Ukrasna usta tell no tales

Ko je taj Timotije? Isti onaj što piše za Blic Ženu?

Drage dame, lepši polu, slabiji polu, da ne kažem žene.

Ako ste se ikada u životu pitale zašto ste same, ne očajavajte. Tu je Blic žena da vam bez zadrške ukaže na sve vaše mane. [Ni twitter nije zaostajao poslednjih dana. Pošalice/saveti "Zato što ____ zato ste i same" su već neko vreme jako popularni i ljudi nalaze da su zabavni. Za žene ne znam.] Blic žena ne tvrdi da će vam pomoći da nađete partnera, muža, da ne kažem muškarca, ali tvrdi da će vam ukazati na ono što nikako nikada ne bi smele da radite pred dotičnim. U stvari, onda ovo otvoreno pismo treba otpočeti ovako:

Ako ste se ikada u životu pitale zašto ste (još jednom) ostavljene, ne očajavajte. Tu je Blic žena da vam bez zadrške ukaže na sve vaše mane. Blic žena će vam pomoći da prepoznate a zatim i prestanete sa ponašanjima koja mogu oterati vašeg partnera, muža, da ne kažem muškarca. Mada, sam prestanak je na vama. Blic žena ne može preuzeti odgovornost za sve aspekte vašeg života drage dame, lepši polu, slabiji polu, da ne kažem žene. Pogledajmo spisak tih gadosti kojih se muškarci ... gade.

1. UKLANJANJE DLAČICA
2. ODLAZAK U WC
3. ISTRAŽIVAJE MITISERA
4. STEZNICI
5. GUNĐANJE O KILOGRAMIMA I BIVŠEM

Dakle, drage moje, znate već koje, pustite dlake da rastu, prestanite da idete u wc, lice ostavite na miru, nemojte nikada nositi steznike i ćutite? Ali ne. Poruka nije da se ove stvari ne rade (zahtev za neodlaskom u WC bio bi preteran čak i za Blic ženu) poruka je da se ove stvari rade, ali tajno, da ih muškarac ne vidi, osim poslednje, ali o tome kasnije. Vaš posao je da održavate njegovu iluziju o savršenoj, čistoj, mirisnoj ženi koja nikada ne ide u WC, kojoj koža magijom postaje i ostaje glatka, koja je rođena sa savršenim tenom i koja će sa savršenim tenom umreti, i koja "jednostavno ima brz metabolizam". A da, i koja pre njega nije imala nikoga. Čemu sva ta ujdurma, i ta pretvornost za koju će kasnije muškarac, kada bude ostavljen ili kada ostavi, optuživati svoju bivšu?

* * *

Briga o izgledu je uvek iziskivala dosta rada, s' tim da je do relativno skoro jednaka količina rada odlazila na prikrivanje samog rada. Ženska lepota je morala delovati prirodno, lako, neobavezno, kao da je možda rođena s' tim. [Kako muškarci reaguju na vidljivost ženskog rada glede ulepšavanje i lepote možete pročitati u tekstu Miše Vasića - Plastika - u kome se između ostalog kaže "Ranije, dok se znalo reda, lepo bi joj rekli da ćuti i da se pogleda u ogledalo".] A sve to da bi se muškarac lakše odlučio da priđe, jer je prirodno da mu prirodna ženska lepota bude na raspolaganju (kada pobedi druge muškarce naravno). Evo nekoliko primera klasičnih, prirodnih lepotica (poneka u domenu trača) i njihovog rada: Merilin Monro je navodno skraćivala jednu štiklu kako bi hodala zavodljivije. Marlena Ditrih je izvadila umnjake kako bi istakla jagodične kosti, a navodno je i vadila rebra kako bi stanjila struk. Ona je takođe radila kućnu varijantu (odnosno preteču) fejs lifting. Elizabet Tejlor i Merilin Monro su brijale lice kako bi odstranile fine dlačice.

