U Novom Sadu devojka je prebijena na smrt. Po svemu sudeći (uključujući i priznanje na fejsbuku) ubio ju je njen momak, "od ranije poznat policiji". Po svemu sudeći, policiji je bio poznat i po nasilju nad svojom devojkom. Da li je za to krivo društvo odnosno komšije koji nisu prijavili/prijavljivali nasilje kada ga primete? Da li je krivo šire društvo koje na nasilje nad ženama okreće glavu? Da li su krive institutcije koje se nasiljem nad ženama ne bave sve dok ne dođe do smrtnog slučaja? Da li je kriv samo i isključivo nasilnik koji je prebio devojku na smrt? Ne. Kriva je ona.
Bar tu poruku šalju komentatori i komentatorke onlajn izdanja dnevnih novina, kao i moderacija koja je odlučila da te komentatore objavi. Evo nekoliko 'odabranih':
Međutim, komentatori nisu tek tako došli do nekih od ovih zaključaka (da je žrtva 'sponzoruša', na primer). Odnos uredništva Blic-a prema žrtvi im je ukazao na to kakav stav treba zauzeti. Kakav je odnos uredništva Blic-a prema žrtvi vidi se iz činjenice da su odlučili da (1) objave fotografiju žrtve, i (2) objave fotografiju žrtve gole ili polu-gole na naslovnoj strani muškog časopisa CKM-a time dajući "ma znate vi takve" namig svojim čitateljima/kama.
Ukoliko se uporede komentari koji su se pojavili neposredno nakon što je vest inicijalno objavljena i nakon dodavanja informacija i fotografija, to postaje sasvim jasno. Dok su reakcije na inicijalnu vest bile izjave saučešća porodici i žaljenje za izgubljenim mladim životom, nakon dodatih informacija i fotografija odjednom se javlja veliki broj komentara koji pored žaljenja, za zločin krive žrtvu. "Sama ga je izabrala", "zašto je ostala sa njim", "takve devojke vole grube mladiće" i slično.
Komentari na drugim portalima su slični. Dok se nije znalo ko je žrtva i ko je nasilnik, komentari su izražavali žaljenje. Nakon tog saznanja - promena. Okrivljivanje žrtve, i zapanjujući, ali ne i iznenađujući su pozivi da se na nasilje odgovori nasiljem, gde je najčešći poziv "treba vratiti smrtnu kaznu" ili "pošaljite ga u zatvor da ga drugi zatvorenici srede". Međutim, apsolutno zapanjujući su pozivi da se nasilje nad žrtvom spreči nasiljem nad žrtvom.
Nasilje nad ženama, prema ovom komentatoru i 598 osoba koje su (do ovog trenutka) pročitale ovaj komentar, treba rešiti nasiljem nad devojčicama. Međutim, interesantno je zašto ovaj komentator na sajtu B92 poziva roditelje da "ubiju Boga u ćerkama" - kako ne bi postale manekenke i starlete, i to pod znacima navoda. Problem koji ovaj komentator vidi nije užasno nasilje nad ovom devojkom, ni nasilje nad ženama koje u našem društvu postaje epidemija, ni nasilje kojim smo svakodnevno okruženi svi mi, ni bahatost pojedinaca koji (ne bez razloga) smatraju da imaju prava da krše sve moguće zakone, niti pak policija i druge službe koje ne štite žrtve nasilja. Ne. Problem su manekenke i starlete, odnosno, problem je biti manekenka i starleta. Iz toga možemo zaključiti da ovaj komentator nasilje smatra ne samo sastavnim delom, već i 'prirodnim' delom života devojaka i žena koje se bave manekenstvom i koje su označene kao stralete.
Recept "konkretnog" komentatora teško da bi mogao da urodi plodom. Ako roditelji krenu da "ubijaju Boga u ćerkama" te ćerke će naučiti da je nasilje sastavni deo ljubavi, vaspitanja i međuljudskih odnosa. I kasnije kada naiđu na nasilne momke, neće videti ništa strašno u nasilju koje trpe, jer nasilje smatraju delom ljubavi.
Moj konkretan predlog bi bio malo drugačiji - naučiti sve da nasilje nije nužan sastavni deo međuljudskih odnosa, naučiti sve da ne treba da trpe nasilje, obezbediti svima da imaju kome da se obrate ukoliko trpe nasilje, naučiti nasilnike da se nasilje ne toleriše, od strane društva kao i od strane pravosudnih organa. Ako to svi naučimo, konačno ćemo moći da zaustavimo epidemiju nasilja u našem društvu. I konačno ćemo naučiti da žrtva nikada nije odgovorna za nasilje kojem je izložena.
Bar tu poruku šalju komentatori i komentatorke onlajn izdanja dnevnih novina, kao i moderacija koja je odlučila da te komentatore objavi. Evo nekoliko 'odabranih':
Međutim, komentatori nisu tek tako došli do nekih od ovih zaključaka (da je žrtva 'sponzoruša', na primer). Odnos uredništva Blic-a prema žrtvi im je ukazao na to kakav stav treba zauzeti. Kakav je odnos uredništva Blic-a prema žrtvi vidi se iz činjenice da su odlučili da (1) objave fotografiju žrtve, i (2) objave fotografiju žrtve gole ili polu-gole na naslovnoj strani muškog časopisa CKM-a time dajući "ma znate vi takve" namig svojim čitateljima/kama.
