04. 04. 2012.

BlicKrieg: Politika - Žene 0: Muškarci 1


Od životnog veka, preko porodice i obrazovanja gde su žene (skoro) apsolutno dominirale, Blic serijal je došao do šestog nastavka, "Muškarci drže monopol u opštinama i gradovima", koji počinje na sledeći način:
Od 150 opština u Srbiji, osam žena je na mestu predsednika lokalne vlasti, dok je među 23 gradonačelnika samo jedna žena. Imaju ista prava kao muškarci, ali u stvarnosti ne zauzimaju položaje donosilaca važnih odluka u društvu proporcionalno svom broju.
Ne samo da ih ima manje na rukovodećim mestima već i za isti posao manje zarađuju od kolega.
Kako se u istom serijalu došlo od apsolutne dominacije žena do toga da žene za isti posao ne dobijaju istu platu? U stvari, taj proces nije velika misterija; dovoljno je svaki segment društva sagledavati pojedinačno i površno. Na primer, u tekstu o obrazovanju je navedeno da devojke u većem broju upisuju i završavaju fakultete (generalno), takođe je navedeno i da devojke (još uvek) u većem broju upisuju fakultete društvenih nauka. Ono što nije navedeno je da i pored toga što je među visoko obrazovanima ima sve više devojaka to se ne oslikava na pozicije moći u pojedinačnim strukama.

I upravo o tome čitamo u sledećem tekstu, jer kada se dođe do politike, "statistika oslikava" malo drugačije stanje na terenu. Na pozicijama moći i odlučivanja (političke pozicije), žena ima u malom broju. Dakle, žene  malo utiču na svet u kome žive i umesto da se podstiču da uzmu većeg učešća, one se još uvek podstiču da pozicije moći prepuštaju muškarcima.
Ni same žene, poučene iskustvom i tradicionalnim odnosima, nisu dovoljno motivisane za veće uključivanje  u različite sfere društva, pa ni kao nosioci javnih funkcija i drugih bitnih položaja, jer se to doživljava kao muška utakmica. Ipak, njihovo veće uključivanje je preduslov razvoja demokratije, vladavine prava i pravde u krajnjoj liniji . kaže Saša Janković, zaštitnik građana.
Podsticaji za neučestvovanje dolaze sa svih strana, i čak su sadržani u izjavama i tekstovima koji na prvi pogled pozivaju žene da se više uključe. Kada se kaže da žene treba da uđu u politiku jer bi je 'oplemenile' dovodi do zaključka da, pre svega, politika takva kakva je nije 'plemenita', a zatim da se žene suštinski razlikuju od muškaraca. To će pre odvratiti žene od ulaska u politiku, osim toga doprinosi očuvanju stereotipa o 'suštinskim razlikama' između muškaraca i žena (one - nežne, oni grubi).

Kad porastem biću kao mama
Takođe, jedan od najsnažnijih podsticaja ženama da ne učestvuju u politici, odnosno da se ne okušavaju u zanimanjima za koja je neophodno uložiti puno rada i vremena (pozicije moći to zahtevaju) je insistiranje na značaju koje porodične obaveze i materinstvo imaju za ženu. To se postiže na dva načina. Materinstvo i (neplaćena) briga o porodici se karakterišu kao 'najznačajniji posao koji žena može da obavlja' i kao posao koji jedino ona može da obavi; ovo naročito važi za materinstvo. Sa druge strane, neprestano se ističe da je ženama jako teško da usklade posao i obaveze u kući, i pre ili kasnije se dođe do zaključka da između ta dva, žena uvek mora izabrati obaveze prema porodici (jer je materinstvo ... i onda se nadoveže na prethodno).

Završiću izjavom iz muškog ugla. Duško Vujošević, predsednik SD Partizan, rekao je sledeće:
Ženama je danas mnogo teže. One su ne samo profesionalno angažovane već na njima počiva dom. Znam koliko su žene značajne na primerima svoje majke i supruge. Njihova uloga je mnogo složenija nego muška. Iskreno ni statistici u košarci ne verujem. Da li bi prava ravnopravnost bila uspostavljena kada bismo recimo na jednog gradonačelnika imali jednu gradonačelnicu, a ne kao sada kad je taj odnos 22 prema jedan. Ključno je da za svaku poziciju šanse za oba pola budu podjednake. Ipak, generalno, položaj žena u društvu se popravlja.    

Nema komentara:

Objavi komentar

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...