Za retko koju klasičnu lepoticu se može reći da je cela "prirodna", i da nije prošla bilo kakve drastične ili manje drastične intervencije. Međutim, za razliku od savremenih žena, klasične lepotice su trošile dosta vremena krijući te intervencije. Negirajući svoj rad, žene su prihvatale pravila igre - lepota postoji nezavisno od žene kao ličnosti, ona sa tim nema ništa, kako sa njenim nastankom, održavanjem, tako i sa time ko će biti krajnji korisnik te lepote. To naravno nije značilo da je može koristiti bilo ko. Pravila postoje i za muškarce; da imaju posao/nasledstvo/pare (da bi mogli da se ekonomski brinu o porodici), da budu snažni/muževni, itd. Za razliku od žene, muškarac se trudi da pokaže koliko je radio, jer je i to jedno od pravila; on mora biti akter koji utiče na svoje okruženje i menja ga po potrebi. Žena mora biti pasivna (još jedan od razloga skrivanja rada na lepoti), ukras tog istog okruženja. Pasivnost, odnosno negiranje sopstvenog rada, kao i negiranje sebe same žene postižu (i od njih se očekuje da postižu) - ćutanjem.

Poslednji savet Blic žene je naročito, meni lično, gadan. Određene su i teme o kojima žena ne bi trebalo da priča pred svojim muškarcem. Pa kaže:

Mnogi muškarci tvrde da su baš ovo dve teme koje žene nikada ne smeju da otvaraju u vezi. Ako ste se ugojili, brbljajte o tome s prijateljicom ili još bolje - trenerom fitnesa. A ako osetite potrebu da govorite o bivšem, izađite sa prijateljicama. Razumemo da postoje određene okolnosti u kojima morate o ovim temama pričati i sa vašim muškarcem, ali svedite to na minimalnu meru.

Kao i obično, ni muškarci nisu pošteđeni; žene su brbljive, ali muškarci imaju osetljiv ego. Međutim, ono što se ovde poručuje ženama je: Ćutite! Kad hoćete sa partnerom da pričate o problemima sa održavanjem težine (koji su vam nametnuti od strane društva koje od žena očekuje savršenu figuru bez obzira na sve), sa kojim se mučite da biste njemu ostale privlačne, ugrizite se za jezik i oćutite. Njega to (vaši problemi?) ne interesuje. Štaviše, slušanje o vašim problemima ga zamara. A ta poruka je prilično loša.

* * *

Marina Sekulić

Poruku da treba da ćute, ženama ne šalje samo ovaj anonimni, ko-zna-odakle-preuzeti članak. Ovu poruku ženama šalje i "Marina Sekulić, student novinarstva. Uvek nasmejana, retko romantična al’ večito zaljubljena. Obožava putovanja i želi da vidi ceo svet. Najviše na svetu voli svog “alfa mužjaka” (čitaj: bišona) i ne može da zamisli život bez njega. Trudi se da joj svaki dan bude poseban, i zahvalna je što je okružena ljudima koji joj to i omogućavaju." MS je, ako niste prepoznali karakterističan stil samo-opisivanja, deo wannabe ekipe koja prosipa iste svinje pred bisere kao i B92 ŽIVOT, Blic Žena i slični, s tom razlikom što su kod wannabe-ja članci potpisani. Dakle, dotična MS je sela, porazmislila, i došla na epohalnu ideju - ženama treba neko da kaže: Ućutite više! Nikoga ne interesuje šta se mota po vašim ženskim glavama. Blic Ženo, sve ti je oprošteno...

