Nova/Stara Srpska Mizogina Misao

You've come a long way, baby poručuje poster na kome je prikazana lepa i nasmejana mlada ženi sa cigaretom u rukama. Cigareta je bitna jer je ovo slogan i reklama za cigarete Virginia Slims, reklama za marku koja je stvorena krajem 60tih godina kako bi se do tada dominantno muška navika - pušenje, što uspešnije prodala ženama. Marketinški tim je odlučio da iskoristi rastući ženski pokret i da pušenje predstavi kao znak emancipacije žena. Tih kasnih 60tih u SAD-u žene zaista jesu stigle daleko, međutim ne baš toliko daleko. Oglasi za poslove bili su odvojeni, strane za muškarce i strane za žene; različita plata za isti rad bila je u skladu sa zakonom; u nekim državama žene nisu mogle da budu članice porote; abortus nije bio legalan.

You've gone too far, baby ženama Srbije poručuje Nova Srpska Politička Misao 8. marta 2013. godine. Baš na današnji dan objavljuju sledeća dva teksta - Kapitalizam feminizuje muškarce, prikaz knjige "Kraj muškaraca" Hane Rosin iz pera Zorana Miloševića i "Muškomrzačka" literatura - klatno je otišlo na drugu stranu, Vladislava Đorđevića.

Psihoterapeut i instruktor zavođenja uđu u kafanu...

Još jedan dan, još jedan tekst koji zaslužuje e-novinski tretman. Malo objašnjenje: ovaj tekst je prilično komičan i bez mojih dodataka, međutim, u tekstu se prikazuje mišljenje psihijatra i psihoterapeuta, odnosno stručnjaka, samim time daje se validnost mišljenjima koja ne zaslužuju da se nađu čak ni na Mondo portalu.

Hvala @micka1988 što mi je ukazala na tekst.

~ ~ ~

TAJNA ŠIFRA GRAMATIKE: "Kada čujem pitanje šta muškarci očekuju od žena, ali i šta žene očekuju od muškaraca, uvek mi prvo na pamet padne ovaj vic: 'Doktore, kada mi skinete gips sa ruke, da li ću moći da sviram klavir?', 'Da', kaže doktor. 'Divno, nikada nisam svirao klavir!', kaže pacijent", počeo je razgovor na temu muško - ženskih odnosa, psihijatar i psihoterapeut dr Zoran Ilić, sa kojim smo razgovarali prilikom predstavljanja knjige "Tajna šifra ljubavi" psihoterapeuta Julije Pejrano i bračnog i porodičnog terapeuta Sandra Konrad, koju je za Srbiju izdala "Laguna".

OBJASNIO: Doktor Zoran Ilić nam je objasnio da muškarci od žena očekuju manje nego što žene očekuju od muškaraca.

Nezadovolj(e)ni penis Aleksandra Mandića

Kada je problematičan tekst objavljen u cenjenoj dnevnoj novini, i vi primetite problematičnost tog teksta, od vas, kao cenjene čitateljke cenjenog lista se očekuje, koja je primetila problematičnost tog teksta se očekuje da presavijete tabak (ali ja, a ne vi - bar u ovom slučaju), napišete strongly-worded letter, i sačekate da ga cenjena dnevna novina objavi. Kada je taj tekst objavljen u dodatku dnevnoj novini koji izlazi jednom nedeljno, morate da sačekate nedelju dana da vidite da li će vaše strongly-worded letter uopšte biti objavljeno. Ako i bude objavljeno morate da sačekate još nedelju dana da vidite da li će autor problematičnog teksta da vam odgovori, i pre no što ste svesne šta se zbiva, već ponovo izvlačite zimski kaput iz zadnjeg dela ormara. Poenta - sve to traje prilično dugo, ali i više od toga, ta 'cenjena' dnevna novina odavno ne zaslužuje da bude cenjena, kao ni autor problematičnog teksta.

