek da shvati. Verujte, ne postoje opasne žene. Žene su najplastičnija materija u prirodi koje su stvorene da ih muškarac, ako zna kako, oblikuje i vodi kroz život. Žene nisu ni za šta krive, uvek je kriv muškarac jer su one vođene zahtevima prirode, koja prema njima baš nije bila darežljiva.

Doktor Jovo Toševski našao je za shodno da svoju nauku izgradi oko uverenja da se muški i ženski mozak razlikuju po stepenu razvoja. To i nije tako revolucionarna misao kao što Toševski veruje. Do razvoja prirodnih nauka, naročito biologije u 19. veku, dominantno medicinsko uverenje je bilo da žensko telo predstavlja manje savršeno (to jest manje razvijeno) muško telo, na primer, gde su neki organi kod muškaraca spolja, kod žena su unutra, jer nisu u potpunosti razvijeni. Sumnjam da bi medicinari pre 19. veka ovako formulisali svoje viđenje stvari, ali oni su žensko telo (a u sklopu tela i mozak) posmatrali kao muško telo koje nije evoluiralo u potpunosti.

Na isti način Jovo Toševski posmatra ženski i muški mozak. Po njemu, muški mozak (pa samim tim i muškarac), budući da je u evoluciji dogurao dalje, više ne robuje sopstvenoj prirodi, sopstvenoj genetici, već je kontroliše, dok sa druge strane, ženski mozak (pa samim tim i žena) nesvesno izvršava naredbe majke prirode upisane u genetskom kodu. Žena nije dovoljno evoluirala da bi mogla da se uzdigne iznad svoje prirode. Zanemarimo za trenutak to da ovom tvrdnjom Jovo Toševski nagoveštava da se u određenom trenutku evolucija muškaraca i žena razgranala, i tekla nezavisno jedna od druge (pa makar i razlika bila samo u brzini evolucije) ili možda tvrdi da od početka nije bila ista, što bi značilo da su muškarci i žene pripadnici različitih vrsta i zanemarimo koje bi sve probleme to moglo da izazove (često, bez obzira na srodnost vrsta, mladunci dva pripadnika različitih vrsta pate od raznih bolesti, a najčešće su sterilni), i osvrnimo se na sledeće.

Gde bi završila izjava Jove Toševskog u kojoj bi rekao da je mozak crnaca (ili Jevreja ili azijata) manje razvijen od mozga belaca i da stoga oni ne kontrolišu svoje postupke već robuju prirodi? Možda na sudu, ili možda izbacivanjem Jove Toševskog iz naučne zajednice kroz zatvoren prozor? U svakom slučaju, ne verujem da bi se javilo mnogo crnaca (ili Jevreja ili azijata) koji bi u komentarima na takav tekst izjavili "Svaka čast za doktora", kao što se našla žena da prokomentariše izjave Jove Toševskog. Ali možda se u tome krije genijalnost ovog teksta. Objavljen je u Magazinu, koji izlazi nedeljom uz Politiku, a ne u samoj dnevnoj novini. U Magazinu se smenjuju recepti za nedeljni ručak, intervjui sa uspešnim voditeljicama televizija sa nacionalnom pokrivenošću i opisi egzotičnih destinacija. To je časopis namenjen ženama, i među svim tim receptima i egzotičnim destinacijama našao se i Jovo Toševski da damama, koje jedino nedeljom imaju vremena da uzmu novine u ruke (jer ostali ukućani nedeljom ustaju kasnije), objasni kako nisu one ništa krive, već jednostavno nisu evoluirale do nivoa njihovih uspavanih supruga. I dame, besne na svoje uspavane supruge, radosno prihvataju, "Pa nisam ja loša zato što se ljutim na muža i što povremeno maštam o tome kako ga bacam sa litica Škotske o kojima su pisali u prošlom broju, priroda mi je takva. Hvala gospodine Toševski!" A uspavani suprug spava snom pravednika.            

Seks je „za muškarce zapovest, a za žene ispovest”: „Da, to sam negde napisao. Upravo zbog toga što je muškarac programiran da bude vođen ciljem za seksualnim spajanjem sa ženom, dok žena nema taj nagon, već je njoj važnija dominacija nad muškarcem od samog seksa. Pa ako hoćete dominaciju morate ponekad i da se ispovedite.”