Marina priču o ženskom ćutanju, odnosno ne-ćutanju, počinje prepričavanjem razgovora sa najboljom prijateljicom. Suština je da je njena prijateljica, Ivana, rekla nešto što je bilo bolje oćutati (ne kaže nam se u vezi sa čime, ili pak kome je rekla to nešto). Desi se svakome, šta ćete... Ali, naša MS, student novinarstva, ne kreće da deli savete i citira Dikensa svakome kome se ikada desilo da ne oćuti kada bi trebalo. Ona se obraća isključivo ženama. Možda sam vas navela da pomislite kako je wannabe tekst počeo sasvim OK, a zatim zastranio negde usput. Izvinite zbog toga. Evo prvog pasusa:

Možda su rođene s' tim...
a možda su naporno radile
da bi se tu našle

Dakle, pričam ja sa mojom najboljom drugaricom o tome da li je pametnije ćutati. Razgovor se završio njenim nagoveštajem da je u Srbiji besplatna promena pola i da stvarno treba da razmislim o tome, jer previše razmišljam kao muškarac. Sve što se pričalo između zasniva se na mojoj upornosti da mora naučiti da ćuti kada je uspeh njene veze, ili bilo kakvog odnosa, na ceni isto onako kako to čini kada joj se ja poverim. I ja tako završih kao devojka sa viškom muških hormona, a i dalje ne znam da li je to pozitivno ili ne. Dragi muškarci, šta god da je ona time htela reći, shvatite to kao pohvalu. Ne kažu za džabe da žene slabije igraju šah od muškaraca, jer pet sati treba provesti u tišini.

Muškarci, svi do jednog, znaju da prećute kada treba, znaju da maestralno procene situaciju, izgovaraju samo prave reči i rečenice, ili pak ne, u zavisnosti od situacije. Žene s druge strane, hirovita bića, robovi sopstvenih hormona, ne mogu da se odupru sopstvenoj prirodi i sve do jedne žive po maksimi "Što na um to na drum". Evo u kojim situacijama, po MS, treba oćutati:

Kada ti dođe da opsuješ, ćuti! Kada ti dođe da se popneš dečku na glavu iz milion razloga, a ti opet ćuti! Kad poželiš da vičeš “volim te” ili “mrzim te”, bolje je da ćutiš. Pravi će to i bez reči prepoznati. A budale će svakako pogrešno protumačiti. Ja ne želim više da gubim vreme u objašnjavanju.

Volite nekog, ćutite, mrzite nekog, ćutite, želite da opsujete jer ste besne, ćutite. Drugi ljudi ne haju za vaša ženska osećanja. A ako neko ipak haje, taj će umeti da vam čita misli (time upravo pripremajući žene da budu iracionalno zahtevne i nikad zadovoljne muškarcima, jer zamislite, ispada da oni ne umeju da im čitaju misli). MS svoje izlaganje završava:

Nemoj misliti da je lakše ćutati. Nije nikako. Ti misliš da je muškarcu lako da ostane hladne glave i u tišini čeka kraj rasprave? Misliš da je lako zamuknuti kada si u pms-u i kada ti smeta kako diše, a kamoli to što ti se ceo dan nije javio? Misliš da je lako spustiti glavu i ćutati pred šefom koji je manje obrazovan nego što si ti, kao početnik?

Nije, Iko, nije. Ćutanje je zlato. Ćutati je odlika mudrih. I nemoj misliti da te i ovim putem navodim da ćutiš. Samo konstatujem da bi svet bio mnogo lepši kad bi svi malo manje pričali. Da ne kažem malo više ćutali.

I sada se vraćamo na osnovni problem ovog teksta. Ne ostaju svi muškarci hladne glave u raspravama, kao što ne gube sve žene tu istu hladnu glavu u tim istim, ili različitim, raspravama. Jednostavno, ne može se generalizovati na taj način, jer se onda upada u zamku da se nenamerno (?) tvrdi da žene nisu mudre, na primer, ili da žena može dostići mudrost jedino ako oponaša muškarca. Nije slučajno da MS sebe opisuje kao studenta, iako je reč studentkinja daleko od neuobičajene.

Prećutati kada treba, ne napisati tekst o materiji kojom ne barate baš najbolje, ili uopšte, nije ni muška ni ženska osobina. I možda bi Marina Sekulić, studentkinja novinarstva (jer se u srpskom jeziku reči slažu po rodu i broju, a kao studentkinja novinarstva gramatika jezika na kome piše bi trebalo da joj bude važna), trebalo da nauči najvažniju lekciju vezanu za pisanje: Piši o onome o čemu znaš.