U današnjem kulturnom dodatku koji svake subote objavljuje Politika, u svojoj redovnoj kolumni Mera za meru, Aleksandar Mandić je odlučio da prozbori koju o kondomima. Tačnije, o tome kako on smatra da kondomi uništavaju kvalitet muško-ženskih odnosa. Tekst je i mnogo više od toga, ali ne želim da kvarim zabavu, jer ću tekst propustiti kroz e-novinski filter i počastiti vas ozabavljenom verzijom.

~ ~ ~

SREĆA, SREĆA, RADOST... PLASTIKA:  Između muškog i ženskog roda danas stoji kondom. On simbolično predstavlja stanje naše bliskosti. Nekada smo se u „onom“ vrhunskom trenutku sjedinjavali, postajali jedno u sreći stvaranja predati onom drugom biću bez straha i ostatka. Danas nam za tu sigurnost treba plastika.

PAPA JE SVRŠIO, UZDIŽE SE PAPA:  Ipak, kada ga kupujemo, činimo to sa nelagodnošću koja liči na krivicu, nešto nas grize kao da radimo nešto nečasno. Tako nam poručuje i crkva, naročito katolička. Ovaj strogi papa, koji je tvrdio da kondom povećava rizik od side, odlazi. Valjda će sledeći papa biti skloniji vrlini praštanja. Pogotovo imajući u vidu ljubavna iskustva svojih sveštenika sa mladim dečacima.

KAKO DA ODABEREM KOJU TEORIJU ZAVERE DA ZASTUPAM DANAS, KAD SU SVE TAKO DOBRE?: Možda sida i nije proizvod tajnih laboratorija, smišljen da uništi afričku sirotinju, možda je stvar mnogo jednostavnija, bolest lansirana iz fabrika za proizvodnju kondoma.

50CENT I A.M. VAS VODE U CANDY SHOP: Prave ga u raznim veličina i oblicima, uvek sa idejom da se predstavi kao omiljena i lepa stvar. A tek ukusi! Kao da nam trebaju za voćnu salatu. Smišljeni su razni pitomi, divlji i duhoviti oblici, pa onda mirisi, koji treba da zamene one koje nam je dala priroda. Da nam omile taj tanki balon između nas.

PAZI GDE GA ZABIJAŠ. KOLAC, NARAVNO, JER LJUBAV, LJUBAV JE TO:  I pored takvog mnoštva lilihipa, ta opna je kolac u ono što još uvek zovemo ljubav.

MAŠTA ČINI SVAŠTA:  Ne mogu da zamislim Odiseja kako posle dvadeset godina skitanja po svetu prilazi Penelopi i stavlja navlaku od jagnjeće kožice tamo gde treba, jer – nikad se ne zna. Ili Juliju na sceni, koja posle teksta „...bezgranična je kao more kakvo izdašnost moja, a duboka je k’o more moja ljubav, pa što više dajem ti, to sve više imam, jer su beskrajne obe“ postavlja taj svlak (možda biblijske) zmije između sebe i Romea. Nemam tu maštu da zamislim nesrećnog Lazu kako ide „iz beznjenice u raj, u raj, u raj, u raj, u njezin zagrljaj“, a onda pred Lenkom reguliše položaj gumice.

NISU SVI MUŠKARCI ROĐENI JEDNAKI: Kod Don Huana ili Hju Hefnera, stvari stoje malo drugačije.

KOGNITIVNA DISONANCA:  Uz pilulu i vijagru, to parče plastike je izum koji je najviše promenio zapadnu civilizaciju i menja sve one koji toj civilizaciji teže. Što je kondom popularniji, zemlja je bogatija. Kinezi ne napreduju zahvaljujući samo jeftinoj proizvodnji već pre svega zbog uvođenja kondoma. Bez takozvane politike jednog deteta (koja u stvari i nije nikakva politika već državna prinuda), koju je uveo Deng Sjao Ping, Kina bi i danas preživljavala kao puka sirotinja. To ćete čuti od svakog savremenog sinologa.

