Objektifikacija - upper-intermediate level

"Je li išta od toga ušlo pod taj tvoj plavi šeširić?"

Da ne bi zaostajao za Politikom i B92 ŽIVOT se potrudio da daleko otvorenije pomogne "devojkama" (pošto ih sprema za udaju; "dame" će postati kada se udaju) da "ulove muža". Iako je članak naočigled neutralan, tj. nije namenjen ni devojkama ni muškarcima, sasvim je jasno kome se obraća. Da ne bude zabune, obraća se devojkama. Tekst prati isprobani šablon LIFESTYLE strana, nepotpisan je, citira se nekakav stručnjak (bez da je navedeno ko je dotični, povodom čega je izjavio to što je izjavio itd), i po svemu sudeći tekst predstavlja copy-translate-paste novinarstvo. 

Za razliku od Politikinog teksta, B92 tekst Kakve devojke muškarci biraju za žene? ne nameravam da prenosim ili komentarišem. Mnoge stvari bi se ponovile. Ovim savetima je težište odluke o braku (ponovo) nametnuto devojkama, na njima je da odluče za koga će se udati. Nakon toga, samo treba da prate uputstva data na sajtu B92 i uloviće muža.

Međutim, kao što obično biva sa ŽIVOT-om, stvari su mnogo ozbiljnije no što deluju na prvi pogled [jeftina šala, ali nisam mogla da odolim]. Ova dva teksta nisu usamljena u poruci da su žene te koje treba da navedu (kako stoji u Politikinom tekstu) muškarce na brak, iz čega može da se zaključi da je biti u braku važnije za žene. I to jeste tačno u određenim društvima. U patrijarhalnim društvima žena je definisana kroz odnose sa muškarcima; ona je ili nečija ćerka, nečija sestra ili nečija supruga. Žena nikad ne može (sme?) da bude samo svoja, te tako, što je društvo patrijarhalnije, to će se više insistirati na formalnom (bračnom) vezivanju žena za muškarce. Jedan od ekstremnijih primera čak navodi i da treba da se udaju, ili baz započnu ozbiljnu vezu, do određenih godina, jer se za žene "...verovatnoća da će pronaći odgovarajućeg partnera znatno smanjuje u tridesetim i četrdesetim..." (to je napisao naš stari znanac Zoran Milivojević).


A šta kad ga ulovite?

Novinski saveti udatim ženama još su tragičniji. Navešću dva primera. Pre nešto više od nedelju dana Blic žena je objavila članak Da li druženje sa prijateljicama može da ugrozi brak? Odgovor na ovo pitanje se naravno zna, i odgovor je uvek - da. Razlog za to je što žena, kada preuzme ulogu (nečije) supruge, prestaje da ima pravo na život koji ne uključuje njenog supruga. Za muškarce to ne važi; oni ostaju svoji bilo da su u braku ili ne. Ova nesrazmera je primetna i u jeziku; tako se žene mogu oslovljavati sa gospođa ili gospođica u zavisnosti od bračnog statusa (englesko govorno područje nudi i treću opciju Ms.), dok su muškarci gospoda bez obzira na bračni status.

Tri propala braka?

Drugi primer je daleko opasniji. U uvodu članka Očinstvo pozitivno utiče na "loše" momke (ponovo B92 ŽIVOT) se navodi sledeće:

Već je ranije dokazano da očinstvo utiče na muškarce da manje švrljaju, a sada su američki istraživači utvrdili da ono pozitivno utiče i na kriminalitet, pušenje i konzumiranje alkohola.

Pošto je već utvrđeno da žene treba da navode muškarce na brak, a sa druge strane je utvrđeno da očinstvo (i brak) pozitivno utiču na smanjenje krimanaliteta, da li to znači da su žene (koje ne rađaju) odgovorne za stopu kriminala u SAD-u (gde je ovo istraživanje sprovedeno)? Ali zanemarimo nagađanja i skoncentrišimo se na osnovnu poruku teksta: "loš" muškarac (kriminalac, alkoholičar itd) će postati dobar ukoliko postane otac u određenim godinama (dvadesete i tridesete navedene kao idealne). Rodite mu dete i prestaće da vas vara. Rodite mu dete i prestaće da pije. Rodite mu dete i prestaće da vas tuče? 

Nije baš jasno koji je zaključak ovog istraživanja, a šture informacije koje sam uspela da nađem na internetu nisu mnogo supstancijalnije od četiri rečenice + jedne uvodne na sajtu B92 ŽIVOT. Sigurna sam da je zaključak daleko složeniji i smisleniji, i ne želim da donosim bilo kakav sud o samom istraživanju. Međutim, ovako preneto, istraživanje o uticaju očinstva na ponašanje muškaraca šalje samo jednu poruku - možete da promenite lošeg momka, a nisam sigurna da je to poželjna i dobra poruka u zemlji u kojoj se broj žena ubijenih od strane supružnika ili partnera znatno povećao (bar dva puta) u odnosu na prošlu godinu.  