Pravi muškarac uvek gleda šta je ispod haljine: „U principu uvek je lakše muškarcu naći ženu nego obrnuto. Proces vezivanja žene za partnera zahteva vremena (opet zbog razlika u mozgu), dok je pred muškarcem sve kao na dlanu, naravno ako nisu promenjeni popuštanjem i pravljenjem bespotrebnih ustupaka ženi.

Ovde već možemo da se nađemo u čudu. Ako je seks "zapovest" za muškarce, i ako je on "programiran", onda bi moglo da se zaključi da ne kontroliše taj deo svoje prirode, kao kakva žena, ali neka, prećićemo preko toga. Ali kakva je to dominacija za kojom teže žene? Valjda nam Jovo Toševski poručuje da žene seks koriste samo da bi kontrolisale muškarce (ali kako kada su im mozgovi manje razvijeni?), i razmnožavanje tu ne igra nikakvu ulogu, osim u varijanti "uhvati frajera na bebu." I sada tvrdnje Jove Toševskog poprimaju karakter beskonačne petlje. Ko tu koga kontroliše, niko nikog, svako svakog, dovoljno da izazove dobru glavobolju. Ali već "pod haljinom" nam Toševski nudi odgovor. Muškarac kontroliše, iz gore navedenih razloga (razvijeniji mozak), osim ako on ne dozvoli da žena preuzme kontrolu. A ako muškarac dozvoli da žena preuzme kontrolu, on je slabić, mekušac, nije pravi muškarac. Žena nije kriva, ona je rob svoje prirode.

U stara vremena i u tradicionalnim sredinama kojih je sve manje, svekrva je bila ta koja je imala načina da natera snaju da rađa. Jer bilo je: ’ili rodi ili napolje iz kuće – ako nećeš ti ima koja hoće’. To je bio značajan faktor u podsticanju rađanja. Svekrva kao institucija koja je u stvari deo kompleksne ženske konkurencije danas ne postoji. Nikakve kampanje među ženama neće pomoći podizanju nataliteta. Kampanje treba vršiti kod muškaraca da bi naučili kako da prevarom prilikom seksa učine da im žena ostane trudna.

Nije mogao Toševski da se ne dotakne i teme bele kuge. Nakon pretresanja tradicionalnih metoda za povećanje nataliteta, kada su žene bile te koje su primoravale druge žene na rađanje, Toševski iznosi svoj predlog za modernu borbu protiv bele kuge. I više za očekivati nego šokantno, on predlaže mere koje bi u pogrešnim rukama mogle da se pretvore u teška krivična dela (silovanje), a u pravim rukama u građanske tužbe ili u najboljem slučaju u gubitak poverenja među partnerima.

Ovaj njegov predlog me je podsetio na novinski članak iz 2006. godine, za koji još uvek ne mogu da verujem da nije završio tužbom. Naime, izvesni čika Miloje iz Kosjerića, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka radio je na trafici na kojoj su, pored žvaka, novina i cigareta, mogli da se kupe i kondomi. Vremenom je čika Miloje upoznao svoje stalne mušterije, i kada bi čika Miloje procenio da mladi par okleva da započne porodicu, a čika Miloje bi mladom paru prodao bušan kondom. Kada bi pak procenio da je u pitanju švaleracija, prodao bi ceo kondom. I tako, nalik ovim svekrvama iz starih vremena i tradicije, čika Miloje je odlučivao kada će i koliko malih Kosjerićana da se rodi, a verujem da se ni Jovo Toševski ne bi postideo da ovako nešto predloži muškarcima u cilju povećanja nataliteta.

Zna i odgovor na pitanje zašto se žene ljube žmureći: „Žena se ljubi zatvorenih očiju jer stalno traži nešto što ne može da nađe. To je naravno priroda tako uredila, da je opremila svim sredstvima da traži, a da ne može da nađe ono što traži. Jer, žena bolje od muškarca zna šta radi, ali ne zna šta hoće, što je isto zahtev prirode. Jedino što žena u tom traženju može sama da uradi jeste da zatvori oči, uzalud zamišljajući da je našla što je tražila.

I za kraj nam je vrli poznavalac muško-ženskih odnosa i mozgova otvorio oči. Žene nemaju pojma šta hoće, ali to tako treba, jer je majka priroda sve to tako uredila, a ona valjda zna šta radi. Iako možda ne zna baš šta hoće.

Ne znam za vas, ali ja oči držim čvrsto otvorene, naročito kada se u blizini muva neko nalik Jovi Toševskom.  

Celokupan tekst, sa još mnogo, mnogo zanimljivosti, možete naći OVDE.