GLEDAJ MAJKU, JEBI ĆERKU ILI SVE SU ONE KURVE: majke kupuju ćerkama kondome za šesnaesti rođendan, u paketu sa seksi gaćicama. Ćerke ih gledaju sa sažaljivim osmehom, već su odavno iskusile ono što majke hoće da kažu.

A MOJ PENIS? ZAŠTO NIKO NE MISLI O TOME ŠTA MOJ PENIS HOĆE?!?!?!:  Jedino se još ti prokleti muškarci previše opiru, tvrde da im taj nakit smeta. Nema im pomoći, ili tako ili nikako. Majci ostaje da nešto nauči gledajući „Klip“.

A MOJ PENIS? ZAŠTO NIKO NE OBOŽAVA MOJ PENIS?!?!?!: Kondom je još jedno žensko sredstvo za potčinjavanje muškaraca. Mi muški sve ređe ličimo na heroje sa isukanim mačevima, danas više izgledamo kao zbunjeni osvajači bez cilja. Plastificirani majmuni. Žene su mi svedoci. Kada ipak požele decu, nailaze na trenirane muškarce sa kondomima u džepu.

I MATEMATIKA I HUMOR SU MI STRANI:  Video sam duhovit poster na kome je kao neka matematička jednačina uslikan kondom onda stoji reč „ili“, i onda slična po obliku cucla. Rešenje rebusa je, zna se – plus za kondom. Tako se kondomska civilizacija neizbežno smanjuje, a mi smo deo nje.

JE L’ ME PITAO NEKO NEŠTO? NE? SIGURNO? BAŠ ME BRIGA! SA'ĆE ČIKA DA VAM KAŽE:  Treba li zabraniti kondome? Ako mene pitate – nipošto.

"Sistem patrijarhata: To, ne On, ne Oni niti Mi"

Jedan od osnovnih termina u feminističkoj teoriji je takođe i jedan od najkontroverznijih i stoga nikad dovoljno edukacije. Danas pričamo o patrijarhatu, tačnije patrijarhaln(i)om društvu(ima). Autor Alen G. Džonson (Allan G. Johnson) se u svojoj knjizi „The Gender Knot: Unraveling our patriarchal legacy“ bavi upravo time šta patrijarhat jeste, šta nije, kako utiče na naše živote, a kako pak naši izbori utiču (ili ne) na promene u patrijarhalnim strukturama itd. Preneću nekoliko citata iz njegove knjige (drugo poglavlje: Patriarchy, the System: An It, Not a He, a Them, or an Us) kako bismo stekli neku predstavu o tim kompleksnim pitanjima. Preporučujem vam da pročitate ovu knjigu u celosti.

Krenimo od toga šta predstavlja najveći problem u vezi sa pojmom „patrijarhat“:

Kada se pomene „patrijarhat“ mnogi umesto toga čuju „muškarci“, tako da se uzima da kritika muške privilegije i opresije žena u stvari znači da su svi muškarci – svaki pojedinačno – opresivni ljudi. To je dovoljno da mnogi muškarci kritiku shvate lično, besni zato što to često vide kao način da im se nametne osećaj krivice. A neke žene osećaju da imaju prava da krive pojedinačne muškarce za patrijarhat, samo zato što su muškarci. Ponekad, muškarci su defanzivni jer se identifikuju sa patrijarhatom i njegovim vrednostima i ne žele da snose posledice ili da se suoče sa mogućnošću gubljenja muške privilegije. Ali defanzivnost takođe može da bude odraz česte zabune između patrijahata kao vrste društva i ljudi koji u tom društvu učestvuju. Ukoliko želimo da postignemo prave promene, moramo da radimo na razjašnjavanju ove zabune. 

