Ana, zaposlena nedeljom

U današnjoj Politici, odnosno na sajtu današnje Politike može se videti deo teksta (ceo tekst u štampanom izdanju) - Žene najviše diskriminisane - u porodici. Tekst je deo temata Da li su ravnopravni žene i muškarci u Srbiji. Dakle, do ovog trenutka, 10:30 ujutru, objavljen je samo deo teksta, međutim već ima pet komentara.

komentar komentarijus | 23/09/2012 00:49
Iskreno, ako vam zivot ovako izgleda, onda ste sami krivi za to. Isto kao sto je i zena koju kontinuirano tuce muz i koja mu se stalno vraca kad se podvuce crta sama kriva sto ga nije ostavila i prijavila policiji.

Jednakost Babić | 23/09/2012 01:23
Ja sam za to, da žene proglasimo za glave porodice, da zadovoljimo nezadovoljne, a muškarce za slabiji pol.
Neka bude kako naši mediji žele. Da budu srećne.
Ali samo jedno tražim!
Smanjiti birokratiju i državnu upravu u Srbiji za 50% a taj silni kancelariski kadar, koji pije krv srpskoj ekonomiji i srpskom radniku, seljaku i privatniku, prešaltovati recimo u poljoprivredu.
To bi bila prava jednakost.

Looping S | 23/09/2012 06:42
Ma da. Hajde sve da generalizujemo. Svi su muskarci isti i tome slicno. Sve su zene ugrozene. Po tome gledano ako si normalan nisi "prosecan" muskarac sto znaci da u neku ruku i nisi muskarac.
Sve u svemu, ima puno "neprosecnih" muskaraca koje nece nijedna zena jer one na kraju krajeva ipak vole one "prosecne".

Пеђолино | 23/09/2012 09:22
Део чланка је сасвим застарела флоскула. Тога више нема ни у филмовима. Жене живе модерно дуги низ година. Оне бирају партнера и саме себи кроје живот. Мушкарац је тај који је дошао на маргину оног који као бира и одлучује. Што је иронија он чак ни не бира будучу свог срца, већ то чини она.

Ana Zaposlena nedeljom | 23/09/2012 09:52
Dobro je pa samo muškarci komentarišu i to tekst koji nije ni objavljen u celini!

Ana Zaposlena nedeljom je odlično primetila, a meni se čini da mogu i da ponudim objašnjenje. Neke stvari se ne smeju dovesti u pitanje. Neke stvari se ne smeju problematizovati. Porodica, i odnosi u porodici spadaju u tu kategoriju. Zato se svaki put, na vest o još jednom ubistvu nakon godina nasilja u porodici, javljaju komentatori/ke koji ubicu/nasilnika proglašavaju za 'bolesnog', 'nenormalnog' i slično. On nije nalik nama. U našim porodicama toga nema. Zato Željka Buturović piše kako se treba koncentrisati na strože kažnjavanje ubica, a ne pružanje pomoći pre no što do ubistva dođe. Jer mi nismo takvi. 

Isto je i sa ovim tekstom. Žene diskriminišu neki tamo muškarci, neko koji nismo mi. A i ako ih diskriminišemo, same su krive, zašto u nas izabrale... Zar ne znaju kakvi smo?