Sve same dame

U ŽIVOT-u jedna stvar nikako i nikada nije dozvoljena, a to je preispitivanje same institucije braka. Kada se to desi ŽIVOT mora da reaguje. Jedan reakcioni članak smo videli pre nekoliko nedelja, takođe na sajtu B92. Članak je naslovljen Muškarcima ništa ne fali, žene su problem? i počinje sledećom konstatacijom:

Svakih par godina pojavi se neki članak koji govori o zastarelosti braka kao institucije i o tome kako su današnji muškarci loši, ili žele samo glupe žene. Očekivano, takve članke uglavnom pišu baš dame, koje su same.

Članak se bavi tekstom (ni manje ni više no sa naslovne strane) All the Single Ladies iz časopisa The Atlantic. Ukoliko ste kliknuli na link članka već znate; ukoliko niste, budite upozoreni/e: članak je izuzetno dug. Iskreno, nisam pročitala ceo članak; samo sam, što bi se reklo, protrčala kroz njega. Međutim, već u naslovu je jasno na šta članak cilja. Uzimajući za naslov naziv Beyonce-ine pesme u kojoj muškarci ženama jedino mogu da dokažu da im se sviđa i da je poštuju tako što će staviti prsten na to (pod tim podrazumevajući prst, ali implicirajući na celu ženu kao objakat), autorka želi da ispriča priču druge vrste samih dama. Onih koje su srećne i bez da bilo ko stavi prsten na to.

Gospodar prstena

Ali vratimo se sada prikazu objavljenom na sajtu B92 ŽIVOT. Članak se razlikuje od velikog dela tog odeljka jer izgleda kao da je neko seo i zaista to napisao(la?). Ne samo to, izgleda da je taj neko zaista besan/na.

Poslednji tekst napisala je izvesna Keti Bulik koja u svom članku tvrdi da žene danas češće biraju da budu same; nije svima potrebna udaja kako bi bile srećne...

Međutim, ono što žene treba da shvate je da nisu svi muškarci gnjide i ne propadaju svi brakovi.

Ono što počinje kao pokušaj odbrane teze da brak, kakav je sada, ženama može ponuditi sreću završava se sledećim:

Ako devojke misle da će se institucija braka promeniti – to je njihovo pravo. Ali nemojmo se pretvarati da se brak menja zato što to “propovedaju” žene koje zašle su u kasne tridesete i tvrde da su srećne jer su same. Sve to zanovetanje je pomalo providno.

Nemojte se skrasiti; pa to je očajna ideja.

Brak se nikada neće promeniti. Žene u određenim godinama, koje su još uvek same, su nužno nesrećne (iako tvrde suprotno). Autor(ka?) članka ni u jednom trenutku ne uzima u obzir mogućnost da žene ostaju same jer su tako izabrale. Ako je žena neudata (jer je to jedini način da se bude sa nekim) to znači da je niko nije hteo i sada ona pokušava da sve (žene) da uvuče u tu svoju nesreću propovedajući o blagodetima samoće. 

Kao i sa člankom o "lošim momcima" i očinstvu, tako i ovaj članak moramo da gledamo nezavisno od teksta kojim se bave. Razloga za to ima više. Pre svega, ne može se očekivati da se ozbiljna studija rađena godinama ili poduži članak smisleno prikažu (o kritici da ne pričamo) u 4-5 rečenica. I zatim, prikaz ili kritika moraju biti potpisani (makar i pseudonimom). [Ukoliko vas interesuje smislena kritika članka All the Single Ladies kliknite na link] 

The Honeymoon is Over

Pitanje braka i promena kroz koje ta institucija prolazi je jako ozbiljno pitanje. Međutim, ako je verovati ženskim stranama (u našim medijima) problem je izuzetno jednostavan. Žene treba da prestanu da izvoljevaju i da se skrase sa onim muškarcem, kakav god da je, sa kojim su u vezi u dvadesetim godinama. A ako na taj način ulaze u brak, pa zar je čudno što posle radije vreme provode sa prijateljicama.  

P.S. Da ne bi bilo nikakve zabune, zaključkom nisam htela da poručim bilo šta vezano za samu instituciju braka. Kao i sa kritikama članaka, uopšte ne uzimam u obzir objekat interesovanja (u ovom slučaju brak); u obzir uzimam samo ono što je napisano i kakvu poruku šalje. A poruka je ista kao i u vreme naših baka - žena mora biti udata, muškarac može biti neoženjen. I ta poruka je ono što kritikujem, i što smatram da treba kritikovati.