Obucimo Blic Cicu, pt. 2

Kako je jedna čitateljka lepo primetila juče, prepoznavanje problema je samo prvi korak, ali da bi akcija Obucimo Blic Cicu postala akcija moramo nešto da uradimo. Nadam se da ćete prihvatiti moje predloge, ali još više od toga, nadam se da ćete i same/i dati neke predloge. Ovih mojih predloga možda ne bi ni bilo da me čitateljka juče nije podstakla i da sama nije dala predloge. Dakle, slobodno dajte predloge - ovde u komentarima, FB stranici ili na tumblr-u. Takođe možete da mi pošaljete mail na izvankuhinje [at] gmail [dot] com, ili da mi se obratite na twitter-u.

Najjednostavniji način je da se obratimo direktno redakciji Blic-a

- putem twitter-a uz hashtag #ObucimoBlicCicu;

- ostavljanjem komentara ili postavljanjem pitanja na njihovoj FB stranici;

- slanjem mail-a na redakcija [at] blic [dot] rs, a kao subject staviti Obucimo Blic Cicu.

Ukoliko osetite nalet kreativnosti Obucite Blic Cicu. Na svojoj tumblr stranici stavljaću Blic Cice koje ću "oblačiti" i umesto citata koje Blic stavlja, stavljaću feminističke izjave vezane za objektifikaciju žena. Ostavljaću mogućnost da se na slike odgovori slikom, a kako ću postavljati i before i after fotografiju, moćićete i vi da obučete Cicu kako želite i da stavite izjavu koju želite. Obučene Cice osnažene feminističkim izjavama šaljite prijateljima, delite na FB i na twitter-u, naravno uz kratko objašnjenje zašto se sve to radi, odnosno šta je akcija Obucimo Blic Cicu i zašto je sprovodimo. Možete i sami fotografisati Blic Cice, oblačiti ih i zatim ih slati na moju FB stranicu ili tumblr; ne morate da čekate mene. Zadajte i vi meni zadatak.

Ukoliko imate predloge, javite se. A sada Obucite Blic Cicu!

Obucimo Blic Cicu

...[p]retvaranje ljudskog bića u stvar je skoro uvek prvi korak ka opravdavanju nasilja protiv te osobe. To vidimo sa rasizmom, to vidimo sa homofobijom, to vidimo sa terorizmom, proces je uvek isti. Osoba je dehumanizovana i nasilje postaje neizbežno. 

Džin Kilborn, Killing Us Softly

Objektifikacija žena u medijima najčešće je praćena seksualizacijom. Žene su svedene na seksualne objekte; na objekte bez sopstvenog života, želja, težnji; na objekte koji jedino služe zadovoljenju muških potreba. Svođenje žena na seksualne objekte može se videti u raznim kontekstima nevezanim za seksualnost i to predstavlja pravi problem.  

Jedan od problematičnijih konteksta u kome se nailazi na otvoreno svođenje žena na seksualne objekte jesu dnevne novine. U Blicu, dnevnoj novini sa tiražom od oko 200.000, svakodnevno možete videti Blic Cicu, polu-obnaženu ženu koja 'komentariše' neki od aktuelnih događaja. Postojanje Blic Cice ne služi nikakvoj svrsi - Blic nema odeljak koji je posvećen erotici ili pornografiji. Postojanje Blic Cice služi jedino da se žene u kontekstu politike, ekonomije i svakodnevnih dešavanja prikažu ne kao učesnice, već kao objekti za zadovoljavanje muških fantazija.  

Problematičnost Blic Cice se ne nalazi u golotinji, već u kontekstu. Problem je takođe i u usputnosti prikaza Blic Cice. Ona se jednostavno nalazi tu, pored vesti o abdikaciji pape, stranu iza vesti o radu političkih partija i pet strana ispred vesti o još jednom slučaju ubistva žene od strane (bivšeg) partnera. Njeno postojanje nije objašnjeno, niti se preispituje. Ona je jednostavno tu, kao ukras. Takav svakodnevni prikaz seksualizovane žene okružene muškarcima političarima, sportistima, ekonomistima, akterima i donosiocima odluka u svakodnevnom životu, doprinosi procesu koji opisuje Džin Kilborn. 