Ukoliko se uporede komentari koji su se pojavili neposredno nakon što je vest inicijalno objavljena i nakon dodavanja informacija i fotografija, to postaje sasvim jasno. Dok su reakcije na inicijalnu vest bile izjave saučešća porodici i žaljenje za izgubljenim mladim životom, nakon dodatih informacija i fotografija odjednom se javlja veliki broj komentara koji pored žaljenja, za zločin krive žrtvu. "Sama ga je izabrala", "zašto je ostala sa njim", "takve devojke vole grube mladiće" i slično.
Komentari na drugim portalima su slični. Dok se nije znalo ko je žrtva i ko je nasilnik, komentari su izražavali žaljenje. Nakon tog saznanja - promena. Okrivljivanje žrtve, i zapanjujući, ali ne i iznenađujući su pozivi da se na nasilje odgovori nasiljem, gde je najčešći poziv "treba vratiti smrtnu kaznu" ili "pošaljite ga u zatvor da ga drugi zatvorenici srede". Međutim, apsolutno zapanjujući su pozivi da se nasilje nad žrtvom spreči nasiljem nad žrtvom.
Nasilje nad ženama, prema ovom komentatoru i 598 osoba koje su (do ovog trenutka) pročitale ovaj komentar, treba rešiti nasiljem nad devojčicama. Međutim, interesantno je zašto ovaj komentator na sajtu B92 poziva roditelje da "ubiju Boga u ćerkama" - kako ne bi postale manekenke i starlete, i to pod znacima navoda. Problem koji ovaj komentator vidi nije užasno nasilje nad ovom devojkom, ni nasilje nad ženama koje u našem društvu postaje epidemija, ni nasilje kojim smo svakodnevno okruženi svi mi, ni bahatost pojedinaca koji (ne bez razloga) smatraju da imaju prava da krše sve moguće zakone, niti pak policija i druge službe koje ne štite žrtve nasilja. Ne. Problem su manekenke i starlete, odnosno, problem je biti manekenka i starleta. Iz toga možemo zaključiti da ovaj komentator nasilje smatra ne samo sastavnim delom, već i 'prirodnim' delom života devojaka i žena koje se bave manekenstvom i koje su označene kao stralete.
Recept "konkretnog" komentatora teško da bi mogao da urodi plodom. Ako roditelji krenu da "ubijaju Boga u ćerkama" te ćerke će naučiti da je nasilje sastavni deo ljubavi, vaspitanja i međuljudskih odnosa. I kasnije kada naiđu na nasilne momke, neće videti ništa strašno u nasilju koje trpe, jer nasilje smatraju delom ljubavi.
Moj konkretan predlog bi bio malo drugačiji - naučiti sve da nasilje nije nužan sastavni deo međuljudskih odnosa, naučiti sve da ne treba da trpe nasilje, obezbediti svima da imaju kome da se obrate ukoliko trpe nasilje, naučiti nasilnike da se nasilje ne toleriše, od strane društva kao i od strane pravosudnih organa. Ako to svi naučimo, konačno ćemo moći da zaustavimo epidemiju nasilja u našem društvu. I konačno ćemo naučiti da žrtva nikada nije odgovorna za nasilje kojem je izložena.
Zašto mora da bude čedna da bi ostala žrtva ubistva? Od svega ovog se meni povraća, stvarno. A kad vidim ove naše momčiće koji ja ne znam šta bi radili i mislili o sebi da nema ovako nekog očiglednog (obeleženog) krimosa da se ograde od njega i usput zalepe sebi još epiteta - pun razumevanja, ljubavi i pažnje?? ''Eto, možete da imate nekog ko vas voli, razume i poštuje (aka mene), a vi uvek izaberete neke krimose''. Jeste, sad kad si ti rek'o da je tako, onda mora da je tako. I bezbroj pluseva na takav komentar. Zašto neko ostaje u vezi sa nekim ko je nasilan je toliko kompleksna tema, i potrebno je ako već nedostaje empatija i razumevanje šire okoline i kakvih sve porodica ima, onda istraživanja i pre svega interesovanje na ovakve teme.
OdgovoriIzbrišiSindrom 'dobrog momka' - http://geekfeminism.wikia.com/wiki/Nice_guy_syndrome
Izbriši"Zašto neko ostaje u vezi sa nekim ko je nasilan je toliko kompleksna tema, i potrebno je ako već nedostaje empatija i razumevanje šire okoline i kakvih sve porodica ima, onda istraživanja i pre svega interesovanje na ovakve teme."
Reakcije na ovakve vesti stalno pokazuju koliko se malo saoseća sa žrtvama, još jednom pokazujući zašto je napuštanje situacije nasilja teško. Kada podrška okoline (bliže, ali i šire) ne postoji, kada institucije ne rade svoj posao, napuštanje situacije nasilja je otežano. Ako se tome doda da su žrtve nasilja u najvećoj opasnosti upravo kada pokušaju da napuste nasilnika i da im tada treba najviše pomoći i zaštite (pre svega zvaničnih državnih institucija), neverovatan porast broja slučajeva ubistava u porodici postaje jasniji.