Nasilje nad ženama predstavlja veliki problem u Srbiji, problem koji sigurno neće biti rešen uklanjanjem slika golišavih žena iz dnevnih novina. Međutim, uklanjanje tih slika bi poslalo jasnu poruku da žene u svakodnevnom kontekstu nisu samo seksualni objekti za zadovoljenje muških fantazija.  

Napravimo makar jedan korak ka smanjenju objektifikacije i seksualizacije žena u medijima - 

Obucimo Blic Cicu!

PS Slična kampanja se vodi u Velikoj Britaniji pod nazivom No More Page Three. 

Neke vesti ne( bi trebalo da i)maju drugu stranu

Da li svaka vest treba da bude praćena objašnjenjima obe strane? Šta u vesti o ubistvu to uopšte znači?

U sredu, 13. februara ubijena je Stela Gundelj. Ubio ju je njen momak Aleksandar Šundić. U cilju 'objektivnosti', 'neutralnog izveštavanje' ili ipak možda u cilju stravaranje kontroverze gde je nema niti bi trebalo da je bude, a kako bi se prodala koja novina više Blic, tri dana nakon ubistva, objavljuje intervju sa porodicom ubice.  

- Upoznala sam je, svidela mi se jer je bila kulturna, lepa... Poslednji put su bili zajedno na svadbi, jesenas, kod naših rođaka u Arađelovcu. Nisam mogla da naslutim da će ovako nešto da se dogodi, posebno jer je Aleksandar bio miran, nikada se nije ni potukao - priča neutešna Svetlana, čiji sin je osumnjičen za ubistvo.

Brat ubice daje sledeću izjavu:

- Moj brat je bio miran. Pet godina je mlađi od mene. U tom studentskom domu na Kraburmi je imao sobu, a ja sam radio u istom domu kao portir i recepcionar. Znam kada je i upoznao Stelu u junu prošle godine. On je bio u čitaonici, spremao je ispit, a ona mu je prišla. Tako su se upoznali, on je odmah došao do mene, i ispričao mi da je upoznao jednu predivnu devojku i da se odmah zaljubio u nju. Ceo dom je znao koliko su se voleli. Držali su se za ruke, bili su nerazdvojni, plesali su zajedno od sreće. Ali, ona je bila ljubomorna i nije smeo da viđa drugarice, a izgleda da je i on bio ljubomoran. Krenule su svađe, sumnjao je da ga vara. Bila je starija od njega. Pre mesec i po dana su se poslednji put posvađali razmenili su i po dvesta poruka telefonom. On ih je meni pokazivao i ona ga je nazivala da je dete, da treba da poraste... Moj brat se malo i promenio, uvukao se u sebe, počeo da puši. A inače je sportista, trenira košarku, a dobio je i ponudu pre mesec dana da se bavi manekenstvom jer je bio jako zgodan i lepo građen. Ona mu to nije dala jer joj je smetalo da lepe devojke budu blizu njega - kaže Nemanja Šundić.

Odjednom iz ovih izjava, naročito izjave brata dobijamo sliku pasivnog Aleksandra i aktivne i ljubomorne Stele. I time se još jednom nasilje nad ženama stavlja u okvir gde su žene krive za zlostavljanje koje trpe, bilo zato što ne napuštaju nasilnika, bilo zbog nečega što su uradile/rekle. 

Međutim, ko je odgovoran za ove izjave? Da li zaista možemo da krivimo majku i brata ubice koji pokušavaju da nađu opravdanje za ubistvo koje je počinio njihov sin odnosno brat? Naravno da ne. Ovakve izjave su očekivane. Ono što nije očekivano je da budu objavljene u sklopu vesti koje se bave brutalnim ubistvom jedne devojke. Odgovornost je na navinarima koji su obavili intervju i novinama koje su odlučile da ga objave.